Драгуљ источне Србије - основао га је српски кнез, а носи име наше кнегиње
Драгуљ источне Србије - основао га је српски кнез, а носи име наше кнегиње
Sputnik Србија
Вољом и наредбом српског кнеза, у долини Велике Мораве створена је оаза мира и тишине, названа по српској кнегињи, која и данас, после више од 150 година... 26.07.2025, Sputnik Србија
Вољом и наредбом српског кнеза, у долини Велике Мораве створена је оаза мира и тишине, названа по српској кнегињи, која и данас, после више од 150 година, представља драгуљ источне Србије
„Оаза мира и тишине“, како чести посетиоци називају ергелу "Љубичево" , основао је кнез Милош Обреновић 1853. и „на пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње, а у сто летним храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту.“
Боравећи у свом конаку у Пожаревцу, кнез Милош је увидевши плодност житница у долинама Мораве и Млаве, одлучио да управо ту треба основати пољопривредно добро и на њему ергелу коња. Данашње Љубичево било је посед сељака из Пожаревца и околних села. Наредбом кнеза Милоша, поседницима је у замену дата земља у Сопоту, Чачалици и Шумарицама.
Поступајући по кнежевој наредби, Заведеније Правителствене Ергеле (како се тада звало) је прве пастуве Ђулана и Гауштана набавило у Цариграду, да би након тога у пролеће 1853. у Ердељу било купљено 40 кобила и 8 пастува међу којима је био и пастув Арвед, који се сматра праоцем Ергеле
Из писама упућених кнегињи Љубици, која је са синовима Миланом и Михајлом боравила у Пожаревцу, види се да је кнез Милош њој оставио да се стара око обраде имања, које је касније уступио држави.
После смрти кнеза Милоша 1860. године, бригу о ергели преузео је његов син Михаило и 1886. године овом поседу дао име „Љубичево“ по својој мајци кнегињи Љубици. Као велики и пасионирани љубитељ коња, кнез Михајло је увидевши значај коњарства у земљи, Државној Ергели поклонио 30 коњских грла.
Решењем од 20. маја 1866. године тадашњи министар финансија Коста Цукић, по одобрењу кнеза Михајла мења назив државног добра Морава, и од тада се званично назива "Љубичево"
Први управник ергеле био је "Ага Јевта"- Јевта Стојановић дотадашњи начелник среза моравског. Под његовом управом набављени су први расни коњи: Кит-Том, Сир-Татан, Генерал Шнајдер, Татош, Граф Нужан, Баронет, Мират, Бертран, Масен, Султ...
Поред ергела оснивају се и Пастувске станице у којима је вршено опасивање кобила. Прва Пастувска Станица установљена је 1856. године на Убу у округу ваљевском.Такса за опасивање била је један дукат цесарски.
Упоредо са набавком расних коња, радило се и на уређењу, како ергеле тако и њене околине. 1865. године засађено је поред пута, који води од Пожаревца до "Мораве" багрем, дуд, канадска топола и кестен (садницама из дворског парка Топчидер).
Чим је ергела бројношћу грла увећана, приступило се набавци пунокрвних пастува арапске расе тако да је у ергели увек преовлађивала арапска раса и као таква је и типирана и важила као најчистија крвна ергела арапске расе на Балкану.
За исхрану и издржавање овако увећаног ергелског запата, требало је више земљишта за производњу сточне хране. Зато су Љубичеву додати комплекси земљишта под планиским пашљацима, ливадама и шумом попут: „Орашје",„Рамски рит", „Мала Међа", „Клепечка"...
Данас комплекс ергеле „Љубичево” поседује 350 хектара земљишта, падоке, мањеж и штале. Од укупне површине земљишта 110 хектара је под ливадама и зеленим површинама, док се 260 хектара обрађује, једним делом за исхрану коња, а вишак се продаје.
Два "ушата" чувара испред врата Мањежа. Мањеж или манеж је вежбалиште за коњичке спортове, јахалиште, место или просторија у којој се кроте и дресирају млади коњи, односно учи се јахање.
Ергела је у бурним временима делила судбину народа. Од смене династија, Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, до распада Југославије, успони и падови су били саставни део овог државног добра.
Од 1964. године, прве седмице, односно викенда у септембру, Пожаревац и његова околина постају центар коњичког спорта и коњичких вештина. Традиционална туристичко-спортска манифестација „Љубичевске коњичке игре” привуче велики број љубитеља ових племенитих животиња.
