Свевидеће око са Анда: Српски тим открива мистерије свемира уз најмоћнији телескоп на свету
© Фото : RubinObs/NOIRLab/SLAC/NSF/DOE/AURA
Пратите нас
Српски научници део су једног од највећих пројеката данашњице, истраживања свемира из Опсерваторије „Вера Рубин“ у Чилеу. Помоћу најмоћнијег телескопа икада израђеног, моћи ће да виде оно што није нико пре њих, да дођу до револуционарних, нових сазнања о Сунчевом систему, новим планетама, али и да уоче да ли нам са неба прети опасност.
Вођа српског научног тима у једном од најамбициознијих научних пројеката икада је проф. др Лука Поповић, директор Астрономске опсерваторије у Београду који за Спутњик каже да је истраживање кренуло од активних галаксија.
„Сада су српски, али и научници из региона који су се прикључили нашем тиму, присутни у свим сегментима овог револуционарног истраживања“, каже Поповић.
Могућности телескопа су невероватне - видљиве су две истакнуте спиралне галаксије, три галаксије које се спајају, групе галаксија, и блиске и удаљене и звезде унутар нашег Млечног пута
© Фото : NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory
Телескоп који ће све променити
Најсавременији телескоп смештен је у Андима, на једној од најповољнијих локација за посматрање неба са наше планете. Камера величине и тежине малог аутомобила, са сензором који у једном кадру сними скоро 50 пречника Месеца, за само 60 секунди, може да детектује шта се дешава на небу.
„Телескоп је специфично урађен, дизајниран тако да може да ухвати велики део неба са изузетно добром резолуцијом и да ухвати, сними веома слабе објекте, што доводи до тога да свако вече имамо огроман број података које треба анализирати. Велики посао за научнике, али и могућност за укључивање у пројекат, како кажу, грађанске науке, људи који желе да истражују и претражују снимке којiИ су свакако интересантни, биће веома радо виђени и укључени.“
Потрага за планетом „Икс“
Колико је телескоп моћан видело се већ на једној од првих фотографија које је снимио, на којој су огромни, шарени облаци гаса и прашине који се ковитлају у области где се рађају звезде, удаљеној 9.000 светлосних година од Земље. Уређај заправо комбинује, слаже више слојева снимака у једну фотографију.
Пошто планете не емитују, већ само рефлектују сунчеву светлост, тешко их је уочити, поготово када су далеко и мале. Сматра се да је то случај и са потенцијалном деветом планетом Сунчевог система, такозваном планетом „Икс“, на чије се постојање сумња на основу поремећаја орбита објеката у спољашњим деловима Сунчевог система.
Слика комбинује 678 одвојених снимака насталих за нешто више од седам сати посматрања. Комбиновање снимака открива иначе слабе или невидљиве детаље удаљене од Земље неколико хиљада светлосних година
© Фото : NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory
Видеће ако нешто иде ка Земљи
Најмоћнија дигитална камера на свету требало би да детектује и опасне објекте у домету Земље, који би је могли ударити, каже професор Поповић:
„Вероватноћа је мала, наравно, један од задатака телескопа, пошто посматра веома слабе објекте, јесте да посматра и астероиде. Посебно су интересантни такозвани НЕО астероиди који су близу Земље, нису у астеродном појасу који се налази између Марса и Јупитера. Они могу потенцијално да представљају опасност. Међутим, овај телескоп треба да их забележи. Податак који ме је прилично изненадио - за мање од месец дана посматрања овим телескопом откривено је више од 5.000 нових астероида, тако да је баш обећавајући. Може да открије та мала небеска тела која могу евентуално бити опасност за Земљу.“
Двоструки допринос српског тима
Револуционарни пројекат „Legacy Survey of Space and Timeˮ Опсерваторије „Вера Рубинˮ трајаће наредних десет година. Започет је као амерички, али је пре десетак година постало јасно да ће бити потребна међународна помоћ.
Наш саговорник објашњава да су на почетку позвани учесници из целог света који могу да допринесу, али су и тражили да се плати 300 хиљада долара по једном истраживачу. Затим су, каже, схватили да ће Кинези, а делом и Европљани, откупити цео пројекат. Одобрено је учешће без новца, плаћа се знањем.
„Србија је, уз Француску, међу првима била у пројекту, израдили смо софтвер за обраду података и анализу посматрања, као и за научне циљеве пројекта. Друго, постоји нешто што зовемо фолоу-ап или посматрање објеката који су интересантни, да допринесемо у неком телескопском времену. И ту смо учествовали, Астрономска опсерваторија заједно са Катедром за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду. Дакле, имамо два доприноса, у софтверу за проучавање периодичности код посматраних објеката, а други су посматрања са телескопом на астрономској станици „Видојевица“ на планини близу Прокупља“.
Телескоп је смештен у Андама, на једној од најповољнијих светских локација за посматрање неба
© Фото : RubinObs/NOIRLab/SLAC/DOE/NSF/AURA/W. O'Mullane
Ексклузива са неба
Српски тим који ће учествовати у новим појашњењима разумевања тамне материје и енергије чини тридесетак научника из Србије, али и региона, ту је и астрофизичар Немања Ракић из Бањалуке.
Правовремено укључивање у овај невероватни подухват, захваљујући доброј процени, али и стручност и знању српском тиму дала је велики бенефит:
„Имамо приоритет код приступа подацима. Они су годину дана ексклузивно доступни људима који су у ушли у ову сарадњу, а после тога свим астрономима“, каже на крају разговора за Спутњик шеф српског научног тима, директор Астрономске опсерваторије у Београду, проф. др Лука Поповић.
Погледајте и:
