https://sputnikportal.rs/20250820/da-li-je-moguc-imunitet-na-bilo-koji-virus-odgovor-se-krije-u-mutaciji-koja-je-zasad---cudna-1189138934.html
Да ли је могућ имунитет на било који вирус: Одговор се крије у мутацији која је засад - „чудна“
Да ли је могућ имунитет на било који вирус: Одговор се крије у мутацији која је засад - „чудна“
Sputnik Србија
Замислите сценарио у којем током сезоне грипа, ковида или других вирусних инфекција, једноставно идете на терапију која вам омогућава да будете практично имуни... 20.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-20T20:16+0200
2025-08-20T20:16+0200
2025-08-20T20:16+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
живот
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0e/1166346518_0:0:3199:1799_1920x0_80_0_0_2b819441b598147b64655ae4e9a81298.jpg
Чудна мутацијаЧудна мутација открила је оно што изгледа као природни антивирусни штит, а научници сада раде на томе да ово откриће претворе у заштитну терапију, преноси „Сајенс алерт“.Душан Богуновић, имунолог Универзитета Колумбија, први је идентификовао поменуту мутацију, односно недостатак гена 15 стимулисаног интерфероном (ИСГ15), пре 13 година. Ово стање производи благу, али сталну упалу, остављајући одбрану имуног система у стању ниске приправности.Пацијенти са овом мутацијом су се сусрели са грипом, малим богињама, овчијим богињама и заушкама, али су пријавили само благе симптоме. Њихове ћелије, увек делимично активиране, понашале су се као да вируси никада нису у потпуности добродошли.Претварање мутације у терапијуБогуновић и његов тим су сада покушали да репродукују овај феномен код мишева и хрчака. Користећи технологију засновану на информационој РНК (мРНК), привремено су потиснули функцију ИСГ15, подстичући ћелије да производе 10 антивирусних протеина које су идентификовали као кључне за жељени имуни ефекат. Њихово истраживање је објављено у часопису „Science Translational Medicine“.„Дубоко у себи, стално сам размишљао да ако бисмо могли да произведемо ову врсту благе имунолошке активације код људи, могли бисмо да их заштитимо од скоро сваког вируса“, рекао је Богуновић.Експерименти његовог тима су били успешни и поменуте животиње су произвеле протеине који су блокирали вирусе у неколико фаза њиховог животног циклуса. Када су се суочиле са вирусом SARS-CoV-2, заштита је била ефикасна без ометања других имуних функција.Наведена антивирусна заштита трајала је само четири дана, али би и даље могла помоћи здравственим радницима током епидемија пре него што се развију адекватни одговори.„Верујемо да ће технологија функционисати чак и ако не знамо идентитет вируса“, сматра Богуновић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво, живот
живи свет и генетика, друштво, живот
Да ли је могућ имунитет на било који вирус: Одговор се крије у мутацији која је засад - „чудна“
Замислите сценарио у којем током сезоне грипа, ковида или других вирусних инфекција, једноставно идете на терапију која вам омогућава да будете практично имуни на вирусе неколико дана. Научници тренутно раде на таквом сценарију и тврде да су могућности још веће.
Чудна мутација открила је оно што изгледа као природни антивирусни штит, а научници сада раде на томе да ово откриће претворе у заштитну терапију,
преноси „Сајенс алерт“.
Душан Богуновић, имунолог Универзитета Колумбија, први је идентификовао поменуту мутацију, односно недостатак гена 15 стимулисаног интерфероном (ИСГ15), пре 13 година. Ово стање производи благу, али сталну упалу, остављајући одбрану имуног система у стању ниске приправности.
Пацијенти са овом мутацијом су се сусрели са грипом, малим богињама, овчијим богињама и заушкама, али су пријавили само благе симптоме. Њихове ћелије, увек делимично активиране, понашале су се као да вируси никада нису у потпуности добродошли.
„Још нисмо пронашли вирус који може да пробије одбрану терапије у тестовима ћелијске културе“, објашњава Богуновић.
Претварање мутације у терапију
Богуновић и његов тим су сада покушали да репродукују овај феномен код мишева и хрчака. Користећи технологију засновану на информационој РНК (мРНК), привремено су потиснули функцију ИСГ15, подстичући ћелије да производе 10 антивирусних протеина које су идентификовали као кључне за жељени имуни ефекат. Њихово истраживање је
објављено у часопису „Science Translational Medicine“.
„Дубоко у себи, стално сам размишљао да ако бисмо могли да произведемо ову врсту благе имунолошке активације код људи, могли бисмо да их заштитимо од скоро сваког вируса“, рекао је Богуновић.
Експерименти његовог тима су били успешни и поменуте животиње су произвеле протеине који су блокирали вирусе у неколико фаза њиховог животног циклуса. Када су се суочиле са вирусом SARS-CoV-2, заштита је била ефикасна без ометања других имуних функција.
„Производимо само малу количину ових 10 протеина током веома кратког времена. То резултира много блажом упалом него код људи са трајним недостатком ИСГ15. Али чак је и та краткотрајна упала довољна да спречи болести“, објашњава Богуновић.
Наведена антивирусна заштита трајала је само четири дана, али би и даље могла помоћи здравственим радницима током епидемија пре него што се развију адекватни одговори.
„Верујемо да ће технологија функционисати чак и ако не знамо идентитет вируса“, сматра Богуновић.
