За шта су спремни!? Хрватска до краја разоткрила страшну истину у коју многи не могу да поверују
© Tanjug / FOTO HINA/ DAMIR SENČAR
Пратите нас
Није ни први, а сигурно ни последњи пут да се хрватским Сабором проломило громогласно „За дом спремни“. Највиши државни челници ишли су пар дана раније на Томпсонов концерт узвикујући исто то заједно са пола милиона сународника. Ми треба своју децу да учимо да се не упуштају у безумну мржњу, а они нека уче своју децу како хоће. Обиће им се о главу.
Овако некадашњи судија и председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац тумачи за Спутњик усташке повике који су се чули у згради хрватског Сабора само пар дана након одржавања једног од највећих забележених усташких и нацистичких пирова у људској историји.
Председник Сабора Гордан Јандроковић је и сам присуствовао Томпсоновом концерту, а када се повела дискусија и када је посланик странке ДОМиНО Дамир Билоглав у Сабору узвикнуо „За дом спремни!“ Јандроковић је рекао да неће никога кажњавати, нити пресуђивати ко је у праву по питању узвикивања тог поздрава, већ да ће о томе одлучити народ на неким наредним изборима. Како би сад било да се он дан пре свега тога весели и сам виче „за дом спремни“, а онда сутрадан да у Сабору некога кажњава због истог повика? Било би то у најмању руку лицемерно од њега, рекао је Штрбац за Спутњик.
Зграда хрватског Сабора у којем се редовно може чути усташки узвик ,,за дом спремни".
© Wikipedia / Suradnik13
Државни врх даје пример народу
Министар одбране и војске Иван Анушић такође је био са председником Сабора на концерту, а похвалио се како је „као и свих осталих 500.000 пристуних“ на Томпсонов поклич „За дом“, одговорио „спремни“. Анушић у томе није видео ништа лоше, а Штрбац подсећа да је и сам премијер Хрватске Андреј Пленковић био на генералној проби концерта са својих троје деце, да се са њим сликао и да су његова деца Томпсону тражила аутограм.
Пленковићу није јасно „што се дигла толика бука око те три речи „за дом спремни“, а Штрбац каже да је он потпуно у праву. Тај поздрав и такво понашање нису нови.
Имамо ситуацију да се премијер, који је најјача политичка личност и држи сву власт у рукама јер је код Хрвата председник државе „фикус“, односи тако према Томпсоновом концерту. У исто време, председник Милановић ћути и не проговара ни речи о свему томе. Он је познат по бритком језику и нема појаве у Хрватској коју није коментарисао, малтене се посвађао са свима, а посебно са странком која је сада на власти и оно шта он говори потпуно је другачије од званичне политике Хрватске. Он сад ћути, али ето бар није водио децу на тај концерт.
Читав хрватски државни врх слуша Томпсонове песме о клању Срба, а тиме се јавно и хвале.
© Sputnik / Alexander Vilf
/ Министар одбране Републике Хрватске Анушић усташке пароле узвикује често, а исто је радио и прошле године у Имотском. Бивша председница државе Хрватске Колинда Грабар Китаровић више се пута хвалила како док путује породично са мужем и двоје деце у колима пуштају „домољубиве Томпсонове песме“.
Роба са грешком
Индоктринација подразумева одгајати младе нараштаје у жељеном правцу, а овде је жељени правац оних који их одгајају да мрзе Србина само зато што је Србин и да мрзе православце такође, истиче Штрбац.
Кад сви они то говоре, поставља се онда питање шта је с том нацијом, да ли је то нормално? Групација која је била на овом концерту, а било је највише младих, производ је друштва и то је производ са грешком. То је резултат једне жестоке индоктринације која траје и која је почела много пре почетка ратова деведесетих. У тој индоктринацији учествују сви сегменти друштва – школство, породица, медији и црква која је изузетно јака у Хрватској.
Штрбац који је рођен, одрастао, школовао се и радио дуги низ година у Хрватској истиче да је хрватско друштво толерантно према свима другима и другачијима, али не и према Србима и православцима. Он каже да им та индоктринација пише у уџбеницима, да је ушла у њихову свест и да они ништа лоше не мисле да раде када позивају на убијање Срба. Узвикујући те поздраве и носећи усташка обележја, они мисле да изражавају патриотизам јер су их учили сви и у кући и на улици и у школи и у цркви.
Процењује се да је на Томпсоновом концерту било пола милиона Хрвата, што га чини једним од највећих нацистичких скупова у историји човечанства.
© Tanjug / FOTO HINA/ DARIO GRZELJ
Није Томпсон нека зверка у смислу да је он сам по себи нешто страшан. Страшни су они који су га направили. Ко може такав концерт да направи? Који то појединац може да доведе 14.000 службеника, 6.500 полицајаца, 5.500 редара, ко то може да доведе? Па држава и црква. Иза свега тога не стоји само његов менаџмент, већ и целокупна хрватска држава и црква, наглашава Штрбац.
Њихов проблем
Наш саговорник је сагласан са тврдњом да је за Србе добро што се Томпсонов концерт одржао, како бисмо коначно увидели читаву истину и како би се разоткрило оно у шта неки и даље одбијају да поверују. Сами Хрвати су себе разоткрили на најбољи могући начин – они воле Независну Државу Хрватску, воле Павелића, воле ознаке његове „накарадне фашистичке државе“ и ако су такви добри Европи, Штрбац сматра да је добро што у њој за нас нема места.
Да бисте добили неки други људски производ, неку другу генерацију, требало би да се индоктринација окрене у едукацију. Али то не иде декретима, то не иде преко ноћи, то је процес који траје исто колико и индоктринација. Ово сада су производи с грешком, они су готови и то не може да се мења. Можда неко и може с временом, али већина не може.
Не само да величање усташтва није ново, него је чак и репертоар овог пута био нешто блажи него на претходним Томпсоновим концертима где се певало о логорима смрти Јасеновцу и Градишки, о људским „месарима“ односно кољачима и томе сличном. Генерације су одгојене да сматрају да је то у реду, да је то израз патриотизма.
Чуће се поново
Штрбац каже да се сваке године и бар неколико пута узвик „За дом спремни“ зачује у хрватском Сабору. Једина новост је што би раније председник Сабора реда ради опомињао посланике да то не говоре, док је сада Јандроковић рекао да то неће чинити јер је и сам исто узвикивао дан раније на концерту.
У свим тим Томпсоновим песмама, чак и кад пева о љубави, увек се провлачи и мржња према Србима. Увек су ту у позадини или директно на мети Срби. И сви у Хрватској то желе да чују и уз то певају. Кад ти премијер и председник државе пошаљу такву поруку, шта ће народ него да сматра да је то нормално, исправно и да се за њима поводи.
Наш саговорник наглашава да не би желео да ми имамо омладину која је таква и која иде на такве концерте са таквим обележјима, који шире мржњу и нетолеранцију према другима. Ми као Срби овде ништа не треба да чинимо, сматра он, ово је хрватски проблем и они ће се једног дана покајати јер ће им се све то обити о главу, закључује Штрбац.
Погледајте и:
