https://sputnikportal.rs/20250731/strucnjak-evropljani-su-za-vreme-rata-ciljali-na-kulturno-nasledje--1188425627.html
Стручњак: Европљани су за време рата циљали на културно наслеђе
Стручњак: Европљани су за време рата циљали на културно наслеђе
Sputnik Србија
Тесфаје Арега, стручњак за очување етиопског наслеђа из Етиопије, прокоментарисао је за Спутњик Африка систематску пљачку културног и историјског наслеђа... 31.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-31T22:29+0200
2025-07-31T22:29+0200
2025-07-31T22:29+0200
свет
свет
свет – политика
политика
украјина
африка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0d/1184666883_0:0:3331:1875_1920x0_80_0_0_fd2696cb99a5f677f3b2d8ce653c342d.jpg
Увек у време рата, Европљани су циљали на културно наслеђе, јер знају његову вредност, а такође постоје и ловци на наслеђе, дилери, кријумчари — не само војници, већ и појединци.У случају Украјинаца проблем је што ће тек касније моћи да преброје, да направе инвентар, да схвате где се налази њихово наслеђе, и вероватно ће бити у позицији да га обнове. Украјинци су у рату, можда се део њиховог наслеђа још увек налази у Европи.Када говоримо о Африци, већина Африканаца је била под европском колонијалном влашћу, и тада је опљачкано много наслеђа, које и даље остаје у рукама странаца у иностранству, посебно европских земаља.Мноштво (етиопског) наслеђа је опљачкано у различитим периодима, нарочито 1868. године, током британске експедиције на Магдалу, када су опљачкали много културних добара, али та наслеђа се и даље налазе у рукама различитих појединаца.Доста наслеђа је враћено, али недовољно, јер се већина нашег наслеђа и даље налази у рукама страних земаља. И Етиопљани морају да путују у Европу да би дошли до њега, да би разумели своју историју, јер се њихова историја и даље налази у рукописима, а ти рукописи су у иностранству.Имао сам прилику да посетим музеј у Кембриџу и видео сам много афричког наслеђа. Наравно, било је изложено, али сам покушавао да пронађем етиопске рукописе. Међутим, тражили су ми званична писма, од виших званичника. А ја их нисам имао, тако да сам се тада осећао врло несрећно, јер није нам чак ни дозвољено да видимо сопствено наслеђе.Већи део западне Африке био је под Француском, и они су опљачкали колико год су могли, наглашава експерт.
https://sputnikportal.rs/20250731/ni-nacisti-to-nisu-radili-ovako-zapad-pljacka-ukrajinsko-blago--1188406860.html
украјина
африка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, политика, украјина, африка
свет, свет – политика, политика, украјина, африка
Стручњак: Европљани су за време рата циљали на културно наслеђе
Тесфаје Арега, стручњак за очување етиопског наслеђа из Етиопије, прокоментарисао је за Спутњик Африка систематску пљачку културног и историјског наслеђа афричких народа коју су спроводили европски колонизатори.
Увек у време рата, Европљани су циљали на културно наслеђе, јер знају његову вредност, а такође постоје и ловци на наслеђе, дилери, кријумчари — не само војници, већ и појединци.
У случају Украјинаца проблем је што ће тек касније моћи да преброје, да направе инвентар, да схвате где се налази њихово наслеђе, и вероватно ће бити у позицији да га обнове. Украјинци су у рату, можда се део њиховог наслеђа још увек налази у Европи.
Када говоримо о Африци, већина Африканаца је била под европском колонијалном влашћу, и тада је опљачкано много наслеђа, које и даље остаје у рукама странаца у иностранству, посебно европских земаља.
Мноштво (етиопског) наслеђа је опљачкано у различитим периодима, нарочито 1868. године, током британске експедиције на Магдалу, када су опљачкали много културних добара, али та наслеђа се и даље налазе у рукама различитих појединаца.
Доста наслеђа је враћено, али недовољно, јер се већина нашег наслеђа и даље налази у рукама страних земаља. И Етиопљани морају да путују у Европу да би дошли до њега, да би разумели своју историју, јер се њихова историја и даље налази у рукописима, а ти рукописи су у иностранству.
Имао сам прилику да посетим музеј у Кембриџу и видео сам много афричког наслеђа. Наравно, било је изложено, али сам покушавао да пронађем етиопске рукописе. Међутим, тражили су ми званична писма, од виших званичника. А ја их нисам имао, тако да сам се тада осећао врло несрећно, јер није нам чак ни дозвољено да видимо сопствено наслеђе.
Већи део западне Африке био је под Француском, и они су опљачкали колико год су могли, наглашава експерт.
