https://sputnikportal.rs/20250716/otvara-se-velika-pukotina-na-zapadu-evropske-zemlje-otkazuju-poslusnost-americi-1187942741.html
Отвара се велика пукотина на Западу: Европске земље отказују послушност Америци
Отвара се велика пукотина на Западу: Европске земље отказују послушност Америци
Sputnik Србија
Отвара се велика пукотина на Западу: Европске земље отказују послушност Америци
2025-07-16T19:18+0200
2025-07-16T19:18+0200
2025-07-16T19:18+0200
свет
свет
свет – политика
сад
европска унија (еу)
испорука оружја украјини
доналд трамп
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/03/1133944316_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_42397ae28a022d492cd19dd899b3ae2c.jpg
Четири европске земље одбиле су да учествују у пројекту председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа о куповини америчког оружја за Украјину. Иницијативу Вашингтона одбиле су Француска, Италија, Чешка и Мађарска.Дизање америчке привреде – продајом наоружањаОткад је Доналд Трамп дошао на власт, он се фокусирао на продају америчког наоружања иако све време жели да осамостали Европску унију. Међутим, никад се у том осамостаљивању није ишло ка томе да ЕУ буде самостална од америчког наоружања, каже за Спутњик др Марина Костић Шулејић.И у оквиру захтева за повећањем војних буџета НАТО земаља, прво на два затим на пет одсто, све време је у игри била прича о куповини америчког наоружања и издвајању за инфраструктурне пројекте, у шта би опет била укључена америчка привреда, додаје Марина Костић Шулејић.„Читав Трампов план и јесте осмишљен и усмерен на то да се, у ствари америчка привреда на тај начин подиже, укључујући и одбрамбену индустрију. Ако погледате ситуацију, рецимо са авионима двоструких способности који могу да носе нуклеарно наоружање, поготово код ових држава које поседују и учествују у нуклеарном дељењу, они су морали, у ствари не морали, али јесу купили Ф-35. А то је авион двоструких способности који може да носи и нуклеарно наоружање, тако да ми већ имамо велику продају америчког наоружања и наравно, тенденцију да се тако нешто и настави. То је америчка страна приче.“Неминован сукоб НАТО и ЕУАко погледамо европску страну приче, сукоб у Украјини је у много чему служио као изговор и подстрек за стварање јаче европске одбрамбене сарадње као и за стварање јаче одбрамбене индустрије саме ЕУ, сматра Марина Костић Шулејић.Европљани су мислили и даље мисле да ће рат у Украјини служити за стварање нечега што би се звало Европска одбрамбена унија и то се дешава константно пошто сукоби константно јачају повезивање ЕУ у склопу те војне димензије, додаје Марина Костић Шулејић.Три групе земаља ЕУРеч је о потреби ЕУ да стиче све више моћи и да постане нови пол који ће тежити да развије своје војне снаге, тако да ћемо врло брзо доћи у колизију између НАТО као војног савеза и онога што је ЕУ као један израстајући војни савез, оцењује Марина Костић Шулејић.Ако се има у виду тенденцију да ЕУ буде присутна у Украјини, то је једна друга прича где ће Француска и Немачка просто желети да буду присутније у односу на Америку и да не зависе толико од САД, додаје Марина Костић Шулејић.„Има оних европских држава које желе да наставе рат у Украјини и то на начин да се подстиче европска одбрамбена индустрија. Односно да се купује европско наоружање и да средства које се издвајају у оквиру НАТО до пет одсто иду европској одбрамбеној индустрији, а не куповини наоружање од САД. И постоје друга група држава где спадају Мађарска и Словачка које желе да се тај рат оконча што је пре, односно које не желе више да учествују у слању било каквог оружја у Украјини. И имамо оне који су негде још више везане за САД под Трампом и које су спремне да тај новац дају за америчко наоружање.“Хладан туш за ЗеленскогМеђутим, врло је занимљиво што је Трамп рекао да се у склопу тог пакета неће продавати оружје дугог домета, што је јако битно имати у виду пошто је Немачка предлагала и размишљала да ли да шаље ракете „таурус“ у Украјину, наглашава Марина Костић Шулејић.Осим тога, Трамп је саветовао Украјину да ни на који начин не покушава да циља Москву, о чему је Зеленски размишљао, додаје Марина Костић Шулејић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250716/mediji-tramp-ponudio-mercu-da-kupi-od-sad-pet-umesto-dva-patriota-za-kijev-1187916757.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
пукотина, запад, еу, отказ, послушност, сад, доналд трамп, pukotina, zapad, eu, otkaz, poslušnost, sad, donald tramp
пукотина, запад, еу, отказ, послушност, сад, доналд трамп, pukotina, zapad, eu, otkaz, poslušnost, sad, donald tramp
Отвара се велика пукотина на Западу: Европске земље отказују послушност Америци
Одбијањем појединих земаља ЕУ да подрже Трампов пројекат о слању оружја у Украјину последица је подељености европских земаља на оне које би да следе америчку политику, које су за слање европског наоружања и које су против било какве помоћи Украјини, сматра др Марина Костић Шулејић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду.
Четири
европске земље одбиле су да учествују у пројекту председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа о
куповини америчког оружја за Украјину. Иницијативу Вашингтона одбиле су
Француска,
Италија,
Чешка и
Мађарска.
Дизање америчке привреде – продајом наоружања
Откад је Доналд Трамп дошао на власт, он се фокусирао на продају америчког наоружања иако све време жели да осамостали Европску унију. Међутим, никад се у том осамостаљивању није ишло ка томе да ЕУ буде самостална од америчког наоружања, каже за Спутњик др Марина Костић Шулејић.
И у оквиру захтева за повећањем војних буџета НАТО земаља, прво на два затим на пет одсто, све време је у игри била прича о куповини америчког наоружања и издвајању за инфраструктурне пројекте, у шта би опет била укључена америчка привреда, додаје Марина Костић Шулејић.
„Читав Трампов план и јесте осмишљен и усмерен на то да се, у ствари америчка привреда на тај начин подиже, укључујући и одбрамбену индустрију. Ако погледате ситуацију, рецимо са авионима двоструких способности који могу да носе нуклеарно наоружање, поготово код ових држава које поседују и учествују у нуклеарном дељењу, они су морали, у ствари не морали, али јесу купили Ф-35. А то је авион двоструких способности који може да носи и нуклеарно наоружање, тако да ми већ имамо велику продају америчког наоружања и наравно, тенденцију да се тако нешто и настави. То је америчка страна приче.“
Неминован сукоб НАТО и ЕУ
Ако погледамо европску страну приче, сукоб у Украјини је у много чему служио као изговор и подстрек за стварање јаче европске одбрамбене сарадње као и за стварање јаче одбрамбене индустрије саме ЕУ, сматра Марина Костић Шулејић.
Европљани су мислили и даље мисле да ће рат у Украјини служити за стварање нечега што би се звало Европска одбрамбена унија и то се дешава константно пошто сукоби константно јачају повезивање ЕУ у склопу те војне димензије, додаје Марина Костић Шулејић.
„У једном моменту ће доћи до сукоба око питања шта је ЕУ? Дакле, да ли је ЕУ војни савез онога у шта ЕУ израста у војном смислу, или онога што је НАТО. И то ће у једном моменту доћи у сукоб, у смислу да се у склопу НАТО пре свега фокусира америчка димензија. Реч је о америчком наоружању и ономе што се ствара у склопу ЕУ, а што исто тежи да има војну димензију, али која би била ослоњена на европску одбрамбену индустрију и то је оно где добијамо озбиљно превирање између НАТО земаља. И ако имате у виду и нову британску стратегију одбране која се зове 'НАТО на првом месту', видећемо да ћемо ми врло брзо доћи у сукоб онога што је једна НАТО димензија, и онога што је једна ЕУ димензија.“
Реч је о потреби ЕУ да стиче све више моћи и да постане нови пол који ће тежити да развије своје војне снаге, тако да ћемо врло брзо доћи у колизију између НАТО као војног савеза и онога што је ЕУ као један израстајући војни савез, оцењује Марина Костић Шулејић.
Ако се има у виду тенденцију да ЕУ буде присутна у Украјини, то је једна друга прича где ће Француска и Немачка просто желети да буду присутније у односу на Америку и да не зависе толико од САД, додаје Марина Костић Шулејић.
„Има оних европских држава које желе да наставе рат у Украјини и то на начин да се подстиче европска одбрамбена индустрија. Односно да се купује европско наоружање и да средства које се издвајају у оквиру НАТО до пет одсто иду европској одбрамбеној индустрији, а не куповини наоружање од САД. И постоје друга група држава где спадају Мађарска и Словачка које желе да се тај рат оконча што је пре, односно које не желе више да учествују у слању било каквог оружја у Украјини. И имамо оне који су негде још више везане за САД под Трампом и које су спремне да тај новац дају за америчко наоружање.“
Међутим, врло је занимљиво што је Трамп рекао да се у склопу тог пакета неће продавати оружје дугог домета, што је јако битно имати у виду пошто је
Немачка предлагала и размишљала да ли да шаље ракете „таурус“ у Украјину, наглашава Марина Костић Шулејић.
Осим тога, Трамп је саветовао Украјину да ни на који начин не покушава да циља Москву, о чему је Зеленски размишљао, додаје Марина Костић Шулејић.
„Оно што за сада сигурно знамо је да ракете дугог домета не би биле обухваћене. Оно што би било обухваћено то су противракетни системи, пре свега 'патриот' и претпостављам да је то најважнија ствар тог пакета који би ишао ка Украјини“, закључила је Марина Костић Шулејић.
