https://sputnikportal.rs/20250729/verski-obred-bez-znanja-spc-rimokatolicki-svestenik-odrzao-govor-mrznje-u-selu-kod-istoka-na-kim-1188314495.html
Верски обред без знања СПЦ: Римокатолички свештеник одржао говор мржње у селу код Истока на КиМ
Верски обред без знања СПЦ: Римокатолички свештеник одржао говор мржње у селу код Истока на КиМ
Sputnik Србија
Епархија рашко-призренска саопштила је да је на археолошком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар... 29.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-29T08:27+0200
2025-07-29T08:27+0200
2025-07-29T08:27+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/1d/1188314343_0:0:2048:1152_1920x0_80_0_0_aae2cf0bb6a9d9afff9130935941327d.jpg
СПЦ наводи да то представља директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама.Како наводи епархија на сајту, током обреда, римокатолички свештеник са Косова, Фран Кољај, одржао је говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међуверску мржњу, у очигледној намери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања наслеђа СПЦ.Истиче се да је Кољај одржао политички говор са изразито националистичким садржајем, заговарајући нетрпељивост према лицима која нису албанског етничког или римокатоличког порекла, посебно усмеравајући нападе на православне Србе и муслимане, што се види из говора и без икакве историјске и правне основе називајући добро документовани српски православни манастир 'етнички албанским и илирским'".Подсећају и да је средњовековни манастир Богородице Хвостанске реконструисан на темељима старије базилике током треће деценије 13. века.Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског седишта које је основао Свети Сава.Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. века, о чему сведочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката.Након тога, манастир је претрпео оштећења у бурним историјским догађајима, запустео је, а грађа је постепено одношена.Данас су на том месту сачувани само остаци велике средњовековне цркве, пратећих објеката и утврђења.Будући да је реч о верском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од четрдесет других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштићена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама.Унутар те зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујући јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.Епархија рашко-призренска наглашава да је ово само најновији у низу инцидената који показују забрињавајућу ерозију њених права и слобода, која се или отворено занемарују, или произвољно тумаче."Бројни су инциденти на које косовске институције нису правно реаговале или су их чак потпуно игнорисале, док, истовремено, отворени напади на СПЦ у појединим медијима и на друштвеним мрежама, стварају атмосферу потпуне некажњивости за незаконита дела усмерена против Цркве и њеног наслеђа на Косову и Метохији", наводи епархија.Указују и да се такви незаконити акти све чешће спроводе без икаквих правних последица и да ће детаљно размотрити све расположиве правне могућности ради покретања поступака против починилаца овог чина, који се може тумачити као кривично дело, као и због кршења Закона о специјалним заштићеним зонама.Додаје се да тај немили догађај, као и други у последњим годинама који све више задиру у гарантована права Цркве, показује до ког је степена нарушен правни оквир који регулише живот СПЦ."Ови догађаји наглашавају хитну потребу за јачањем правног статуса СПЦ на Косову, у складу са међународним иницијативама, како би се обезбедило трајно присуство и сигурност њеног свештенства, монаштва и верника, као и ефикасна заштита њеног културног и верског наслеђа под снажним међународним гаранцијама", закључује епархија.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, косово и метохија (ким)
Верски обред без знања СПЦ: Римокатолички свештеник одржао говор мржње у селу код Истока на КиМ
Епархија рашко-призренска саопштила је да је на археолошком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар законом установљене специјалне заштићене зоне, у среду одржан јавни скуп са верским обредом без знања и сагласности СПЦ.
СПЦ наводи да то представља директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама.
Како наводи епархија на сајту, током обреда, римокатолички свештеник са Косова, Фран Кољај, одржао је говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међуверску мржњу, у очигледној намери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања наслеђа СПЦ.
"Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује тешко кршење закона као наставак низа провокација усмерених против СПЦ, и ургентно позива међународне субјекте да се активно ангажују на заштити угрожених верских и културних добара СПЦ, и обезбеде поуздане међународне гаранције Цркви у условима, како се додаје, све учесталијих кршења важећих правних норми и одсуства адекватних реакција косовских институција", наводи се у саопштењу.
Истиче се да је Кољај одржао политички говор са изразито националистичким садржајем, заговарајући нетрпељивост према лицима која нису албанског етничког или римокатоличког порекла, посебно усмеравајући нападе на православне Србе и муслимане, што се види из говора и без икакве историјске и правне основе називајући добро документовани српски православни манастир 'етнички албанским и илирским'".
Подсећају и да је средњовековни манастир Богородице Хвостанске реконструисан на темељима старије базилике током треће деценије 13. века.
Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског седишта које је основао Свети Сава.
Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. века, о чему сведочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката.
Након тога, манастир је претрпео оштећења у бурним историјским догађајима, запустео је, а грађа је постепено одношена.
Данас су на том месту сачувани само остаци велике средњовековне цркве, пратећих објеката и утврђења.
Будући да је реч о верском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од четрдесет других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштићена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама.
Унутар те зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујући јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.
Епархија рашко-призренска наглашава да је ово само најновији у низу инцидената који показују забрињавајућу ерозију њених права и слобода, која се или отворено занемарују, или произвољно тумаче.
"Бројни су инциденти на које косовске институције нису правно реаговале или су их чак потпуно игнорисале, док, истовремено, отворени напади на СПЦ у појединим медијима и на друштвеним мрежама, стварају атмосферу потпуне некажњивости за незаконита дела усмерена против Цркве и њеног наслеђа на Косову и Метохији", наводи епархија.
Указују и да се такви незаконити акти све чешће спроводе без икаквих правних последица и да ће детаљно размотрити све расположиве правне могућности ради покретања поступака против починилаца овог чина, који се може тумачити као кривично дело, као и због кршења Закона о специјалним заштићеним зонама.
"Међутим, услед вишегодишњег институционалног немара и селективне примене закона који се односе на насиље над објектима СПЦ, постоји озбиљна бојазан да ће и овај најновији инцидент остати несанкционисан", истиче епархија.
Додаје се да тај немили догађај, као и други у последњим годинама који све више задиру у гарантована права Цркве, показује до ког је степена нарушен правни оквир који регулише живот СПЦ.
"Ови догађаји наглашавају хитну потребу за јачањем правног статуса СПЦ на Косову, у складу са међународним иницијативама, како би се обезбедило трајно присуство и сигурност њеног свештенства, монаштва и верника, као и ефикасна заштита њеног културног и верског наслеђа под снажним међународним гаранцијама", закључује епархија.
