https://sputnikportal.rs/20250806/sad-podrzale-progon-srba--americki-portal-objavio-dokumente-koji-pokazuju-umesanost-u-oluju--1188613973.html
САД подржале прогон Срба: Амерички портал објавио документе који показују умешаност у „Олују“
САД подржале прогон Срба: Амерички портал објавио документе који показују умешаност у „Олују“
Sputnik Србија
Док су амерички званичници јавно позивали на мир и уздржаности у Републици Српској Крајини, тајно су радили са Загребом на њеном уништењу , пише у ауторском... 06.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-06T18:55+0200
2025-08-06T18:55+0200
2025-08-06T18:55+0200
регион
регион
регион – политика
хрватска
акција „олуја“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/364/27/3642754_0:51:1836:1084_1920x0_80_0_0_b863220eaa8c8a4fed097bbcd7c4ade1.jpg
Хрватска операција етничког чишћења Републике Српске Крајине у августу 1995. била је изведена са учешћем и одобрењем САД, показују новооткривени документи које је објавио портал „Грејзон“.Операција „Олуја" је у „сваком погледу била НАТО напад, који су извели војници наоружани и обучени од стране САД и у директној координацији са другим западним силама", наводи се у тексту истраживачког новинара Кита Кларенберга. Док су се водили преговори о политичком решењу у Женеви, високи хрватски званичници су приватно разговарали о методама за оправдање свог предстојећег блицкрига, укључујући нападе под лажном заставом. Хрватско руководство се састајало са својим америчким спонзорима и пре и после крвопролића, показују документи „Грејзона".Ричард Холбрук, амерички дипломата задужен за Југославију у администрацији председника Била Клинтона, састао се са председником Хрватске Фрањом Туђманом 18. августа 1995. године. Том приликом је Холбрук изјавио да су САД у више наврата дале Загребу благослов да нападне Србе.„Јавно смо говорили, као што знате, да смо забринути, али сте приватно знали шта ми желимо", рекао је Холбрук.Кларенберг и „Грејзон" напомињу да је Туђманов режим био духовни и политички наследник НДХ, посвећен разбијању Југославије и прогону Срба, тако да су САД добро знале с ким имају посла.У својим мемоарима, објављеним 1998. године, Холбрук је описао како му је, на једном од састанака са Туђманом, његов колега Роберт Фрејжер додао цедуљу на којој је Хрвате описао као "псе са ђубришта" које је Вашингтон "унајмио" да се обрачунају са Србима, те да "није време да се буде болећив".Кларенберг и „Грејзон" подсећају да је 3. августа 1995. амерички амбасадор у Вашингтону Питер Галбрајт објавио да је договорена „реинтеграција подручја под контролом Срба у Хрватској" кроз тзв. план "З-4", док су америчке дипломате у Женеви изјавиле да због великих српских уступака „нема разлога да Хрватска иде у рат".Хрватска војна операција почела је већ следећег дана.Брионски дневнициДокументи до којих је дошао Кларенберг доказују да је учешће Загреба на преговорима у Женеви била обмана, са циљем да се створи илузија да Хрватска тражи дипломатско решење, док је тајно спремала планове за „потпуну победу" над РСК.Записник са састанка са највишим војним званичницима, на Брионима 31. јула 1995, недвосмислено цитира Туђманове речи: „Морамо да нанесемо такве ударце да ће Срби практично нестати".Није само хрватски председник давао изјаве које представљају јасан и недвосмислен доказ геноцидне намере. Одлучан и континуирани напад на Крајину значио би да након тога „неће бити толико цивила, само оних који морају да остану, који немају могућност да оду", рекао је том приликом генерал Анте Готовина, који ће предводити „Олују".Туђман је чак предложио пропагандни удар на РСК којим би се преко радија, телевизије и бацања летака прогласила „победа Хрватске војске коју подржава међународна заједница", а Срби позвали да не одлазе. То би Загребу обезбедило алиби за план присилног протеривања становништва.Хрватски председник је том приликом тражио неку провокацију која би била повод за војну операцију, на шта је један од генерала предложио да се направи „експлозија као да су Срби ударили на нас својим ваздухопловством", пише Кларенберг.Подршка Немачке, НАТО и САДТоком састанка на Брионима 31. јула, Туђман је изричито напоменуо да Хрватска има „пријатеља, Немачку, која нас стално подржава" и „ужива симпатије САД", као и да у НАТО „постоји разумевање по питању наших ставова", ако их Загреб унапред обавести о својим намерама.Тек касније, 2006, немачки лист „Шпигл" је потврдио да је хрватска војска имала „директну, мада тајну, подршку и Пентагона и ЦИА у планирању и извођењу" напада на РСК.Не само да су хрватске бојовнике обучавали „консултанти" из америчке фирме МПРИ, већ је Пентагон проследио информације прикупљене сателитом хрватским снагама, док су амерички авиони током „Олује" напали системе ПВО и центре за везу војске РСК. Непосредно пре почетка хрватске офанзиве, тадашњи заменик директора ЦИА-а Џорџ Тенет се састао са Готовином и шефом хрватске обавештајне службе.На састанку владе 7. августа 1995. године, Туђман се хвалио како је Вашингтон „морао бити задовољан" начином на који је хрватска војска обавила посао, док је премијер Иво Санадер уверио окупљене да је све „директно одобрио" амерички председник Бил Клинтон.На већ споменутом састанку са Туђманом 18. августа, Холбрук је хвалио свог домаћина као „оца модерне Хрватске" и њеног „ослободиоца", а себе описао као „пријатеља" нове независне државе, чије је насиље назвао легитимним.Холбрук је онда саветовао Туђмана да јавно позове избегле Србе на повратак, иако је био убеђен да се „већина неће вратити".Од Крајине до УкрајинеХрватска данас слави „Олују" као дан победе, док нико од виновника злочина над Србима није кажњен пред међународним судовима, наводи „Грејзон". Све то је утицало да се ова операција америчких „паса рата" сматра великим и неприкосновеним успехом и инспирисало Вашингтон да води такве посредне ратове против Русије.У септембру 2022, када су украјинске снаге неочекивано успешно напредовале источно од Харкова, „Кијев пост" је објавио текст у којем је то описано као "Операција Олуја 2.0", док је аутор изразио наду да ће Руси у Донбасу доживети судбину крајишких Срба, напомиње „Грејзон".
https://sputnikportal.rs/20250804/rusija-nije-zelela-da-se-oluja-ponovi-u-donbasu-a-sve-je-podsecalo-na-to-video-foto-1188550577.html
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, хрватска, акција „олуја“
регион, регион – политика, хрватска, акција „олуја“
САД подржале прогон Срба: Амерички портал објавио документе који показују умешаност у „Олују“
Док су амерички званичници јавно позивали на мир и уздржаности у Републици Српској Крајини, тајно су радили са Загребом на њеном уништењу , пише у ауторском тексту британски новинар Кит Кларенберг.
Хрватска операција етничког чишћења Републике Српске Крајине у августу 1995. била је изведена са учешћем и одобрењем САД, показују новооткривени документи које је
објавио портал „Грејзон“.
Операција „Олуја" је у „сваком погледу била НАТО напад, који су извели војници наоружани и обучени од стране САД и у директној координацији са другим западним силама", наводи се у тексту истраживачког новинара Кита Кларенберга.
Док су се водили преговори о политичком решењу у Женеви, високи хрватски званичници су приватно разговарали о методама за оправдање свог предстојећег блицкрига, укључујући нападе под лажном заставом. Хрватско руководство се састајало са својим америчким спонзорима и пре и после крвопролића, показују документи „Грејзона".
Ричард Холбрук, амерички дипломата задужен за Југославију у администрацији председника Била Клинтона, састао се са председником Хрватске Фрањом Туђманом 18. августа 1995. године. Том приликом је Холбрук изјавио да су САД у више наврата дале Загребу благослов да нападне Србе.
„Јавно смо говорили, као што знате, да смо забринути, али сте приватно знали шта ми желимо", рекао је Холбрук.
Кларенберг и „Грејзон" напомињу да је Туђманов режим био духовни и политички наследник НДХ, посвећен разбијању Југославије и прогону Срба, тако да су САД добро знале с ким имају посла.
У својим мемоарима, објављеним 1998. године, Холбрук је описао како му је, на једном од састанака са Туђманом, његов колега Роберт Фрејжер додао цедуљу на којој је Хрвате описао као "псе са ђубришта" које је Вашингтон "унајмио" да се обрачунају са Србима, те да "није време да се буде болећив".
