https://sputnikportal.rs/20250708/energija-sputnjika-emisija-podkast-mira-kankaras-trklja-08-07-2025-1187501918.html
Да ли је екстремна суша постала нормалност, шта ћемо убудуће сејати и јести | Енергија Спутњика
Да ли је екстремна суша постала нормалност, шта ћемо убудуће сејати и јести | Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Већ неколико година уназад сушан период узима данак, поготово код култура сејаних и сађених у пролеће. Стручњаци упозоравају да је питање шта ћемо убрати и ове... 08.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-08T21:00+0200
2025-07-08T21:00+0200
2025-07-09T11:51+0200
подкаст
енергија спутњика
енергетика
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/12/1175021345_0:151:3373:2048_1920x0_80_0_0_d4adbf8fd5f56a8004efc6e18e8de7cd.jpg
Да ли је екстремна суша постала нормалност, шта ћемо убудуће сејати и јести | Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Да ли је екстремна суша постала нормалност, шта ћемо убудуће сејати и јести | Енергија Спутњика
Иако се о неопходности повећања површина које се наводњавају стално говори, Србија наводњава тек око два одсто пољопривредног земљишта што је око четири пута мање од просека у ЕУ. Каналска мрежа на Дунаву има капацитет за наводнавање пола милиона хектара а тренутно је у употреби тек за око 85.000 хектара.Док један део струке сматра да сушне године значе да смо сведоци климатских промена, други истиче да подаци указују да је реч о периодима какви су и раније знали да се понављају. Како год било, питање је како у таквим условима сачувати квалитет земљишта и усеве, да ли ће и пољопривреда морати да се мења, шта нам ваља чинити?Неке земље су већ увеле министарство за климатске екстреме, а њихова наука баве се истраживањима нових сорти, али и побољшањем неких традиционалних. Мађарска планира да сади и сеје сорте које су отпорније, Холандије је, тако, већ соју заменила једном врстом отпорне траве. Хоћемо ли и ми сејати културе које су отпорније на сушу, због чега су се прошле јесени неки наши ратари одлучили да смање површине под кукурузом за рачун отпорније пшенице?Шта каже наша наука, радимо ли и ми на новим сортама, хибридима. Шта је са наводњавањем које је скупа инвестиција за коју би морали да се задужимо у иностранству? Докле се у том правцу може ићи, јер за наводњавање морате имати и довољно воде у водотоковима које суша, такође, угрожава?Хоће ли нам се због ових климатских услова променити и календар радова у пољопривреди, од сетве до жетве, али и понуда на трпези и у којој мери? Шта су у овој ситацији приоритети и на чему пре свега треба радити, о томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професорком Пољопривредног факултета, стручњаком за земљиште и мелиорације, др Маријом Ћосић.О емисији „Енергија Спутњика“„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води МирaКанкараш Тркљa.Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
енергија спутњика, енергетика, економија, аудио
енергија спутњика, енергетика, економија, аудио
Да ли је екстремна суша постала нормалност, шта ћемо убудуће сејати и јести | Енергија Спутњика
21:00 08.07.2025 (Освежено: 11:51 09.07.2025) Већ неколико година уназад сушан период узима данак, поготово код култура сејаних и сађених у пролеће. Стручњаци упозоравају да је питање шта ћемо убрати и ове јесени јер метеоролози кажу да ће лето бити екстремно сушно, без падавина.
Иако се о неопходности повећања површина које се наводњавају стално говори, Србија наводњава тек око два одсто пољопривредног земљишта што је око четири пута мање од просека у ЕУ. Каналска мрежа на Дунаву има капацитет за наводнавање пола милиона хектара а тренутно је у употреби тек за око 85.000 хектара.
Док један део струке сматра да сушне године значе да смо сведоци климатских промена, други истиче да подаци указују да је реч о периодима какви су и раније знали да се понављају. Како год било, питање је како у таквим условима сачувати квалитет земљишта и усеве, да ли ће и пољопривреда морати да се мења, шта нам ваља чинити?
Неке земље су већ увеле министарство за климатске екстреме, а њихова наука баве се истраживањима нових сорти, али и побољшањем неких традиционалних. Мађарска планира да сади и сеје сорте које су отпорније, Холандије је, тако, већ соју заменила једном врстом отпорне траве. Хоћемо ли и ми сејати културе које су отпорније на сушу, због чега су се прошле јесени неки наши ратари одлучили да смање површине под кукурузом за рачун отпорније пшенице?
Шта каже наша наука, радимо ли и ми на новим сортама, хибридима. Шта је са наводњавањем које је скупа инвестиција за коју би морали да се задужимо у иностранству? Докле се у том правцу може ићи, јер за наводњавање морате имати и довољно воде у водотоковима које суша, такође, угрожава?
Хоће ли нам се због ових климатских услова променити и календар радова у пољопривреди, од сетве до жетве, али и понуда на трпези и у којој мери? Шта су у овој ситацији приоритети и на чему пре свега треба радити, о томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професорком Пољопривредног факултета, стручњаком за земљиште и мелиорације, др Маријом Ћосић.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води МирaКанкараш Тркљa. Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
