https://sputnikportal.rs/20250713/srpkinja-sa-kosova-shvatila-sam-da-u-borbi-nije-dovoljan-glas-morala-sam-da-posegnem-za--kuburom-1187817157.html

Милица Костић, сликарка са Косова и Метохије: Против неправде није довољан само глас

Милица Костић, сликарка са Косова и Метохије: Против неправде није довољан само глас

Sputnik Србија

Схватила сам да мој глас није довољно јак, нема сврху, на неправду која нам се свакодневно дешава. Зато сам се максимално посветила сликарству. Отуд и моје... 13.07.2025, Sputnik Србија

2025-07-13T12:05+0200

2025-07-13T12:05+0200

2025-07-13T19:08+0200

србија

србија

србија – друштво

косово и метохија (ким)

култура

култура – вести

изложба

слике

милица костић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/0d/1187814565_0:177:2263:1450_1920x0_80_0_0_c360be7199f44af90576993a4db6a6e3.jpg

Ово за Спутњик каже Милица Костић, млада и храбра сликарка из Приштине, која тренутно живи у Лапљем Селу. Њена прва београдска изложба „Огледала постојања“ отворена је у Дому војске:Централни рад Милице Костић, слика „Венац“, откривена је испод црвеног платна, попут монументалног споменика, јер она то заправо и јесте.Венац исплетен од јаких женаРад на овом делу трајао је пуних пет година у сарадњи са Националним ансамблом „Венац“. То је наше друго, јужно „Коло“, основано у Приштини 1964. године, а данас ради у Грачаници.„На идеју за ову композицију смо дошле након што је директорка Националног ансамбла „Венац“ посетила моју изложбу 2019. године у Српском културном центру у Приштини, она је иницирала настанак венца који чине жене у нашим ношњама Косова и Метохије. Ја сам, наравно прихватила, а жене, чланице ансамбла, су ми позирале“, објашњава ауторка.Она додаје да је ова слика заправо мост између њена два радна циклуса. Прошле године за портрет владике Вићентија освојила је прву награду у категорији сликарство на конкурсу уприличеном поводом двеста година од рођења овог значајног архијереја Српске православне цркве.Тако су се на изложби нашли и портрети његових претходника, игумана манастира Свети Роман, савршено пренета снага карактера оних који су се за правду борили молитвом.Светло које открива и милујеУ природно – математичкој гимназији Милица Костић се спремала за медицину, али је у последњем тренутку схватила да заправо жели да црта и слика, јер то ради одувек. Ликовну академију завршила је у Нишу, а онда се вратила на своје Косово, јер тамо је све што воли, њена суштина и снага.Дуго је, каже нам, користила само основне боје, по томе је била препознатљива, онда се отиснула у палету холандских мајстора, Зорна, Рембранта, земљане пигменте, браон, зелену.Портрети су њена пасија. Због снаге личности која проговара са њених слика, немогуће јасно дефинисати њен правац. Подсећа на реализам, али светло и раскош који плене посматрача кажу да је то заправо барокни стил.„Добро сте приметили, у питању је барокно светло, један извор светлости. Барокни уметници и мајстори користили су углавном природна светла. Ја сам за ову слику користила позоришна, жене су ми позирале на позорници, на којој и вежбају. Лица су одрађена у мало другачијем маниру, више сам ушла у детаље, док сам гардеробу осликавала комбинацијом више техника“, објашњава ауторка монументалног дела „Венац“.Прстен као симбол везивањаНа свим сликама је уочљиво богатство детаља којима обилују ношње Косова и Метохије, посебно накита. „Уживање је представити ту лепоту“, каже сликарка, одговарајући на питање зашто је и на другим сликама користила прстен, као неизоставан детаљ на портретима жена.„Док сам радила, о томе нисам размишљала, сада видим да сам и на сликама које су настале на четвртој и петој години академије сликала прстен, на слици „Похлепа“ где је фигура својим избезумљеним погледом усмерена ка посматрачу и милује прстен, преко пута ње је „Нада“, остављена невеста која такође држи прстен. Сликала сам га подсвено, можда зато што сам имала проблем са везивањем, што сам отишла од куће. Нисам могла да прихватим одвајање, желела сам на Академију у Косовској Митровици“.Битка која се води непрекидно„Огледала постојања“ је дефинишу. На својој првој београдској изложби представила је, каже, све оно што је пратило, сва своја изучавања, посебно психологију портрета. Сви су снажни, али жене предњаче, оне су снага која одржава равнотежу у космосу, посебно њеном, на Косову и Метохији.„Отуд моје хероине и ратнице, „Икигаи“, жена у косметској ношњи са мачем, самурајка, и „Аутопортрет са кубуром“. Слике немају насилну поруку, већ сам управо то и желела да представим. Жене у прошлом веку, па и данас, нису можда водиле праву битку, али су остајале саме на својим праговима, чувале су огњишта, своју децу. Сабља и кубура су ту симболично, за сав онај напор и отпор који су жене одувек пружале“.Млада ауторка додаје да њене хероине нису идеализоване, оне живе дух овог времена.Традиција је да нас учиЈаке жене стоје стамено и данас на Косову и Метохији, поручује уметница, као и да се не може избрисати наше културно наслеђе. Она га „пресликава“ за будуће генерације. Многи је због тога већ пореде са нашим највећим сликарима:„Људи који не познају довољно историју уметности, па и модерно сликарство, воле да кажу да сам као Паја Јовановић или као Урош Предић, заправо не виде комбинацију мог рукописа и страних утицаја. Не могу никада да будем Паја Јовановић, нити то желим. Традиција је овде да нас учи. Човек не може да напредује и да створи нешто оригинално, ако се не врати традицији“.Милица Костић ради као кустос Галерије уметности Приштина – Грачаница.Лепоту њеног израза и снагу жена Косова и Метохије, „Огледала постојања“, у Малог галерији Дома војске у Београду могуће је видети до 26. јула.Погледајте и:

србија

2025

Вести

sr_RS

србија, србија – друштво, косово и метохија (ким), култура, култура – вести, изложба, слике, милица костић