Кларенберг и „Грејзон" подсећају да је 3. августа 1995. амерички амбасадор у Вашингтону Питер Галбрајт објавио да је договорена „реинтеграција подручја под контролом Срба у Хрватској" кроз тзв. план "З-4", док су америчке дипломате у Женеви изјавиле да због великих српских уступака „нема разлога да Хрватска иде у рат".
Хрватска војна операција почела је већ следећег дана.
Документи до којих је дошао Кларенберг доказују да је учешће Загреба на преговорима у Женеви била обмана, са циљем да се створи илузија да Хрватска тражи дипломатско решење, док је тајно спремала планове за „потпуну победу" над РСК.
Записник са састанка са највишим војним званичницима, на Брионима 31. јула 1995, недвосмислено цитира Туђманове речи: „Морамо да нанесемо такве ударце да ће Срби практично нестати".
„Идем у Женеву да ово сакријем, а не да причам… Ја желим да сакријемо шта спремамо за дан после. И можемо да оповргнемо сваки аргумент на свету о томе како нисмо желели да разговарамо", навео је Туђман.
Није само хрватски председник давао изјаве које представљају јасан и недвосмислен доказ геноцидне намере. Одлучан и континуирани напад на Крајину значио би да након тога „неће бити толико цивила, само оних који морају да остану, који немају могућност да оду", рекао је том приликом генерал Анте Готовина, који ће предводити „Олују".
Туђман је чак предложио пропагандни удар на РСК којим би се преко радија, телевизије и бацања летака прогласила „победа Хрватске војске коју подржава међународна заједница", а Срби позвали да не одлазе. То би Загребу обезбедило алиби за план присилног протеривања становништва.
Хрватски председник је том приликом тражио неку провокацију која би била повод за војну операцију, на шта је један од генерала предложио да се направи „експлозија као да су Срби ударили на нас својим ваздухопловством", пише Кларенберг.
Подршка Немачке, НАТО и САД
Током састанка на Брионима 31. јула, Туђман је изричито напоменуо да Хрватска има „пријатеља, Немачку, која нас стално подржава" и „ужива симпатије САД", као и да у НАТО „постоји разумевање по питању наших ставова", ако их Загреб унапред обавести о својим намерама.
Тек касније, 2006, немачки лист „Шпигл" је потврдио да је хрватска војска имала „директну, мада тајну, подршку и Пентагона и ЦИА у планирању и извођењу" напада на РСК.
Не само да су хрватске бојовнике обучавали „консултанти" из америчке фирме МПРИ, већ је Пентагон проследио информације прикупљене сателитом хрватским снагама, док су амерички авиони током „Олује" напали системе ПВО и центре за везу војске РСК. Непосредно пре почетка хрватске офанзиве, тадашњи заменик директора ЦИА-а Џорџ Тенет се састао са Готовином и шефом хрватске обавештајне службе.
На састанку владе 7. августа 1995. године, Туђман се хвалио како је Вашингтон „морао бити задовољан" начином на који је хрватска војска обавила посао, док је премијер Иво Санадер уверио окупљене да је све „директно одобрио" амерички председник Бил Клинтон.
На већ споменутом састанку са Туђманом 18. августа, Холбрук је хвалио свог домаћина као „оца модерне Хрватске" и њеног „ослободиоца", а себе описао као „пријатеља" нове независне државе, чије је насиље назвао легитимним.
Холбрук је онда саветовао Туђмана да јавно позове избегле Србе на повратак, иако је био убеђен да се „већина неће вратити".
Хрватска данас слави „Олују" као дан победе, док нико од виновника злочина над Србима није кажњен пред међународним судовима, наводи „Грејзон". Све то је утицало да се ова операција америчких „паса рата" сматра великим и неприкосновеним успехом и инспирисало Вашингтон да води такве посредне ратове против Русије.
У септембру 2022, када су украјинске снаге неочекивано успешно напредовале источно од Харкова, „Кијев пост" је објавио текст у којем је то описано као "Операција Олуја 2.0", док је аутор изразио наду да ће Руси у Донбасу доживети судбину крајишких Срба, напомиње „Грејзон".
