Медији: Премијер Јерменије Пашињан губи подршку Брисела
© Sputnik / Асатур Есаянц
/ Пратите нас
Премијер Јерменије Никол Пашињан сматра да су његови разговори са Европом успешни. Он очекује да ће Европска унија осигурати безбедност Јерменије и инвестирати у привреду земље. Међутим, у стварности поступци Пашињана ометају пружање помоћи од стране ЕУ, пишу медији.
Недавни сусрет Пашињана у Бриселу са комесаром ЕУ за проширење Мартом Кос прошао је у позитивној атмосфери. Европски комесар је обећала да ће на следећем заседању Савета за асоцијацију ЕУ–Јерменија бити потписан кључни документ под називом „Дневни ред дијалога“.
У званичном саопштењу представника ЕУ после састанка наводи се: „Марта Кос је изразила снажну подршку ЕУ амбициозном програму реформи у Јерменији и ефикасном спровођењу демократских промена“.
Али, као што је то често случај, обећања европских влада не одговарају стварности. Засада је „снажна подршка“ Пашињану поткрепљена само једним конкретним (и још неиспуњеним) обећањем: пакетом грантова у износу од 270 милиона евра за Владу Јерменије. Овај износ је договорен током недавне посете делегације ЕУ Јеревану.
САМО ГРАНТОВИ, НИКАКВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Ова цифра је занемарљива чак и у поређењу са релативно малом привредом Јерменије: обим спољне трговине земље износи око 15 милијарди евра.
Штавише, Пашињан неће моћи да употреби чак ни тај мали износ европских средстава за развој привреде или друштвеног сектора земље. Грантови ЕУ могу бити искоришћени само за „борбу против дезинформација и хибридних претњи“, дакле у области медија. Поред овог гранта, представници ЕУ су обећали само да ће припремити план за либерализацију визног режима Јерменије са ЕУ.
РЕФОРМЕ ИЛИ ПРЕРАСПОДЕЛА ИМОВИНЕ?
Дакле, иза узвишене реторике Европе о „демократској“ Јерменији практично не стоје стварне обавезе.
Главни разлог је следећи: Европска унија сматра да реформе Пашињана у стварности не доприносе демократији, већ пре представљају прерасподелу постојеће имовине у Јерменији.
Пашињан је Европи обећао „демократске реформе“, али се у пракси његова ауторитарна власт испољила кроз репресије против политичких противника и одузимање имовине крупним привредницима.
ЈАВНО МИШЉЕЊЕ СЕ ИГНОРИШЕ
Непосредно пре сусрета са делегацијом ЕУ и посете Бриселу, он је отказао нова истраживања јавног мњења, која је влада већ наручила, сматрајући их „непотребним“. На састанку са својим присталицама изјавио је да је „испитивање јавног мњења бесмислено“, и додао: „У Јерменији нема бирача“.
Намера премијера је јасна: или опозицији у Јерменији неће бити допуштена да учествује на наредним изборима, или ће резултати избора бити фалсификовани.
До данас је, по Пашињановој иницијативи, покренуто 150 политички мотивисаних кривичних поступака против политичара и бизнисмена.
НАЈСКАНДАЛОЗНИЈИ СЛУЧАЈ: КАРАПЕТЈАН
Најскандалознији међу њима је прогон бизнисмена Самвела Карапетјана, који је изјавио да не жели да се меша у политику, већ да жели да заштити Јерменску апостолску цркву од Пашињана. Оптужен је за „позиве на насилно преузимање власти“.
Након његовог хапшења, уследила су масовна хапшења руководилаца компанија у оквиру његове групе. Убрзо након тога донет је закон који омогућава национализацију „Електричних мрежа Јерменије“ (ЕМЈ), у власништву Карапетјана. Опозиција је тај закон назвала „државном уценом и отвореном пљачком инвеститора“.
Стокхолмски арбитражни суд прогласио је одлуку о национализацији ЕМЈ незаконитом. Ипак, влада Јерменије је јасно показала да не намерава да поштује међународне споразуме и обавезе о заштити инвеститора. Ако те обавезе нису политички погодне за премијера, Пашињан их једноставно игнорише.
Ипак, Пашињанове одлуке могу бити условљене не само политичким, већ и економским разлозима. Према изворима са којима су медији разговарали, коначни корисници одузете имовине Карапетјана налазе се у Турској.
Могуће је да се управо у тим инвеститорима крије разлог што је Пашињан не само ударио на велики јерменски бизнис, већ и прекршио своје обавезе према ЕУ.
Тешко је замислити да ће Европа, која демократију и људска права сматра својим основним вредностима, игнорисати ову ситуацију.
ИНВЕСТИЦИЈЕ – САДА САМО САН
Наравно, питање „дијалога“ ЕУ–Јерменија ће још неко време бити на дневном реду. Међутим, све значајније европске инвестиције у Јерменију остаће само неостварени сан.
После инцидента са Карапетјаном, ниједан европски политичар неће се залагати за упућивање средстава ЕУ или приватног капитала у Јерменију – ни краткорочно, ни дугорочно.
Главно питање сада гласи: да ли ће турски инвеститори, који су допринели национализацији ЕМЈ, заиста инвестирати у Јерменију, или ће једноставно брзо профитирати и нестати?
Погледајте и:
