Руски одговор на америчко ,,звецкање" ракетама
18:45 05.08.2025 (Освежено: 18:58 05.08.2025)
© Sputnik / Виталий Аньков
/ Пратите нас
Одоговoр Русије да ће своје ракете кратког и средњег домета разместити где жели финализација је приче коју је САД започела 2019. године када је америчка администрација неосновано оптужила Русију да развија крстарећу ракету 9М.
То је заправо био алиби да Америка напусти споразум о распоређивању ракета, каже за Спутњик војни аналитичар Андреј Млакар.
Русија сматра да има право, уколико буде потребно, да предузме кораке у правцу распоређивања ракета средњег и краћег домета, копненог базирања, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. "Русија више нема никаквих ограничења по том питању. Она више не сматра да је ичим ограничена. Сходно томе, Русија сматра да има право да у случају потребе предузме одговарајуће мере и кораке, истакао је он.
Министарство спољних послова Русије раније је саопштило да је Москва констатовала да више не постоје услови за одржавање једностраног мораторијума на распоређивање ракета средњег и кратког домета копненог базирања и да више не сматра да је обавезана одговарајућим претходно усвојеним самоограничењима.
Још једна битна прекретница десила се 2024. године када је тадашњи амерички председник Џо Бајден тражио и благосиљао, уз бившег немачког канцелара Олафа Шолца, да се ракетни систем Тајфун распореди по Европи, објашњава наш саговорник.
Ракетни систем Тајфун био је монтиран на Филипинима, док касније није одлучено да се пребаци у Европу. То је било прво, јасно и директно кршење споразума о ракетама средњег домета. Ракетни систем Тајфун у себи користи кастарећу ракету Томахавк БГМ-109Г Грифон која се тада лансирала са копнених лансера. Они су до 1987. били стационирани у Немачкој, а годину дана касније после потписивања споразума о распоређивању ракета демонтирани су, рекао је Млакар за Спутњик.
Искандер има неколико различитих конвенционалних бојевих глава, укључујући бојеву главу за касетну муницију, бојеву главу са појачаним експлозивним дејством која садржи експлозивно гориво и ваздух, бојеву главу са високом експлозивном фрагментацијом, пенетратор за земљу као и за разбијање бункера и електромагнетни импулсни уређај за антирадарске мисије. Ова ракета пројектована је тако да може на себи носити и нуклеарне бојеве главе.
© Sputnik / Виталий Тимкив
/ И Русија је тада у складу са споразумом демонтирала све своје ракете, али је споразум напуштен оног тренутка када је Америци зафалило оправдање за ново наоружавање. Неко је, каже Млакар, морао бити дежурни кривац и ту улогу су, по обичају, наметнули Русији.
Главни циљ је увек Моска
Постојали су и раније планови за монтирање западних ракета близу Русије, односно Москве. Управо је Украјина требало да уђе у НАТО пакт, након чега би та земља била претворена у базу одакле би се могле распоредити ракете кратког и средњег домета, каже наш саговорник. У случају лансирања једне такве крстареће ракете која лети брзином од 800 или 900 километара на час, њој би требало 5 до 10 минута лета до Москве уколико би се лансирали из Харковске области.
У том случају би био елиминисани почетни елемент руског антиракетног штита који покрива ширу зону Москве и Помосковља. То је и била заправо цео суштина плана увлачења Украјине у НАТО пакт, као и целог рата. Планови о прављењу такве базе постојали су чак и на Криму. Пре тога, једна таква база направљена је на 230 километара од Београда, у Румунији. Такође се 150 километара од границе Калињинградске области са Пољском налази исто један елемент америчког противракетног штита.
Домети ракете Орешник.
© Sputnik
Споразум о распоређивању ракета највише је ограничавао Американце, тврди Млакар, и они су његовим кршењем свесно потврдили да су спремни да жртвују много и да се припремају за улазак у директну конфронтацију са Руском Федерацијом.
Руски одговор
Оно чиме је Русија одговорила на позиционирање америчких ракета било је инсталирање Искандера, односно тактичких балистичких ракета са нуклеарним бојевим главама у Белорусији. После овога се показало и дејство Орешника уз наглашавање реалне могућности његове серијске производње и инсталирања такође у Белорусији. Тиме би се предупредио било какав напад или покушај деловања Сједињених Америчких Држава према Руској Федерацији.
Ту сада долази и ова претња из средишта Европске команде НАТО пакта да су они спремни да нападну Калињинград. Значи, све је ово претходило оваквом одговору Москве. Са Трамповим ултиматумом се јасно показао улазак САД у директну конфронтацију са Русијом и ово је само руски одговор на то, закључује Млакар.
Погледајте и:
