На корак од нове Јалте: Народ Републике Српске добро зна шта хоће, а политичари…
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Долазили су различити сигнали везани за јединство политичких странака у Српској и не знам колико ће бити храбрости да се не одговори позитивно на гласање о референдуму. Ипак, иако за политичке странке није сигурно какву ће игру играти, нема сумње да ће јединство народа бити извесно, каже за Спутњик адвокат Бранко Лукић.
Посебна седница Народне скупштине Републике Српске биће одржана у петак у 10 часова, а на њој ће се разматрати четири тачке дневног реда: Усвајање оставке председника Владе Републике Српске; информација о пресуди Суда БиХ изречене Милораду Додику; предлог закона о измени и допуни Закона о референдуму и разматрање и усвајање одлуке о расписивању референдума поводом одлука Суда БиХ изречене председнику Републике Српске.
Правник и дугогодишњи адвокат у Хагу Бранко Лукић објашњава да најављени референдум није судбоносан, нити да се ишта судбоносно може десити у овој фази развоја ситуације у Босни и Херцеговини. Он на референдум гледа као на вид политичког притиска, будући да је разлог његовог сазивања, односно пресуда Суда БиХ – коначна.
Жалба на одлуку суда одбијена је и пред Уставним судом, што није изненађујуће јер је тај суд само један од алата којим Европска унија, пре свега Брисел и Лондон, врше притисак на Републику Српску. Од 2014. године када су високи представници престали да примењују бонска овлашћења, односно насиље против Републике Српске, њихову улогу је преузео управо тај исти Уставни суд где три странца заједно са два бошњачка представника редовно прегласавају два српска и два хрватска представника, рекао је Лукић за Спутњик.
Уставном суду БиХ је лако да доноси одлуке против српског народа и Републике Српке, будући да у њему седе три странца и два представника Бошњака који редовно прегласавају одлуке и српских и хрватских представника.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он додаје да Уставни суд служи за насиље над Републиком Српском, те да су сви знали да он једноставно не може донети одлуку која би била афирмативна за Републику Српску.
Куповина времена
По мишљењу нашег саговорника, референдум је вид политичког притиска да се Милорад Додик на неки начин не склања званично са функције коју обавља све до нових избора, а до тада, верује Лукић, већ ће се знати нова расподела снага у свету.
Верујем да су Путин и Трамп већ направили једну малу Јалту. Без обзира на то како се ми сами осећамо, Запад на Србију и Републику Српску увек гледа као на најзападнији део православне цивилизације. Посао Ватикана је кроз векове био управо да смањи ту површину и тај народ који управо представља источну православну цивилизацију.
Лукић не верује да референдум на било који начин може променити пресуду која је коначна, али зато може одложити њено примењивање. Обраћање суду у Стразбуру које је руководство Српске најавило не одлаже извршење правоснажне пресуде, али, објашњава наш саговорник, морали су да се исцрпе сви домаћи правни инструменти пре самог обраћања тој међународној институцији.
Сигуран сам да Стразбур неће оставити ову пресуду на снази, пошто се и првостепена и другостепена пресуда разликују у неким деловима, пре свега око важења саме одлуке лажног представника Шмита. По првостепеној пресуди је његова одлука могла да ступи по доношењу на снагу, дакле за један дан, а то другостепени суд ипак, колико год био пристрастан, није имао храбрости да подржи. Они су рекли да треба да прође осам дана да би Шмитове одлуке ступиле на снагу. Е онда је јасно да суд није имао право да ретроактивно примењује ту одлуку нелегалног представника, тако да то Стразбур не може да пренебрегне. У том случају све ово што се радило и ови пасјалуци Брисела и Лондона не могу да остану на снази.
Иако је неизвесно како ће се према свему овоме сутра на седници Скупштине поставити опозиционе странке, Лукић не сумња да ће народ на дан самог референдума бити једногласан. Он подсећа на референдум о Дану Републике Српске који се одржао 2016. године, а на који је изашло 650.000 односно скоро сви регистровани гласачи у Републици Српској. „За“ је гласало скоро 99 одсто становника.
Јединство народа у овим ситуацијама сигурно није упитно, али може да буде упитна воља политичких појединаца у Републици Српској који су експоненти западних политика, закључује Лукић.
Погледајте и:
