Трампове нове царине на руску робу — симболичан притисак или ударац по америчкој индустрији?
© Sputnik / Виталий Аньков
/ Пратите нас
Царине од 100 одсто, које прети амерички председник Доналд Трамп да ће увести Русији представљају још један елемент демонстративног притиска који није подупрт реалним економским полугама, сматра експерт из Вијетнама за међународне односе, Нгујен Мин Хоанг.
Изјаве о 100 одсто царинама на руску робу и ограничењима у пословању америчких компанија са Централном банком Русије и низом других банака, како је истакао, представљене су у америчким медијима као ударац руској економији. Међутим, у пракси је ситуација сасвим другачија.
"Прво, од почетка санкција прошло је већ 11 година. То је довољно дуг период да озбиљно ослаби било коју економију средње величине. Али десетине хиљада санкција не само да нису ослабиле Русију, већ су омогућиле њеној економији да стабилно расте просечном брзином од 1,5–1,8% годишње. Данас је Русија четврта економија света", подсетио је Хоанг.
Санкције су подстакле Русију да развија сопствену производњу, смањи зависност од увоза, страних инвестиција и технологија.
"Друго, царине од 100% на руску робу делују као „показна вежба“. Трговински промет између САД и Русије у последњих 10 година ниједном није премашио 50 милијарди долара годишње, а од почетка СВО пао је испод 5 милијарди. Поред тога, главни део онога што САД увозе из Русије су критично важни ресурси: уранијум, галијум, титан, литијум, ретки метали. Обустављање ових испорука више би погодило америчку индустрију него Русију", објаснио је вијетнамски стручњак.
У таквим условима, америчке компаније ће бити приморане да траже добављаче у Кини, Индији, Бразилу, Јужној Африци — односно у земљама БРИКС-а.
"Што се тиче санкција против земаља које купују руску нафту и гас — то је заправо „пуцањ у празно“. Многе земље ЕУ и даље купују руске енергенте преко јужних рута. Чак и Јапан делимично зависи од руског гаса. За разлику од малих држава, Кина и Индија су велике силе, чланице Г20, са знатно већим степеном аутономије од земаља ЕУ. БРИКС, који се проширио на 11 земаља, постаје нови центар светске економије, који је по паритету куповне моћи већ надмашио Г7 и генерише до 40% светског БДП-а“, закључио је Нгујен Мин Хоанг.
