Прљава мисија западних центара - исти сценарио спроводили и у "Олуји" и на Космету /видео/
21:21 04.08.2025 (Освежено: 22:25 04.08.2025)
© Фото : Спутњику уступио Д.И.Ц. Веритас
Пратите нас
Ни у хрватској операцији „Олуја“, као ни у сукобима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији одређени западни центри не могу да прикрију своју нечасну и прљаву мисију, оцењује председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.
Комплетан сценарио и план распада бивше Југославије на бруталан начин, као и сукоби који су изазвани деловањем управо западних центара, истиче Одаловић у емисији Свет са Спутњиком, најбоље говоре да је то било њихово масло.
Ти центри су од почетка радили на изазивању сукоба и активно учествовали у обуци, конкретно хрватске војске, док су у штабовима били присутни страни инструктори, подсећа Одаловић говорећи о операцији „Олуја“ у којој је око 250.000 Срба протерано са својих огњишта а њих око 2000, махом цивила, убијено.
„Ти инструктори су водили читаве акције, усмеравали их и то је оно што говори о томе да они нису дошли ту да на било који начин спрече и зауставе сукобе него да подрже Хрватску да оствари овај циљ који она данас мисли да је завршила. То се исто десило и на простору Косова и Метохије. У Албанији су били центри за облику терориста, инструктори Американци, Британци, Французи, Немци, Хрвати, Словенци. То су центри који су по идентичном сценарију припремали терористе да их убаце на простор Косова и Метохије”, образлаже преседник Комисије за нестала лица.
Злочини над Србима почињени у зонама одговорности међународних снага
По његовом мишљењу, још један проблем је што међународни званичници окрећу главу на оно што се дешава у Хрватској а то је да се тамо обележава и слави злочин а на то нико не реагује, док на другој страни имамо жртве чији је једини грех био што су били Срби и што су били на својим огњиштима.
Однос међународне зјаеднице, напомиње Одаловић, треба посматрати у ширем контексту деведесетих година и дешавања на просторима насељеним српских народом и то тамо где су биле присутне међународне мисије.
„И у „Бљеску“ и у „Олуји“ два страшна злочина починиле су оружане снаге Хрватске у зонама одговорности међународних снага. То се дешавало пред ниховим очима и они су то немо посматрали а према одређемним информацијама на одређени начин и били саучесници. То поставља основно питање какав је у ствари њихов однос не само у ова два тешка догађаја него кад мало разгрнете имате ситуацију да је и Сребреница такође била у зони одговорности међународних снага и у њиховом присуству. Имате присуство међународних снага на простору КиМ, међународне мисије са 50.000 добро опремљених војника пред чијим се очима десио погром и бројни страшни злочини над Србима“, указује саговорник Спутњика.
Да ли Хрватска слави убијеање српских стараца?
Говорећи о српским жртвама у ратовима деведесетих година, Одаловић истиче да је преко пола милиона Срба протерано са својих огњишта, да је преко 3000 убијено или нестало на КиМ, док је у „Олуји“ преко 2000 Срба, најчешће цивила, убијено или се воде као нестали.
„Кад је у питању акција „Олуја“, присуствоао сам са својим сарадницима из Комисије за нестала лица на преко 1200 ексхумација српских жртава. Ми смо неке, преко 750 до сада идентификовали, предали породицама, остали се и даље воде као НН лица и највећи број ових тела се налази у мртвачицама широм Хрватске и нису идентификовани. Дакле, још 580 лица директно водимо као нестале из ове акције.”
Он наводи и податке да је преко 70 одсто страдалих Срба у “Олуји” било старије од 70 година, да је од преко 600 страдалих жена деведесет одсто њих било старије од 60 година.
То су страшни злочини, констатује Одаловић, огорчено се питајући да ли то Хрватска слави убијање стараца на њиховим огњиштима. Исто се десило на Косову и Метохији а све зато што је неко негде, како каже, смислио да може да спроводи своју стратегију а да нико не одговара за злочине над Србима.
“Подсетићу када је формиран Хашки трибунал помпезно је било најављено да ће он донети правду и помирење. Нит је донео правду, нит помирење, чак напротив.”
Одаловић објашњава да је све то могуће зато што су разорене међународне институције, од Уједињених нација па надаље.
“Ви имате данас институције у којима не можете донети ниједну одлуку која би на било који начин била у функцији другачијој него како хоће одређени центри Запада. А кад говоримо о преварама, где ћете бруталнију превару од оне коју је сопштила Ангела Меркел - јер Мински споразум је у ствари потписан да се не би спровео. А то је о све ово чему причамо и када је Хрватска у питању, и када је у питању простор Косова и Метохије И тун ема непознаница.”
За многе српске породице “Олуја” и даље траје
Председница Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” Драгана Ђукић констатује са жаљењем да за многе породице жртава “Олује” та операција и даље траје. Удружење је, како каже, спонатно настало у порти цркве Светог Марка након акција “Бљесак” и “Олуја”, етничког чишћења Срба из Хрватске, а званично је регистровано у фебруару 1998.године.
“Наше активности из године у годину расту. На жалост, након три деценије доста ствари и доста питања и даље стоје отворени и нерешени а нашем послу се не види крај”, каже она.
Како каже, често се заборавља да су злочини над Србима у Хрватској почели 1991.године, кад су људи нестајали, одвођени из својих кућа, са радних места, застрашивани.
“Кроз насеља је ишла војска у црним униформама, марширали су стројевим кораком. Ја сам 1991. године имала 14 година, али свакако сам препознала да нешто није у реду, да се нешто не дешава добро, колико год су старији то желели да сакрију од нас,”, присећа се она.
Много је оних, како каже Ђукићева, који до данас нису пронашли нестале чланове породице па су фокусирани на потрагу за њима.
“Тако да дефинитивно “Олуја” још није завршена за људе који нису пронашли посмртне остатке једног или више чланова своје породице. Те породице још увек живе у болној неизвесности, за њих још увек траје агонија и просто је несхватљиво да данас након 30 година нема добре воље да се суочимо са прошлошћу и да се учини мало напора да се тим људима омогући да достојно сахране своје ближње и нађу мир,” каже она уз позив да се учини више да се тај процес убрза.
Као један од важних задатака Ђукићева издваја документовање прича сваке појединачне жртве, а додаје да је недавно удружење “Суза” потписало Меморадум о сарадњи с Меморијалним центром Републике Српске у циљу да заједнички раде на снимању и архивирању сведочанстава о страдању Срба из Хрватске током ратних сукоба деведесетих година прошлог века. Пројекат предвиђа прикупљање аутентичних сведочења чланова породица погинулих, несталих и прогнаних, са циљем очувања истине и стварања трајне архиве усмене историје српског народа.
“Ми с њима већ радимо визуална сведочанства где се снимају видео записи сведочења породица јер сматрамо да су сад мултимедијалне генерације и да би можда у том облику било веома корисно да се забележе управо та сведочења. Меморијални центар Републике Српске бележи сва страдања српског народа на простору бивше Југославије - у БиХ, у Хрватској, на Косову и Метохији, затим страдање Срба у НАТО бомбардовању. Та визуелна сведочења ће бити подигнута на једну пратформу и преведена на пет-шест страних језика, што је веома значајно и од националног је интереса за српски народ”, сматра Ђукићева.
