https://sputnikportal.rs/20250716/sojgu-lukava-evropa-moze-da-nasamari-trampa-1187945728.html
Шојгу: Лукава Европа може да насамари Трампа
Шојгу: Лукава Европа може да насамари Трампа
Sputnik Србија
Европске чланице НАТО-а могу формално да испуне обавезе за повећање одбрамбених трошкова и да у њих укључе трошкове за цивилну инфраструктуру, изјавио је... 16.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-16T17:00+0200
2025-07-16T17:00+0200
2025-07-16T17:05+0200
свет
русија
нато
доналд трамп
бдп
европа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0a/1186646839_0:0:3457:1944_1920x0_80_0_0_9ff9b6105a296b8b4f2a955d156e50fe.jpg
Према речима Шојгуа, на овај начин, оне могу да "насамаре" председника САД Доналда Трампа, који од својих савезника захтева повећање одбрамбених трошкова.Први резултати новог одбрамбеног буџета биће јасни крајем 2029. године, што није случајно, јер ће до тада истећи председнички мандат Доналда Трампа, саопштио је Шојгу.Иако је најављено повећање војне потрошње до 5 одсто БДП-а, од чега би 1,5 одсто требало да буде усмерено на заштиту критичне инфраструктуре и јачање одбрамбено-индустријске базе, Шојгу сматра да би Европљани могли прибегнути „лукавству“ и у те трошкове укључити изградњу путева, мостова и транспортних чворишта.Чланице НАТО-а су у јуну усагласиле нацрт саопштења о постепеном повећању војне потрошње на 5 одсто БДП-а до 2035. године.Повећање трошкова се планира кроз раст основног одбрамбеног буџета са 2 на 3,5 одсто БДП-а, као и кроз додатне трошкове у областима, попут сајбер-безбедности и модернизације инфраструктуре (на пример: путева и мостова).Тренутно циљани ниво војне потрошње за земље чланице НАТО-а износи 2 одсто БДП-а. За сада ниједна држава није достигла праг од 5 одсто. Највише троши Пољска (4,1 одсто према подацима за 2024. годину). Прате је Естонија (3,4 одсто), Сједињене Америчке Државе (3,3 одсто), Летонија (3,1одсто), Грчка (3 одсто) и Литванија (2,8 одсто). Летонија и Литванија планирају да достигну ниво од 5 одсто у наредне две године. Најмање на одбрану троши Шпанија, свега 1,2 одсто БДП-а.Већ почетком јула, агенција "Ројтерс" саопштила је да Италија смишља начин да избегне обавезу од повећања војне потрошње.Извори агенције изјавили су да власти као одбрамбене трошкове намеравају да прикажу и оне, који су слабо повезани са војном сфером, означивши луке, аутопутеве, железнице као одбрамбене и безбедносне објекте.Погледајте и:
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, нато, доналд трамп, бдп, европа
русија, нато, доналд трамп, бдп, европа
Шојгу: Лукава Европа може да насамари Трампа
17:00 16.07.2025 (Освежено: 17:05 16.07.2025) Европске чланице НАТО-а могу формално да испуне обавезе за повећање одбрамбених трошкова и да у њих укључе трошкове за цивилну инфраструктуру, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу у интервјуу за лист "Комерсант".
Према речима Шојгуа, на овај начин, оне могу да "насамаре" председника САД Доналда Трампа, који од својих савезника захтева повећање одбрамбених трошкова.
Први резултати новог одбрамбеног буџета биће јасни крајем 2029. године, што није случајно, јер ће до тада истећи председнички мандат Доналда Трампа, саопштио је Шојгу.
"Не треба искључити могућност, да се Европљани, који у својој спољнополитичкој стратегији користе обману као неодвојиви део, спремају да "насамаре" шефа Беле куће, тако што се одричу обавеза које су преузели на себе", рекао је Шојгу.
Иако је најављено повећање војне потрошње до 5 одсто БДП-а, од чега би 1,5 одсто требало да буде усмерено на заштиту критичне инфраструктуре и јачање одбрамбено-индустријске базе, Шојгу сматра да би Европљани могли прибегнути „лукавству“ и у те трошкове укључити изградњу путева, мостова и транспортних чворишта.
"Изгледа да се препоруке од стране НАТО-а могу испуњавати само формално", додао је Шојгу.
Чланице НАТО-а су у јуну усагласиле нацрт саопштења о постепеном повећању војне потрошње на 5 одсто БДП-а до 2035. године.
Повећање трошкова се планира кроз раст основног одбрамбеног буџета са 2 на 3,5 одсто БДП-а, као и кроз додатне трошкове у областима, попут сајбер-безбедности и модернизације инфраструктуре (на пример: путева и мостова).
Тренутно циљани ниво војне потрошње за земље чланице НАТО-а износи 2 одсто БДП-а. За сада ниједна држава није достигла праг од 5 одсто. Највише троши Пољска (4,1 одсто према подацима за 2024. годину). Прате је Естонија (3,4 одсто), Сједињене Америчке Државе (3,3 одсто), Летонија (3,1одсто), Грчка (3 одсто) и Литванија (2,8 одсто). Летонија и Литванија планирају да достигну ниво од 5 одсто у наредне две године. Најмање на одбрану троши Шпанија, свега 1,2 одсто БДП-а.
Већ почетком јула, агенција "Ројтерс" саопштила је да Италија смишља начин да избегне обавезу од повећања војне потрошње.
Извори агенције изјавили су да власти као одбрамбене трошкове намеравају да прикажу и оне, који су слабо повезани са војном сфером, означивши луке, аутопутеве, железнице као одбрамбене и безбедносне објекте.