Споменик Љубичевцу. Један од најславнијих коња Ергеле, енглески пунокрвњак Љубичевац, 1974. године је освојио трипл круну( победу у све три класне трке).Двадесет година после њега ни једно грло из ове ергеле није постигло такав успех. У славу и сећање на његове многобројне успехе и трофеје добио је споменик који се налази испред управне зграде.
Спомен плоча посвећена пастуву Вићенцу, звезди Пехара председника Републике 1980. године. Пастув Вићенцо је по речима запослених у време када је купљен представљао право богатство, био је "тежак" неколико милилона немачких марака.
Крајем 19. века „Љубичево” је достигло ранг највећих европских ергела са близу 500 грла. Одгајана су врхунска такмичарска грла која су дуго година побеђивала и била у врху некада југословенског, а данас српског коњичког спорта
Бројни пехари изложени у Трофејној сали сведоче о успесима и победама расних грла, потеклих из ове ергеле, која су побеђивала у највећим тракама на Београдском хиподрому, али и на осталим тркалиштима у Србији па и у иностранству
У колекцији „Љубичева” има више од 300 пехара, међу којима су пехари Дербија, Трке председника републике, а касније краља Александра, Трке града Београда…Међу њима се посебно истиче сребрни прелазни Пехар маршала Тита(у средини). Ергела „Љубичево” га је освојила на последној трци која се трчала, тако да је пехар трајно остао у њиховом власништву
Године 2016, после успешног обнављања, у ергели је било око 40 коња, од којих седам тркачких, а грла из ове ергеле поново почињу да освајају трофеје на такмичењима. Године 2019. овај број је већ порастао на 56, а данас се Ергели налази 90 грла.
Објектив фоторепортера Спутњика је у једном тренутку постао предмет "истраживања" ждребета које се са мамом налазило у падоку. (Падок је ограђени простор на отвореном, која се обично користи за чување животиња, као што су коњи или говеда)
Иако се ергела може посетити током целе године, можда су лето и високе температуре право време за одлазак у ову оазу мира и зеленила за све оне који желе да се одморе, провозају кочијама, и уживају у друштву ових прелепих племенитих животиња
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![„Оаза мира и тишине“, како чести посетиоци називају ергелу "Љубичево" , основао је кнез Милош Обреновић 1853. и „на пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње, а у сто летним храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту.“ - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/15/1188067254_0:0:2730:2048_600x0_80_0_1_dd5476c9812b0f9aeb037fb2b2b74885.jpg "„Оаза мира и тишине“, како чести посетиоци називају ергелу "Љубичево" , основао је кнез Милош Обреновић 1853. и „на пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње, а у сто летним храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту.“")
![Решењем од 20. маја 1866. године тадашњи министар финансија Коста Цукић, по одобрењу кнеза Михајла мења назив државног добра Морава, и од тада се званично назива "Љубичево" - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/15/1188081805_0:0:3266:2047_600x0_80_0_1_d87b3ec064252ab671a527e46494e5b5.jpg "Решењем од 20. маја 1866. године тадашњи министар финансија Коста Цукић, по одобрењу кнеза Михајла мења назив државног добра Морава, и од тада се званично назива "Љубичево"")
![Упоредо са набавком расних коња, радило се и на уређењу, како ергеле тако и њене околине. 1865. године засађено је поред пута, који води од Пожаревца до "Мораве" багрем, дуд, канадска топола и кестен (садницама из дворског парка Топчидер). - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/15/1188067387_0:0:3074:2048_600x0_80_0_1_6b7ae672165a3b093a2bb583bc6889fe.jpg "Упоредо са набавком расних коња, радило се и на уређењу, како ергеле тако и њене околине. 1865. године засађено је поред пута, који води од Пожаревца до "Мораве" багрем, дуд, канадска топола и кестен (садницама из дворског парка Топчидер).")
![Објектив фоторепортера Спутњика је у једном тренутку постао предмет "истраживања" ждребета које се са мамом налазило у падоку. (Падок је ограђени простор на отвореном, која се обично користи за чување животиња, као што су коњи или говеда) - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/15/1188067145_0:0:3007:2048_600x0_80_0_1_e40cdc585b5bcc3c8057d7e8a9d22047.jpg "Објектив фоторепортера Спутњика је у једном тренутку постао предмет "истраживања" ждребета које се са мамом налазило у падоку. (Падок је ограђени простор на отвореном, која се обично користи за чување животиња, као што су коњи или говеда)")
