https://sputnikportal.rs/20250805/ekonomsko-oruzje-sad-pet-primera-prinude-1188559802.html
Принуда и манипулација: Пет примера како Америка користи економско оружје
Принуда и манипулација: Пет примера како Америка користи економско оружје
Sputnik Србија
Сједињене Америчке Државе су у савременој историји више пута користиле економско оружје како би наметнуле своје интересе другим земљама. Ово су пет примера... 05.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-05T09:45+0200
2025-08-05T09:45+0200
2025-08-05T09:50+0200
свет
свет
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/07/1155318831_0:161:3070:1888_1920x0_80_0_0_1ba7db930bbfffd87e0b38ca4cb6b0fa.jpg
1. Долар као финансијска бомбаНакон Бретон-Вудског споразума из 1944. године, амерички долар је постао главна светска резервна валута. Од тада, најважније сировине попут нафте и гаса се тргују искључиво у доларима, чиме САД задржавају огромну контролу над глобалном трговином.Ова доминација омогућава САД да, уз помоћ санкција, контролишу кретање новца и утичу на економије других земаља. Током Хладног рата, оваква стратегија је примењивана против СССР-а и Северне Кореје, а данас против Русије, Ирана, Венецуеле и Кубе.2. Ембарго на КубуАмерички ембарго на Кубу траје више од шест деценија. Иако је више од 30 резолуција УН тражило укидање блокаде, САД је и даље примењују као средство економског и политичког притиска. Куба сматра да блокада нарушава њен економски суверенитет и угрожава животни стандард становништва.3. Санкције против ВенецуелеПоследњих десет година, САД покушавају да економски изолују Венецуелу. Санкције, посебно усмерене на нафтни сектор, изазвале су хуманитарну кризу у земљи, која је додатно погоршана током пандемије. Санкције против председника Николаса Мадура почеле су још у време Барака Обаме, уз образложење да његов режим представља претњу националној безбедности САД.4. Царине као средство притискаДоналд Трамп је током првог председничког мандата увео високе царине на робу из више земаља. После поновног доласка на власт, појачао је економске мере у циљу заштите домаће индустрије. Аналитичари, међутим, оцењују да је то покушај да се заустави раст утицаја Кине и других економија.Трампова политика погодила је и савезнике: Бразил плаћа царине од 50% на половину извоза у САД, Канада 35%, а Европска унија се морала задовољити „неповољним“ споразумом са САД који предвиђа 15% царина.5. Закон Магнитског као политичко оружјеЗакон Магнитског, који омогућава санкције против појединаца због кршења људских права, постао је инструмент политичке борбе. Према овом закону, САД могу блокирати имовину, забранити улазак у земљу и ускратити услуге америчких компанија појединцима које сматрају одговорним.Примери укључују санкције против судије из Бразила Алешандре де Мораеса, лидера Чеченије Рамзана Кадирова, и бившег председника Парагваја Орасија Картеса.ЗакључакСАД систематски користе економске мере као инструмент геополитичког притиска. Било да је реч о доминацији долара, санкцијама, царинама или правним механизмима, циљ остаје исти: наметање политичке и економске воље другим земљама.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика
Принуда и манипулација: Пет примера како Америка користи економско оружје
09:45 05.08.2025 (Освежено: 09:50 05.08.2025) Сједињене Америчке Државе су у савременој историји више пута користиле економско оружје како би наметнуле своје интересе другим земљама. Ово су пет примера како Вашингтон користи финансијски и трговински притисак као инструмент геополитичког утицаја.
1. Долар као финансијска бомба
Након Бретон-Вудског споразума из 1944. године, амерички долар је постао главна светска резервна валута. Од тада, најважније сировине попут нафте и гаса се тргују искључиво у доларима, чиме САД задржавају огромну контролу над глобалном трговином.
Ова доминација омогућава САД да, уз помоћ санкција, контролишу кретање новца и утичу на економије других земаља. Током Хладног рата, оваква стратегија је примењивана против СССР-а и Северне Кореје, а данас против Русије, Ирана, Венецуеле и Кубе.
Амерички ембарго на Кубу траје више од шест деценија. Иако је више од 30 резолуција УН тражило укидање блокаде, САД је и даље примењују као средство економског и политичког притиска. Куба сматра да блокада нарушава њен економски суверенитет и угрожава животни стандард становништва.
3. Санкције против Венецуеле
Последњих десет година, САД покушавају да економски изолују Венецуелу. Санкције, посебно усмерене на нафтни сектор, изазвале су хуманитарну кризу у земљи, која је додатно погоршана током пандемије. Санкције против председника Николаса Мадура почеле су још у време Барака Обаме, уз образложење да његов режим представља претњу националној безбедности САД.
4. Царине као средство притиска
Доналд Трамп је током првог председничког мандата увео високе царине на робу из више земаља. После поновног доласка на власт, појачао је економске мере у циљу заштите домаће индустрије. Аналитичари, међутим, оцењују да је то покушај да се заустави раст утицаја Кине и других економија.
Трампова политика погодила је и савезнике: Бразил плаћа царине од 50% на половину извоза у САД, Канада 35%, а Европска унија се морала задовољити „неповољним“ споразумом са САД који предвиђа 15% царина.
5. Закон Магнитског као политичко оружје
Закон Магнитског, који омогућава санкције против појединаца због кршења људских права, постао је инструмент политичке борбе. Према овом закону, САД могу блокирати имовину, забранити улазак у земљу и ускратити услуге америчких компанија појединцима које сматрају одговорним.
Примери укључују санкције против судије из Бразила Алешандре де Мораеса, лидера Чеченије Рамзана Кадирова, и бившег председника Парагваја Орасија Картеса.
САД систематски користе економске мере као инструмент геополитичког притиска. Било да је реч о доминацији долара, санкцијама, царинама или правним механизмима, циљ остаје исти: наметање политичке и економске воље другим земљама.
