Брисел приводи "чистку" крају: Европски сан претворио се у ноћну мору
© Sputnik / Алексей Витвицкий
Пратите нас
Урсула фон дер Лајен и остатак Европске комисије приступили су завршној фази "чистке" Европе од проруско оријентисаних регионалних лидера. Лидер Гагаузије, Евгенија Гуцул, осуђена је на седам година затвора, док је председник Републике Српске Милорад Додик разрешен дужности на основу судске одлуке, пише новинар РИА Новости Дмитриј Бавирин.
Гуцул је на челу националне аутономије Гагауза и представља проруску опозицију у Молдавији. Додик је дугогодишњи лидер босанских Срба и најдоследнији савезник Москве на Балкану, пише Бавирин и подсећа да су годинама обоје били препрека НАТО пакту и еврокомесарима, што би се рекло, пристојни људи.
Код Гуцул су пронашли неправилности у финансирању изборне кампање, а код Додика одбијање да се повинује одлуци такозваног високог представника (западног намесника у Босни) о објављивању његових уредби у службеном гласнику Републике Српске. Према стандардима њихових земаља, где је корупција толико уобичајена да звучи као женско име, они су готово свети. Оно што им се дешава зове се репресија, а изазвана је њиховим проруском позицијом.
Пресуда Евгенији Гуцул објављена је месец и по дана пре парламентарних избора, на којима је требало да предводи блок „Победа“, који се противи русофобији, румунизацији и уласку Молдавије у НАТО. Али избори, колико год то чудно звучало, нису ни битни: блок „Победа“ на њима уопште није ни пуштен да учествује, тако да овде није реч о жестокој предизборној борби, већ о коначном уклањању сваког облика неистомишљеништва.
У Босни је још горе, нелегитимни званичник, ког је Брисел поставио кршећи утврђене процедуре, смењује с власти популарног и демократски изабраног политичара, само зато што овај није објавио његове уредбе у службеном гласнику. Додик повлачење не планира, али намерава да спречи одржавање ванредних председничких избора који су најављени. Ради се о томе да у Републици Српској људи одани Додику контролишу практично све, а високи представник ништа.
Међутим, Брисел се највероватније одлучио на ову „чистку“ управо зато што је уверен да новог рата неће бити ни у Републици Српској, а још мање у Гагаузији.
Рат у Босни био је најкрвавији у Европи од времена Хитлера. Рата за Гагаузију уопште није било, такозвани „поход“ молдавских националиста на непризнату републику заустављен је пре него што је почело крвопролиће, а касније се она мирно ујединила са Молдавијом. Међутим, у оба случаја основа решења које је омогућило регулисање конфликта била је самоуправа народа: Гагауза и Срба.
Само по ту цену они су пристали да прихвате нову геополитичку реалност у којој нема СССР и Југославије. Нису се заглавили у прошлости, али су се с разлогом плашили будућности: Гагаузи - од принудне асимилације, а Срби - од физичког уништења. На крају (како видимо привремено) гарантована им је заштита језика, културе, традиције, право да бирају пријатеље (односно сопствена спољна политика) и да бирају представнике са широким овлашћењима. Али врееном та овлашћења су почели да им одузимају што је изазвало политички сукоб - Гуцул је по дужности требало да уђе у владу Молдавије, али то правило је игнорисано, а о постепеној ликвидацији аутономије Републике Српске већ је много писано.
А сад би лидере аутономија да прегазе. Јер Брисел има програм другог хладног рата са Русијом и ширења свог круга утицаја, а Гагаузи и босански Срби поседују довољно овлашћења да спрече улазак Молдавије и Босне и Херцеговине у НАТО.
Према речима новинара, до сада само заиста велике европске земље могу себи да гарантују самоуправу, њих и даље морају нешто да питају, док мањим државама једноставно диктирају како да живе.
Гуцул и Додик нису жртве непопуларног политичког режима својих земаља, већ општег курса Брисела усмереног на уништење националних аутономија, ако те аутономије захтевају нешто више од пуке заштите фолклора.
Управо је геополитика разлог пресудe против Гуцул и Додика, а не очигледно подржавање локалних власти. Коначно гутање Европе од стране Северноатлантског савеза је циљ тих манипулација. А ако на путу НАТО лежи самоуправа народа, утолико горе по њих.
Раније је Брисел давао гаранције јасних стандарда демократије и високог животног стандарда, а сада, напротив, одузима до пет процената БДП-а годишње у корист америчке војне индустрије, а за подршку Украјини и супротстављање Русији безбројно и бескрајно.
Чини се да само крупан геополитички пораз и смена елита могу да преокрену овај модел пројекта јединствене Европе, као и све његове претходне верзије. Бунт Молдавије или Србије, чак и ако се догоди, неће бити довољан да покрене тај сценарио. Међутим, за крах Украјине Зеленског изгледа да има шансе. У сваком случају, вреди се потрудити, закључује Бавирин.
Погледајте и:
