Иран – древна цивилизација између модерних предрасуда и хиљаду и једне ноћи
© Валентина Булатовић
Пратите нас
Обликован вековним знањем, мудрошћу и традицијом, Иран данас слови за једну од најлепших туристичких дестинација на свету, која својим посетиоцима нуди спој мистике и егзотике Истока и модерног живота. По климатској и биолошкој разноврсности налази се међу првих пет, а по својим културно-историјским знаменитостима међу првих десет земаља на свету.
О овој јединственој земљи прича нам Александар Драговић у књизи „Иран на длану“, објављеној у издању „Чигоја штампе“, описијући нам историју, културу и обичаје њеног становништва, али и природне лепоте у којима се ова цивилизација развија и гради већ више од 7.000 година.
„Током година рада у Културном центру Ирана прикупљао сам разне текстове о Ирану и у неком тренутку сам схватио да имам сасвим довољно грађе за књигу, да све то треба систематизовати и понудити читаоцима као целину која неће бити само туристички водич кроз Иран, већ прича о земљи која је заиста богата у сваком сегменту – од природе и климе, преко историје, до архитектуре и културе“, каже Александар Драговић у разговору за Спутњик.
Поред уводног поглавља, у којима су приказане главне знаменитости Ирана, с освртом на његов рељеф, климу, биљни и животињски свет, на историју и политичко уређење, као и на главна обележја културе, уметности, књижевности и архитектуре, књига садржи поглавља у којима је, уз мноштво фотографија, детаљно описана 31 иранска покрајина.
„Хтео сам да избегнем типичан шаблон и да свака од покрајина буде представљена кроз њене специфичности – било да је реч о археологији, биологији, локалној традицији, или урбаној култури“, објашњава аутор монографије.
Пејзажћ иранског града Исфахана
© Sputnik / Ruben Mangasaryan
Природне лепоте и разноликост
Иран је, како каже Александар Драговић, земља пуна изненађења, у којој посетилац може да ужива у веома разноврсном рељефу – од планинских пејзажа, преко пустиња, до кањона који одузимају дах и раскошних вртова који су постали један од њених симбола.
„Већи део земље је планински. Персијски плато је на просечној висини од 1.200 метара. Цео Иран је испреплетан с неколико великих, громадних планинских масива, у којима су се образовали импресивни кањони, с тиркизном водом. Приступ њима је понегде веома захтеван и није за почетнике. Много занимљивих ствари може се видети и у пустињским пределима. Има неколико сланих језера која су прави изазов за фотографе, јер се зраци сунца одбијају о зрнца соли и стварају импресивне призоре. У околини Исфахана, на пример, у пустињи Манџараб, у једном периоду године види се Млечни пут и ту долазе посетиоци из разних земаља само да би уживали у том погледу“, прича нам Александар Драговић.
Уљудност као духовни драгуљ
Иако је Иран земља позната, пре свега, по богатој и раскошној архитектури и уметности, оно што га, према речима Александра Драговића, чини јединственим јесу људи.
„Највише ме је одушевила оријентална атмосфера која се може видети на улицама, на базару, у обичајима. Иранци имају непоновљиву способност да уживају у свакодневним тренуцима, чак и у јелу, у паузама, у дружењу. Један посебан моменат ми је када сам видео како после ручка праве својеврсну сијесту, одмарају се, пију чај, једу слаткише – то је један ритам живота који смо, чини ми се, ми у Европи углавном изгубили. Тај комфор није луксуз модерног Запада, већ једна дубока, традиционална вредност“, истиче аутор монографије.
Он додаје да је можда и најизразитији део персијске културе гостољубивост иранског народа.
„Посебна црта персијске културе је уљудност, или 'тароф', која подразумева поштовање према старијима, према женама, а посебно је изражена према странцима. И то је непроценљиво. Знам, рецимо, причу о једном странцу који се изгубио у Техерану, који је једног момка од петнаестак година замолио да му покаже пут. Он не само што му је помогао и објаснио му где се шта налази, него га је потом позвао и на ручак код своје породице“, прича Александар Драговић и додаје да је за Иранце сваки странац „божји гост“, те да им и њихова древна предања налажу да се нађу сваком путнику у невољи.
Техеран –зелена метропола
Наш саговорник истиче да је Иран, нажалост, земља која је у великој мери обележена модерним предрасудама и стереотипима, обликованим превасходно у медијима.
„Довољно је да се нека прича пар пута понови у медијима и да одмах постане стереотип. Ипак, када дођете у Иран, схватите да је то земља у којо су људи топли, култура раскошна и богата, да има врло јаку уметничку сцену и друштво које се непрестано мења и прилагођава модерним токовима. Многе ствари које медији приказују као 'затворене' и 'конзервативне' заправо су само површни прикази. Кад људи оду у посету Ирану, рецимо, у оквиру двонедељних туристичких тура, враћају се с потпуно другачијим утисцима о овој земљи“, наглашава Александар Драговић.
Кула Азади у Техерану
© Sputnik / Anton Bystrov
Један од најупечатљивијих примера судара древне културе и савременог начина живота је, како истиче наш саговорник, иранска престоница Техеран, метропола у којој данас живи петнаестак милиона људи. Најјужнији делови града налазе се на 1.000 метара, а најсевернији на скоро 1.800 метара надморске висине.
„То је град који се стално шири и развија. Север града је веома модеран, ту се налазе амбасаде и резиденције, док југ чува традиционалнији, конзервативнији дух. У парковима, међу којима је и један недавно изграђен, с вештачким језером, можете видети модеран урбани стил, али ту су, истовремено, и палате и музеји с експонатима још из времена антике, па чак и из дела Персеполиса“, каже Александар Драговић и додаје да Техеран, захваљујући својеврсној култури паркова, важи за једну од назеленијих метропола на свету.
Наш саговорник нам открива и да Ирански музеј савремене уметности у Техерану чува импозантну колекцију дела европске уметности, међу којима је врло богата колекција Ван Гогових слика.
„Иранци имају јаке иснтитуције које чувају и негују кључне облике традиције, попут калиграфије, минијатуре. Истовремено, врло су отворени и према модерним тековинама. Када је реч о делима Ван Гога, краљева жена из времена ранијег иранског режима била је велики поклоник уметности и културе и трошила је много новца за откуп уметничких дела из целог света, на основу чега је створена база за Музеј савремене уметности“, прича нам Александар Драговић.
Људи одмарају на обали језера Читгар у Техерану
© Sputnik / Anton Bystrov
Здања као из Хиљаду и једне ноћи
Традиционална иранска архитектура има, како каже наш саговорник, непоновљив стил који се огледа у њеним палатама, дворцима, џамијама, каравансарајима, базарима и утврђењима.
„Посебну лепоту имају градови попут Исфахана и Шираза. То су музеји на отвореном. Све што у тим градовима видите је лепо, када је реч о старим урбанистичким архитектонским целинама. То су палате и дворци из исламског периода“, каже Драговић.
Оно што, међутим, посебно издваја јесу персијски вртови, „затворени рајеви“, који су, како каже, настали као спој дуготрајног утицаја временских и географских фактора и људске генијалности.
„Заиста је импресивно боравити у једном таквом простору, у којем до изражаја долазе улоге човека и природе у циљу пружања осећаја комфора, задовољства, па и утехе. И персијски вртови су једна од тачака која је уврштена на Унескову листу светске баштине. Неки од тих вртова су ботаничке баште, попут врта Ерем у Ширазу. Он је рађен по узору на старе обрасце, још из времена Ахеменида, дакле из Старог века. Људи у сушним и полусушним климама увек су имали порив да улепшају своје окружење садећи зеленило, правећи воћњаке. Ту су и вештачки потоци и канали, који се зову канати, а који и данас функционишу, иако су стари по три, четири хиљаде година“, каже наш саговорник.
Покушавајући да сажме своје утиске о Ирану, у којем је много времена и сам провео, Александар Драговић истиче да је најимпресивнији елемент те земље његово становништво, састављено од великог броја народа.
„Иран је колевка персијског народа, с којим су увек заједно живели и припадници других етничких група. Данашњи Иран то обједињује кроз парадигму о модерној, савременој, добро уређеној држави коју сви доживаљавају као своју домовину, свој дом. И та испреплетаност културе је фасцинантна“, закључује Александар Драговић.
Купола џамије Имамадзе Салех у Техерану
© Sputnik / Anton Bystrov
