Ово не смемо дозволити: Србија може да остане без наставника физике
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Протеклих година ни у Београду нема довољно професора физике, а камоли у остатку земље. Ако се овај тренд настави, Србија ће остати без наставника физике. Ово не смемо дозволити, јер су напредне земље оне земље пре свега оне које имају добро образовање, а не рудна или друга богатства, каже за Спутњик декан Физичког факултета Воја Радовановић.
Од пријављених педесет троје и уписаних четрдесет троје на Физичком факултету у Београду, само је један студент на смеру за општу физику који похађају будући предавачи. Остали су се одлучили за метеорологију, теоријску, експерименталну, примењену и компјутерску физику.
Слична је ситуација и на другим факултетима, каже декан Радовановић. За наставничке смерове постоји врло мало интересовање, вероватно због општег статуса наставника у друштву.
Стимулисати студенте за дефицитарна занимања
Да би се овај тренд преокренуо, пре свега мора држава да интервенише, сматра наш саговорник. Ово питање је кључно за опстанак државе, па самим тим и власт, односно Министарство просвете мора више да се ангажује.
Образовање није ствар тржишта, нити му га можете препустити, него држава мора да интервенише. За нека занимања која су дефицитарна, попут физичара, математичара, хемичара, држава мора да стимулише студенте давањем стипендија, обезбеђивањем посла, поправком материјалног статуса наставника у школама, утицајем на то да наставници у школама имају другачији статус, а не да их малтретирају и родитељи и ученици, рекао је Радовановић за Спутњик.
Без природних наука попут математике и физике, неће бити ни инжињера, лекара, као ни многих других кључних занимања.
© Sputnik / Александр Кряжев
/ Наставници су уједно затрпани и гомилом администрације, па кад све то данас млади људи узму у обзир није ни чудо што не желе да се определе за ту врсту посла.
Ако немамо добру физику у школама, добру математику и те фундаменталне предмете, сутра смо сасекли грану за све инжењере, лекаре, фармацеуте… Физика је основна природна наука и да бисте се било којом природном науком бавили, као и техничким наукама, вама су знања из физике, а наравно и математике неопходна.
Ово није ништа ново
Један део проблема, поред слабе заинтересованости, јесте тај што чак и они студенти који упишу смер за предавача физике након окончања студија изаберу другу професију. Оду у ИТ сектор, у индустрију, било где, само не у школу, објашњава Радовановић. Овај проблем није нов, додаје он, само је интензивиран у протеклих десетак година.
У образовању је заправо кључ у софистицираним вештинама које ви добијате у систему образовања, где није поента само да научите све оно што се може научити, него да научите да мислите, да разумете проблем. Зато су неопходни људи који се баве природним наукама, техничким наукама, математиком. У томе је будућност, закључује Радовановић.
Од пријављених педесет троје и уписаних четрдесет троје на Физичком факултету у Београду, само је један студент на смеру за општу физику који похађају будући предавачи.
© Sputnik / Алексей Мальгавко
/ Сваке године све мање студената
Од свих факултета на београдском Универзитету, свега два су испунила сва места за упис – Архитектонски и ФОН. Прошле године је пет факултета испунило ову квоту, а пре десет година тај број је био већи. Дакле, сваке године све мање ђака одлучује да настави своје школовање на факултетима.
Продекан за наставу Математичког факултета у Београду Милош Арсеновић каже да не постоји један узрок овом дугорочном тренду, те да и за решавање проблема није довољан један метод и једнострана политика. Он каже да су овогодишњи студентски протести и блокаде можда и утицале у одређеној мери за смањено интересовање за упис на факултете, али напомиње да се ипак генерално ради о процесу који доста дуже траје.
Први разлог што све мање ђака уписује факултете је тај да, према подацима Катедре за рачунарство, број пријављених отприлике прати бројност популације од 18 година. Једноставно је мање омладине, па се мање људи и пријављује на факултете. То је неки општи, генерални тренд. Други разлог су приватни факултети који одвуку један део кандидата ка себи. Трећи разлог који можда погађа групацију која се некада налазила заједно под капом Природно-математичког факултета, јесте да интересовање за фундаменталне науке, као што су физика, математика, хемија, физичка хемија, биологија, географија… полако опада из општих друштвених околности. Друштво је комерцијализовано и гледа се само непосредна корист, рекао је Арсеновић за Спутњик.
Арсеновић каже да не постоји само један узрок за смањен број уписаних на факултете, па да самим тим не може да се тражи ни једно решење.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Шта то има на приватном факултету и у иностранству
Иако Универзитет у Београду има и углед и квалитет и традицију, он трпи одлив кандидата другде. Једни одлазе у иностранство, а други који остају у земљи одлучују се за приватне факултете.
Реалност је таква да се на београдском Универзитету генерално тражи више. То је просто нешто што је реалност. То не значи да на приватним факултетима нема добрих смерова и добрих факултета, али у просеку то јесте тако. Лакше се долази до дипломе на приватним универзитетима него овде. То је, мислим, основни разлог.
Што стиче одласка студената и ђака у иностранство, Арсеновић их дели на две групе. Једни оду па се врате, докторирају негде вани и онда дођу назад кући, а другу групу чине млади људи који просто желе да се опробају у неком великом светском центру.
Од свих факултета на београдском Универзитету, свега два су испунила сва места за упис – Архитектонски и ФОН.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
То је нешто што не можемо спречити и у таквим случајевима треба одржавати контакт. Ти људи су контакт према свету, неки ће се вратити, радити овде, значи није то само по себи негативна појава, та научна размена јесте важна. Ти који одлазе јесу међу најбољима и некад одлазе већ на редовне студије у Оксфорд, Кембриџ и сличне универзитете. Уколико они остваре некакав контакт са средином из које су потекли, то није нужно негативно.
Када је реч о општем броју уписаних, он није драстично промењен због десетак младих људи који оду негде на западноевропски или северноамерички универзитет. Основни проблем је заправо мањак оног основног слоја студента који завршавају у року или близу рока са нормалним просеком од око 8 током студирања. То је оно што је проблем универзитета и што мора хитно да се мења, закључује Арсеновић.
Погледајте и:
