https://sputnikportal.rs/20250704/putin-i-tramp-kroz-uspone-i-padove-u-dijalogu-dosli-do-cvorista-ukrajinskog-pitanja-1187531018.html
Необичан феномен: Шта се крије иза разговора Путина и Трампа
Необичан феномен: Шта се крије иза разговора Путина и Трампа
Sputnik Србија
Последњи телефонски разговор између Владимира Путина и Доналда Трампа није прошао без спотицања. Међутим, она не би требало да брину, јер очекивано је да... 04.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-04T22:33+0200
2025-07-04T22:33+0200
2025-07-04T23:00+0200
свет
свет
свет – политика
русија
сад
доналд трамп
владимир путин
разговор
телефонски разговор
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/04/1187546738_0:0:3309:1862_1920x0_80_0_0_4cd89432a7632677d3ee8776ad3dba32.jpg
Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић оцењује телефонски разговор између руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа.Подсећамо, двојица лидера разговарала су о решавању украјинског сукоба и ситуацији на Блиском истоку, а након разговора Трамп је изјавио да није задовољан делом разговора о Украјини, јер, како је истакао, нема напретка у решавању кризе.Путин и Трамп дошли до чворишта проблемаПрема Јовановићевим речима, исход разговора није изненађење, али оно што је важно је да су двојица председника дошла до чворишта проблема – да је сукоб у Украјини последица, а не узрок односа Запада и Русије јер су дуже време кључни безбедносни интереси Русије били омаловажавани, додаје Јовановић.То је, наводи он, кључно питање за Русију – она од њега не може да одступи и врло га јасно и отворено формулише када разговара са другима. Трамп је, са друге стране, у украјинско питање ушао неприпремљен јер он није био ни заговорник ни спроводник политике заоштравања у односима НАТО-а и Русије и изазивања реакција Русије на разне покушаје њеног опкољавања путем интервенција у унутрашња питања многих држава из бившег совјетског простора.На сличан начин Трамп се понаша и у односима са Кином, где су увођење виших царина и друге мере биле више тактика, а мање стратегијски циљ, додаје он.Последњи разговор између Путина и Трампа имао је спотицања уз подсећања да нека питања нису тако лако решива, нарочито ако се нема потпуно у виду да је за Русију безбедносна компонента на првом месту. Трамп се, каже Јовановић, на тај начин учи историји, јер је у дипломатију и политику дошао са стране, као бизнисмен. Таква му је и тактика преговарања. Међутим, дипломатија и политика траже веће стрпљење, вештину и, што је најважније, комплементарност у усклађивању интереса.И противници и савезници истовременоРазговор између руског и америчког председника показује и једну контрадикторност, која на први поглед може да изгледа зачуђујуће – да су Русија, САД и Кина велике силе које су истовремено и противници, и потенцијални савезници.Објашњавајући овај феномен, Јовановић наглашава да то не треба да чуди јер су и односи у свету такви. Па како би односи између три најмоћније силе били другачији осим контрадикторни.Свет се, према Јовановићевим речима, налази у потенцијално опасном и контрадикторном стању и не може се ослонити на друге осим на три велесиле ако жели да из таквог стања изађе и врати се на колико-толико општеприхватљиве стандарде понашања између држава и у међународној заједници као целини.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250704/tramp-nakon-razgovora-sa-putinom-nisam-zadovoljan-situacijom-oko-ukrajine-1187515101.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, русија, сад, доналд трамп, владимир путин, разговор, телефонски разговор
свет, свет – политика, русија, сад, доналд трамп, владимир путин, разговор, телефонски разговор
Необичан феномен: Шта се крије иза разговора Путина и Трампа
22:33 04.07.2025 (Освежено: 23:00 04.07.2025) Последњи телефонски разговор између Владимира Путина и Доналда Трампа није прошао без спотицања. Међутим, она не би требало да брину, јер очекивано је да односи између САД и Русије имају успоне и падове. Ипак, стратегијска линија да две суперсиле остану у дијалогу, као и да изграде међународни поредак прихватљив за све, остаје непромењена.
Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић оцењује телефонски разговор између руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа.
Подсећамо, двојица лидера разговарала су о решавању украјинског сукоба и ситуацији на Блиском истоку, а након разговора Трамп је изјавио да није задовољан делом разговора о Украјини, јер, како је истакао, нема напретка у решавању кризе.
Путин и Трамп дошли до чворишта проблема
Према Јовановићевим речима, исход разговора није изненађење, али оно што је важно је да су двојица председника дошла до чворишта проблема – да је сукоб у Украјини последица, а не узрок односа Запада и Русије јер су дуже време кључни безбедносни интереси Русије били омаловажавани, додаје Јовановић.
То је, наводи он, кључно питање за Русију – она од њега не може да одступи и врло га јасно и отворено формулише када разговара са другима. Трамп је, са друге стране, у украјинско питање ушао неприпремљен јер он није био ни заговорник ни спроводник политике заоштравања у односима НАТО-а и Русије и изазивања реакција Русије на разне покушаје њеног опкољавања путем интервенција у унутрашња питања многих држава из бившег совјетског простора.
„То је тачка до које су Америка и Русија дошли у приближавању. Тако да је Трамп сада добио добар материјал за размишљање, како да изађе из украјинског питања и да га реши, јер то је сметња за даље развијање амбициознијих односа и сарадње са Русијом, не само билатерално, него и у погледу стања међународних односа и њиховог враћања на какве-такве опште нормалне и прихватљиве облике понашања“, објашњава Јовановић.
На сличан начин Трамп се понаша и у односима са Кином, где су увођење виших царина и друге мере биле више тактика, а мање стратегијски циљ, додаје он.
„То је све тактика која треба да вијугавим, цик-цак путевима, успостави што повољнији положај у односима те две велике земље, како би тројни наставак уређивања ситуације у свету био што повољнији за Америку“, наводи наш саговорник.
Последњи разговор између Путина и Трампа имао је спотицања уз подсећања да нека питања нису тако лако решива, нарочито ако се нема потпуно у виду да је за Русију безбедносна компонента на првом месту. Трамп се, каже Јовановић, на тај начин учи историји, јер је у дипломатију и политику дошао са стране, као бизнисмен. Таква му је и тактика преговарања. Међутим, дипломатија и политика траже веће стрпљење, вештину и, што је најважније, комплементарност у усклађивању интереса.
И противници и савезници истовремено
Разговор између руског и америчког председника показује и једну контрадикторност, која на први поглед може да изгледа зачуђујуће – да су Русија, САД и Кина велике силе које су истовремено и противници, и потенцијални савезници.
Објашњавајући овај феномен, Јовановић наглашава да то не треба да чуди јер су и односи у свету такви. Па како би односи између три најмоћније силе били другачији осим контрадикторни.
Свет се, према Јовановићевим речима, налази у потенцијално опасном и контрадикторном стању и не може се ослонити на друге осим на три велесиле ако жели да из таквог стања изађе и врати се на колико-толико општеприхватљиве стандарде понашања између држава и у међународној заједници као целини.
„То је процес који је отворен, али није неконтрадикторан, што показује и последњи разговор. Али он је неминован; те три земље су, по мени, осуђене да упркос противречностима у својим односима, не напуштају заједнички циљ који их повезује и који их повремено удаљава“, закључује Јовановић.
