https://sputnikportal.rs/20250716/voda-bi-mogla-biti-vaznija-za-zivot-u-univerzumu-nego-sto-smo-mislili-1187944556.html
Вода би могла бити важнија за живот у универзуму него што смо мислили
Вода би могла бити важнија за живот у универзуму него што смо мислили
Sputnik Србија
Планета која се налази у такозваној „настањивој зони“ можда није довољан услов за развој живота на њој. Ново истраживање открива да планети није потребна само... 16.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-16T22:00+0200
2025-07-16T22:00+0200
2025-07-16T22:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
планете
вода
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/11/1181717366_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_3ae993c6d3f9cc7711db0d1e6b33751e.jpg
На конференцији о геохемији Голдшмидт, одржаној у Прагу, Хаскел Вајт-Ђанела са Универзитета у Вашингтону у САД је представила резултате студије која сугерише да је праг од 20% површинске воде на Земљи кључан.„Открили смо да постоји гранична количина воде потребна за одржавање стабилне климе“, рекла је Вајт-Ђанела.Без довољно кише за покретање хемијских реакција у стенама, угљен-диоксид не може да се складишти у земљишту. Уместо тога, акумулира се у атмосфери, подижући температуре изнад 126 степени Целзијуса, што је превише екстремно за живот какав познајемо.Овај механизам би могао да објасни трансформацију планете Венере. Иако се дуго сматрало да је главни узрок њеног ефекта стаклене баште повећана сунчева светлост, тим научника предвођен Вајт-Ђанелом сугерише да је исцрпљивање воде играло већу улогу у њеној трансформацији. Симулације са количином светлости коју Венера прима показале су да чак и планете величине Земље са довољно почетне воде могу изгубити способност регулисања CO2 и постати ненастањиве.Бенџамин Тутоло са Универзитета у Калгарију у Канади истакао је да је на Марсу, на пример, ова динамика била обрнута. Тамо је текућа вода апсорбовала превише CO2 и складиштила га у облику карбоната, разређујући атмосферу и узрокујући хлађење целе планете.Истраживачи сматрају да морамо пажљивије проучавати геолошку историју планете, будући да проналажење планете у правој температурној зони више није довољно да се закључи да ли она може да подржи живот, пише портал Њу сајентист.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/11/1181717366_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_47d62bc2e03e49422efdec5614084040.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, планете, вода
наука и технологија, свемир, планете, вода
Вода би могла бити важнија за живот у универзуму него што смо мислили
Планета која се налази у такозваној „настањивој зони“ можда није довољан услов за развој живота на њој. Ново истраживање открива да планети није потребна само права локација, већ и минимална количина воде да би се одржала стабилна клима погодна за живот.
На конференцији о геохемији Голдшмидт, одржаној у Прагу, Хаскел Вајт-Ђанела са Универзитета у Вашингтону у САД је представила резултате студије која сугерише да је праг од 20% површинске воде на Земљи кључан.
„Открили смо да постоји гранична количина воде потребна за одржавање стабилне климе“, рекла је Вајт-Ђанела.
Без довољно кише за покретање хемијских реакција у стенама, угљен-диоксид не може да се складишти у земљишту. Уместо тога, акумулира се у атмосфери, подижући температуре изнад 126 степени Целзијуса, што је превише екстремно за живот какав познајемо.
Овај механизам би могао да објасни трансформацију планете Венере. Иако се дуго сматрало да је главни узрок њеног ефекта стаклене баште повећана сунчева светлост, тим научника предвођен Вајт-Ђанелом сугерише да је исцрпљивање воде играло већу улогу у њеној трансформацији. Симулације са количином светлости коју Венера прима показале су да чак и планете величине Земље са довољно почетне воде могу изгубити способност регулисања CO2 и постати ненастањиве.
Бенџамин Тутоло са Универзитета у Калгарију у Канади истакао је да је на Марсу, на пример, ова динамика била обрнута. Тамо је текућа вода апсорбовала превише CO2 и складиштила га у облику карбоната, разређујући атмосферу и узрокујући хлађење целе планете.
Истраживачи сматрају да морамо пажљивије проучавати геолошку историју планете, будући да проналажење планете у правој температурној зони више није довољно да се закључи да ли она може да подржи живот,
пише портал Њу сајентист.