https://sputnikportal.rs/20250711/grajf-u-svetskoj-naucnoj-zajednici-se-menja-misljenje-o-srebrenici-1187785779.html
Грајф: У светској научној заједници се мења мишљење о Сребреници
Грајф: У светској научној заједници се мења мишљење о Сребреници
Sputnik Србија
У светској научној заједници мења се став о Сребреници и наводном геноциду, изјавио је данас професор доктор Гидеон Грајф, историчар, директор... 11.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-11T17:47+0200
2025-07-11T17:47+0200
2025-07-11T17:47+0200
србија
србија
србија – политика
гидеон грајф
сребреница
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1f/1179013938_0:18:2551:1453_1920x0_80_0_0_9e5f416ce2efb07ace7739ee8c08ad18.jpg
Грајф, који је био председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, која је утврдила да су убиства у Сребреници 1995. била ратни злочин, али да се није догодио геноцид, навео је да научне заједнице сматрају да геноцида у Сребреници није било.Коментаришући иницијативе да и Србија, онако како је то учинила Република Српска, оснује Међународну комисију за истраживање страдања Срба и Бошњака у Сребреници од 1992. до 1995. године, Грајф је рекао да подржава такву иницијативу."Неопходно је да Србија то успостави. Ако је неопходно, даћу свој лични допринос у формирању такве институције", поручио је Грајф.Одговарајући на питање шта може да се уради да се УН више баве питањем Холокауста и да се тачно дефинише шта је геноцид, ако се има у виду Сребреница, Грајф је рекао да људи морају да се едукују, да истражују и сазнају, јер је образовање једина одбрана од глупости и незнања.Грајф је данас у Београду присуствовао састанку Одбора Скуппштине Србије за дијаспору и Србе у региону са професорима из Европског института за истраживање Холокауста и тоталитаризма из Мадрида, на којем је било речи о култури сећања, Холокаусту, као и о покушајима ревизије историјских чињеница и фалсификата.Организатор овог скупа, чији је домаћин био председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Драган Станојевић, била је амбасадор Љиљана Никшић, координатор највеће изложбе у УН "Јасеновац – право на незаборав".Никшићева је на конференцији за новинаре након састанка рекла да 43 професора из Шпаније, са директором Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста Карлосом Васкезом на челу, посетом Београду завршавају десетодневневни студијски боравак у региону, у оквиру којег су посетили Доњу Градину и Јасеновац.Она је додала да Институт непосредно сарађује са шпанским Министарством просвете, а директор Института Карлос Васкез директно са државним секретаром у том министарству.Никшићева је захвалила Одбору за дијаспору и Србе у региону за то што је угостио професоре из Шпаније, наводећи да је Одбор тиме, као и бројним другим активностима, потврдио да игра историјску улогу у његовању културе сећања.Погледајте и:
србија
сребреница
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, гидеон грајф, сребреница
србија, србија – политика, гидеон грајф, сребреница
Грајф: У светској научној заједници се мења мишљење о Сребреници
У светској научној заједници мења се став о Сребреници и наводном геноциду, изјавио је данас професор доктор Гидеон Грајф, историчар, директор Српско-израелског културног центра на Универзитету у Београду и један од водећих стручњака за истраживање Холокауста.
Грајф, који је био председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, која је утврдила да су убиства у Сребреници 1995. била ратни злочин, али да се није догодио геноцид, навео је да научне заједнице сматрају да геноцида у Сребреници није било.
"Мишљење о томе се полако мења. Веома сам задовољан успешношћу свог ангажмана у сфери научних истраживања. Данас научна заједница другачије гледа на однос према Сребреници. Научне заједнице подржавају став да у Сребреници није било геноцида и само аматери ће то порицати, јер је ово што смо радили веома професионално урађено", изјавио је Грајф за Срну.
Коментаришући иницијативе да и Србија, онако како је то учинила Република Српска, оснује Међународну комисију за истраживање страдања Срба и Бошњака у Сребреници од 1992. до 1995. године, Грајф је рекао да подржава такву иницијативу.
"Неопходно је да Србија то успостави. Ако је неопходно, даћу свој лични допринос у формирању такве институције", поручио је Грајф.
Одговарајући на питање шта може да се уради да се УН више баве питањем Холокауста и да се тачно дефинише шта је геноцид, ако се има у виду Сребреница, Грајф је рекао да људи морају да се едукују, да истражују и сазнају, јер је образовање једина одбрана од глупости и незнања.
Грајф је данас у Београду присуствовао састанку Одбора Скуппштине Србије за дијаспору и Србе у региону са професорима из Европског института за истраживање Холокауста и тоталитаризма из Мадрида, на којем је било речи о култури сећања, Холокаусту, као и о покушајима ревизије историјских чињеница и фалсификата.
Организатор овог скупа, чији је домаћин био председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Драган Станојевић, била је амбасадор Љиљана Никшић, координатор највеће изложбе у УН "Јасеновац – право на незаборав".
Никшићева је на конференцији за новинаре након састанка рекла да 43 професора из Шпаније, са директором Европског института за истраживање тоталитаризма и Холокауста Карлосом Васкезом на челу, посетом Београду завршавају десетодневневни студијски боравак у региону, у оквиру којег су посетили Доњу Градину и Јасеновац.
Она је додала да Институт непосредно сарађује са шпанским Министарством просвете, а директор Института Карлос Васкез директно са државним секретаром у том министарству.
Никшићева је захвалила Одбору за дијаспору и Србе у региону за то што је угостио професоре из Шпаније, наводећи да је Одбор тиме, као и бројним другим активностима, потврдио да игра историјску улогу у његовању културе сећања.
