https://sputnikportal.rs/20250707/sindrom-ponedeljka-kako-ovaj-dan-u-nedelji-utice-na-srce-1187624527.html
„Синдром понедељка“: Како овај дан у недељи утиче на срце
„Синдром понедељка“: Како овај дан у недељи утиче на срце
Sputnik Србија
Понедељци на јединствен начин покрећу дугорочни биолошки стрес који може бити опасан по здравље срца и то без обзира на радни статус, показало је истраживање... 07.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-07T16:09+0200
2025-07-07T16:09+0200
2025-07-07T17:44+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
стрес
срце
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/05/1182349994_0:22:1024:598_1920x0_80_0_0_2fc4edefc7b2b01516c006a9d2c042e0.jpg
Истраживање је идентификовало упечатљив биолошки феномен: старије особе које се осећају анксиозно понедељком показују значајно виши ниво дугорочних хормона стреса, чак и до два месеца касније, саопштио је Универзитет у Хонгконгу.Овај ефекат „анксиозног понедељка“, примећен и код запослених и код пензионера, указује на дубоко укорењену везу између почетка недеље и дисрегулације система за одговор на стрес у организму, познатог покретача кардиоваскуларних болести.Студија је анализирала податке од преко 3.500 старијих особа које су учествовале у Енглеској лонгитудиналној студији старења (ЕЛСА), наводи се у Journal of Affective Disorders.Једно од кључних открића је да понедељак подиже ниво кортизола у узорцима косе за 23%, као и да је понедељак повезан са повећаним бројем срчаних удара од 19%.Хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна (ХПА) осовина регулише хормоне стреса попут кортизола, који, када су хронично повишени, доприносе хипертензији, инсулинској резистенцији и имунолошкој дисфункцији. Иако су претходна истраживања забележила виши ниво кортизола радним данима у односу на викенд, ово је прва студија која је понедељке издвојила као јединствено реметилачке. Налази сугеришу да се друштвени ритмови – а не само захтеви посла – уграђују у људску физиологију, са трајним здравственим ризицима.„Понедељак делује као културолошки „појачивач стреса“. За неке старије особе, прелазак у нову недељу покреће биолошку каскаду која траје месецима. Не ради се овде о послу – већ о томе колико су понедељци дубоко укорењени у нашу физиологију стреса, чак и након завршетка каријере“, рекао је професор Тарани Чандола, вођа истраживања и професор Универзитета у Хонгконгу.Студија наглашава како „синдром понедељка“ може постати биолошки уткан у наша тела, при чему хронична дисрегулација хормона стреса представља дугорочне кардиоваскуларне ризике. Решавање стреса специфичног за понедељак могло би да откључа нове стратегије за борбу против срчаних болести код старије популације.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, стрес, срце, друштво
наука и технологија, медицина, стрес, срце, друштво
„Синдром понедељка“: Како овај дан у недељи утиче на срце
16:09 07.07.2025 (Освежено: 17:44 07.07.2025) Понедељци на јединствен начин покрећу дугорочни биолошки стрес који може бити опасан по здравље срца и то без обзира на радни статус, показало је истраживање Факултета друштвених наука Универзитета у Хонгконгу.
Истраживање је идентификовало упечатљив биолошки феномен: старије особе које се осећају анксиозно понедељком показују значајно виши ниво дугорочних хормона стреса, чак и до два месеца касније,
саопштио је Универзитет у Хонгконгу.
Овај ефекат „анксиозног понедељка“, примећен и код запослених и код пензионера, указује на дубоко укорењену везу између почетка недеље и дисрегулације система за одговор на стрес у организму, познатог покретача кардиоваскуларних болести.
Студија је анализирала податке од преко 3.500 старијих особа које су учествовале у Енглеској лонгитудиналној студији старења (ЕЛСА),
наводи се у Journal of Affective Disorders.
Једно од кључних открића је да понедељак подиже ниво кортизола у узорцима косе за 23%, као и да је понедељак повезан са повећаним бројем срчаних удара од 19%.
Хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна (ХПА) осовина регулише хормоне стреса попут кортизола, који, када су хронично повишени, доприносе хипертензији, инсулинској резистенцији и имунолошкој дисфункцији. Иако су претходна истраживања забележила виши ниво кортизола радним данима у односу на викенд, ово је прва студија која је понедељке издвојила као јединствено реметилачке. Налази сугеришу да се друштвени ритмови – а не само захтеви посла – уграђују у људску физиологију, са трајним здравственим ризицима.
„Понедељак делује као културолошки „појачивач стреса“. За неке старије особе, прелазак у нову недељу покреће биолошку каскаду која траје месецима. Не ради се овде о послу – већ о томе колико су понедељци дубоко укорењени у нашу физиологију стреса, чак и након завршетка каријере“, рекао је професор Тарани Чандола, вођа истраживања и професор Универзитета у Хонгконгу.
Студија наглашава како „синдром понедељка“ може постати биолошки уткан у наша тела, при чему хронична дисрегулација хормона стреса представља дугорочне кардиоваскуларне ризике. Решавање стреса специфичног за понедељак могло би да откључа нове стратегије за борбу против срчаних болести код старије популације.
