https://sputnikportal.rs/20250702/ni-ziv-ni-mrtav-otkriven-organizam-koji-je-zbunio-naucnike-1187398964.html
Ни жив, ни мртав: Откривен организам који је збунио научнике
Ни жив, ни мртав: Откривен организам који је збунио научнике
Sputnik Србија
Истраживачи из Канаде и Јапана описали су у новом раду, објављеном на серверу биоРxив, како су идентификовали нови ћелијски ентитет за који се чини да се... 02.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-02T22:43+0200
2025-07-02T22:43+0200
2025-07-02T22:43+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/14/1161495467_0:126:1200:801_1920x0_80_0_0_c4ee0d24952d89100a68a0d3adc06415.jpg
Назван Sukunaarchaeum mirabile по божанству из јапанске митологије познатом по свом малом стасу, овај ентитет садржи неопходне гене за стварање сопствених рибозома и информационе РНК, а то је нешто што типичном вирусу недостаје. Али, попут вируса, он пребацује одређене биолошке функције на свог домаћина и чини се да је јединствено опседнут сопственом репликацијом.Тим предвођен Рјоом Харадом, молекуларним биологом са Универзитета Далхаузи у Халифаксу, случајно је наишао на ово чудно створење док је проучавао геном морског планктона Citharistes regius. У оквиру геномских података, Харада и његов тим пронашли су петљу ДНК која се није поклапала ни са једном познатом врстом. На крају су утврдили да организам припада домену археја (Archaea), групи која се повезује са прокариотским ћелијама, али од које су пре неколико милијарди година на крају потекле и еукариотске ћелије.Можда најзначајнија карактеристика организма Sukunaarchaeum јесте његова екстремна редукција генома, са само 238.000 базних парова ДНК. Вируси могу садржати стотине хиљада више базних парова, а њихов број може досезати и милионе. Што се тиче других археја, најмањи познати комплетан геном у овој групи има 490.000 базних парова, што значи да Sukunaarchaeum садржи мање од половине броја базних парова које поседује чак и најмањи геном археја."Откриће организма Sukunaarchaeum помера конвенционалне границе ћелијског живота и наглашава велику, неистражену биолошку новину у оквиру микробиолошких интеракција. Даље истраживање симбиотских система може открити још необичније облике живота и тиме преобликовати наше разумевање ћелијске еволуције", написали су аутори, пренео је "Popular Mechanics".Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Ни жив, ни мртав: Откривен организам који је збунио научнике
Истраживачи из Канаде и Јапана описали су у новом раду, објављеном на серверу биоРxив, како су идентификовали нови ћелијски ентитет за који се чини да се налази на граници између типичних дефиниција вируса и ћелијског живота.
Назван Sukunaarchaeum mirabile по божанству из јапанске митологије познатом по свом малом стасу, овај ентитет садржи неопходне гене за стварање сопствених рибозома и информационе РНК, а то је нешто што типичном вирусу недостаје. Али, попут вируса, он пребацује одређене биолошке функције на свог домаћина и чини се да је јединствено опседнут сопственом репликацијом.
"Његов геном је изузетно огољен, недостају му готово сви препознатљиви метаболички путеви и првенствено кодира механизме за своје репликационо језгро: репликацију ДНК, транскрипцију и транслацију. Ово сугерише ниво метаболичке зависности од домаћина без преседана, стање које доводи у питање функционалне разлике између минималног ћелијског живота и вируса", написали су аутори.
Тим предвођен Рјоом Харадом, молекуларним биологом са Универзитета Далхаузи у Халифаксу, случајно је наишао на ово чудно створење док је проучавао геном морског планктона Citharistes regius. У оквиру геномских података, Харада и његов тим пронашли су петљу ДНК која се није поклапала ни са једном познатом врстом. На крају су утврдили да организам припада домену археја (Archaea), групи која се повезује са прокариотским ћелијама, али од које су пре неколико милијарди година на крају потекле и еукариотске ћелије.
Можда најзначајнија карактеристика организма Sukunaarchaeum јесте његова екстремна редукција генома, са само 238.000 базних парова ДНК. Вируси могу садржати стотине хиљада више базних парова, а њихов број може досезати и милионе. Што се тиче других археја, најмањи познати комплетан геном у овој групи има 490.000 базних парова, што значи да Sukunaarchaeum садржи мање од половине броја базних парова које поседује чак и најмањи геном археја.
"Откриће организма Sukunaarchaeum помера конвенционалне границе ћелијског живота и наглашава велику, неистражену биолошку новину у оквиру микробиолошких интеракција. Даље истраживање симбиотских система може открити још необичније облике живота и тиме преобликовати наше разумевање ћелијске еволуције", написали су аутори,
пренео је "Popular Mechanics".
