Кажу једно, мисле друго: Окрени-обрни, Србији би да отму Косово
Пратите нас
Потпуно је јасно и ту нема никакве дилеме да Србија не може ући у Европску унију у садашњем саставу и распореду снага унутар ЕУ без признања Косова. Кључне земље Европске уније попут Немачке, Француске, Италије, нордијске земље, на томе апсолутно инсистирају и њихов став по том питању је врло јасан. Свака другачија прича је само тактика.
Дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић овако тумачи дискрепанцију у изјавама комесарке ЕУ за проширење Марте Кос која је почетком месеца изјавила да Србија мора признати независност Косова како би ушла у ЕУ, док је на крају истог месеца рекла да се тако нешто не захтева од Србије, већ да је циљ задржати је на европском путу.
Миливојевић подсећа да у преговарачком оквиру за Србију од 2014. године не стоји захтев за признањем независности Косова, већ је само наведена „нормализација односа“ која треба да се оконча правно обавезујућим споразумом између две стране.
Охридски споразум
Миливојевић, који је служио и као генерални конзул и шеф мисије при Савету Европе у Стразбуру, објашњава да је на основу приступних преговора и праксе која се примењује врло јасно да за Европску унију правно обавезујући споразум значи – признање. То се, каже он, види и из третмана обе стране, будући да су и Београд и Приштина за време трајања преговора третирани као два потпуно равноправна субјекта.
Европска унија полази од принципа који је успоставила после пријема Кипра, који при томе не контролише део своје територије, да се више не може ући у ЕУ са нерешеним унутрашњим питањем и питањем граница. Тога се званично држе и шта год рекла Марта Кос, њихов став је дефинитиван и Србија без признања Косова не може добити статус пуноправног члана, рекао је Миливојевић за Спутњик.

За Европску унију правно обавезујући споразум значи – признање.
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Финализација таквог става је Охридски споразум и анекс у чијим су члановима 1, 2 и 4 јасно назначени елементи признања Косова. Тамо се јасно говори да се ради о два независна субјекта који имају међународно-правни субјективитет, да Србија треба да призна Косово на основу повеље Уједињених нација, као и да прихвати приступ такозваног Косова у Уједињене нације. Охридски споразум, објашњава наш саговорник, заправо је доказ да је став Брисела јасан и да подразумева да Србија мора признати независност дела своје територије.
То што Марта Кос све ово не спомиње, већ само каже да је важно да Србија остане на европском путу једноставно представља тактички приступ. За Европску унију у овом тренутку и геополитичком смислу је страшно важно да Србија остане на европском путу и да не одустане од тог стратешког циља. За њих је то политички важно, они то и финансирају и у то инвестирају због читавог региона.
Зашто им је баш Србија битна?
Без Србије нема региона у зони западног интереса, истиче Миливојевић. Геополитички и геостратешки западни интерес јесте да овај регион потпадне под интересну зону запада. То је суштина приче и њихов мотив у настојању да „задрже“ Србију на европском путу. Тиме би се, објашњава он, омогућило да читав регион уђе у њихову интересну сферу.
Останак на европском путу значи наставак процеса приступања под условима и динамиком коју подразумева Брисел с тим што ће то бити учињено на начин који неће антагонизовати Србију од тог циља и неће је приклонити другој страни. То је суштина јер од Србије зависи и Црна Гора и Босна и Херцеговина, Косово и Метохија, Македонија и све скупа, цео регион у пакету.

За Брисел је кључно да Србија остане на европском путу јер без Србије нема ни балксанског региона у зони западног интереса.
© Sputnik / Алекс Макнотон
/ Признање је признање
Овакав тактички приступ и не користи само Марка Кос, већ и други ЕУ званичници. Они говоре да не траже признање Косова, већ „само“ примену Охридског споразума. Признање је признање, каже Миливојевић, а уколико Србија икада прихвати Охридски споразум, прихватиће и независност своје јужне покрајине. Да ли ћемо или не тада коначно ући у ЕУ, остаје нејасно.
У ситуацији у којој се ствар ломи на глобалном плану, кад се поредак распада, кад улазимо у фазу расплета око рата у Украјини, после промене америчке политике и глобалних односа, као и свих проблема које има Европска унија на унутрашњој сцени, Бриселу је јако важно да геополитички сачувају своју позицију на Балкану.
Европска унија ће у наредном периоду и то не само од стране Марте Кос, званично говорити да не тражи од нас да признамо независност Косова, али да зато траже прихватање Охридског споразума, који ће то дефакто потврдити, закључује Миливојевић.
Погледајте и:




