https://sputnikportal.rs/20250803/zacutite-izmedju-tumana-i-milosa-obilica-tu-odzvanja-i-srpski-mit-1188449070.html
Заћутите! Између Тумана и Милоша Обилића: Ту одзвања и српски мит
Заћутите! Између Тумана и Милоша Обилића: Ту одзвања и српски мит
Sputnik Србија
Лети манастир Тумане, миријадама еона / лети и богиња туманска, и смрт, и васионаˮ пева у новој збирци песама "Тумане" Бошко Сувајџић. 03.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-03T09:30+0200
2025-08-03T09:30+0200
2025-08-03T09:30+0200
култура
култура
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/1c/1137783726_0:0:2730:1536_1920x0_80_0_0_113be741c761b2e2537d0200269aad4e.jpg
У његовој тематски слојевитој књизи, промишља се прошлост, поезија, савременост, лични али и неки колективно важни тренуци, све са циљем да се, бар у стиховима, хаотични свет доведе у ред и у везу са правим вредностима.Да тих вредности има и у српској поезији сведоче песме које су и омажи и својеврсни дијалози са Бранком Радичевићем, Јованом Дучићем, Десанком Максимовић, Рајком Петровим Ногом, Миодрагом Матицким, Васком Попом.Ову невелику збирку отвара песма „Заћутите" а на њеном крају, уз поетску посвету брату, је – "Палестина".Управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, сматра да његова академска и песничка делатност нису одвојене делатности.— Код мене се оне међусобно допуњују. Научни приступ књижевности само је другачији начин тражења истих одговора које поезија покушава да понуди на уметнички начин“, каже у разговору за Спутњик.Наслов збирке носи јак симболички и духовни набој. Зашто Тумане?— Збирка је својеврсни путопис кроз културне слојеве, митове, легенде и лична осећања. Манастир Тумане и легенда о Милошу Обилићу јесу оквир, али суштина збирке је много дубља. Није то само песма о Туману – то је поема о духовном тражењу и унутрашњем гласу који одзвања кроз мит“.Стихови у овој збирци делују истовремено и као лични и митски. Колико вам је важан однос према миту, традицији?— Веома је важан. Верујем у Андрићеву мисао да су легенде прави записи човечанства. Оне су вечне, иако припадају прошлости. И песник мора да их актуeлизује кроз личну емоцију, иначе не говоримо о поезији, већ о препричавању.Посебан, можда и средишњи део ове књиге јесу песме-посвете песницима попут Васка Попе, Десанке Максимовић, Рајка Нога… То је мој начин дијалога са великанима нашег песништва. Песма Тражим помиловање за Десанку је, рецимо, акростих и омаж њеном модернизму који се често превиђа. Верујем да Десанка Максимовић није само „традиционална“ песникиња, већ и савремена, дубока и често несхваћена.Збирку отвара песма Заћутите. Да ли тиме шаљете поруку савременом свету?— Да, данашњи свет је загушен буком и брбљањем које не носи смисао. Заћутите је позив да се ућути како би се чуло оно суштинско. Поезија мора да буде лековита, да има снагу молитве, клетве, благослова – као у народној традицији, где је реч имала магијско дејство“.У збирци се појављује и песма посвећена Бори Ђорђевићу. Зашто Бора међу класицима?— За мене је Бора Ђорђевић песник у пуном смислу. Епитаф за Бору Ђорђевића је кратак, али искрен омаж човеку чије су песме имале дубок уметнички израз, близак песничком језику.Једна од најинтимнијих песама је Михољдан је у Великој Хочи. Написана је за посебну прилику?— Да, за беседу у Великој Хочи 2024. године. То је песма која је проистекла из аутентичног духовног искуства. Спој личног доживљаја, историјског тренутка и колективне свести.На крају збирке, песма Палестина стоји као тихи крик…— Поезија не може да ћути пред страдањима. Она не треба да буде памфлет, али мора да реагује. Збирка јесте меланхолична, али и пуна наде. Креација увек носи наду јер указује да човек и даље покушава да изрази оно најбоље у себи“.Да ли збирка Тумане имеђу осталог сугерише и то да традиција није мртва?— Апсолутно. Традиција није мртва. Ако је стваралачки присвајамо, она постаје модерна. И сваки повратак традицији је, у ствари, узлет ка ономе што је пред нама“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/1c/1137783726_0:0:2730:2048_1920x0_80_0_0_5ea546335fcae6433ed1cb020cb96ecf.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, србија – друштво, друштво
култура, србија – друштво, друштво
Заћутите! Између Тумана и Милоша Обилића: Ту одзвања и српски мит
Лети манастир Тумане, миријадама еона / лети и богиња туманска, и смрт, и васионаˮ пева у новој збирци песама "Тумане" Бошко Сувајџић.
У његовој тематски слојевитој књизи, промишља се прошлост, поезија, савременост, лични али и неки колективно важни тренуци, све са циљем да се, бар у стиховима, хаотични свет доведе у ред и у везу са правим вредностима.
Да тих вредности има и у српској поезији сведоче песме које су и омажи и својеврсни дијалози са Бранком Радичевићем, Јованом Дучићем, Десанком Максимовић, Рајком Петровим Ногом, Миодрагом Матицким, Васком Попом.
Ову невелику збирку отвара песма „Заћутите" а на њеном крају, уз поетску посвету брату, је – "Палестина".
Управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, сматра да његова академска и песничка делатност нису одвојене делатности.
— Код мене се оне међусобно допуњују. Научни приступ књижевности само је другачији начин тражења истих одговора које поезија покушава да понуди на уметнички начин“, каже у разговору за Спутњик.
Наслов збирке носи јак симболички и духовни набој. Зашто Тумане?
— Збирка је својеврсни путопис кроз културне слојеве, митове, легенде и лична осећања. Манастир Тумане и легенда о Милошу Обилићу јесу оквир, али суштина збирке је много дубља. Није то само песма о Туману – то је поема о духовном тражењу и унутрашњем гласу који одзвања кроз мит“.
Стихови у овој збирци делују истовремено и као лични и митски. Колико вам је важан однос према миту, традицији?
— Веома је важан. Верујем у Андрићеву мисао да су легенде прави записи човечанства. Оне су вечне, иако припадају прошлости. И песник мора да их актуeлизује кроз личну емоцију, иначе не говоримо о поезији, већ о препричавању.
Посебан, можда и средишњи део ове књиге јесу песме-посвете песницима попут Васка Попе, Десанке Максимовић, Рајка Нога… То је мој начин дијалога са великанима нашег песништва. Песма Тражим помиловање за Десанку је, рецимо, акростих и омаж њеном модернизму који се често превиђа. Верујем да Десанка Максимовић није само „традиционална“ песникиња, већ и савремена, дубока и често несхваћена.
Збирку отвара песма Заћутите. Да ли тиме шаљете поруку савременом свету?
— Да, данашњи свет је загушен буком и брбљањем које не носи смисао. Заћутите је позив да се ућути како би се чуло оно суштинско. Поезија мора да буде лековита, да има снагу молитве, клетве, благослова – као у народној традицији, где је реч имала магијско дејство“.
У збирци се појављује и песма посвећена Бори Ђорђевићу. Зашто Бора међу класицима?
— За мене је Бора Ђорђевић песник у пуном смислу. Епитаф за Бору Ђорђевића је кратак, али искрен омаж човеку чије су песме имале дубок уметнички израз, близак песничком језику.
Једна од најинтимнијих песама је Михољдан је у Великој Хочи. Написана је за посебну прилику?
— Да, за беседу у Великој Хочи 2024. године. То је песма која је проистекла из аутентичног духовног искуства. Спој личног доживљаја, историјског тренутка и колективне свести.
На крају збирке, песма Палестина стоји као тихи крик…
— Поезија не може да ћути пред страдањима. Она не треба да буде памфлет, али мора да реагује. Збирка јесте меланхолична, али и пуна наде. Креација увек носи наду јер указује да човек и даље покушава да изрази оно најбоље у себи“.
Да ли збирка Тумане имеђу осталог сугерише и то да традиција није мртва?
— Апсолутно. Традиција није мртва. Ако је стваралачки присвајамо, она постаје модерна. И сваки повратак традицији је, у ствари, узлет ка ономе што је пред нама“.