https://sputnikportal.rs/20250824/1189293959.html
Свети Сава – темељ духовне блискости Србије са Русијом
Свети Сава – темељ духовне блискости Србије са Русијом
Sputnik Србија
24.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-24T16:00+0200
2025-08-24T16:00+0200
2025-08-24T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/18/1189293838_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_bf078c04c4d320ea09a0ce9d1d5d3673.jpg
Свети Сава – темељ духовне блискости Србије са Русијом
Sputnik Србија
Шта ново откривамо о ренесансном генију на изложби „Леонардо: научник и проналазач“ Музеја науке и технике из Београда која је недавно отворена у Салону Народног музеја у Зрењанину, како је наш музеј дошао у посед макета и цртежа израђених на основу цртежа из чувеног „Атлантског кодекса“ – за „Орбиту културе“ објашњавају приређивач поставке мр Ања Радаковић, саветница у Музеју науке и технике и кустос Милан Вуковић.
У којој је мери Свети Сава био свестан духовне и културне блискости Србије с Русијом и да ли се може рећи да је овај просветитељ и први српски архиепископ поставио темеље за касније заједништво православних народа, посебно у односима Србије и Русије – за Спутњик открива историчар Милош Ковић, један од саговорника у документарном филму „Свети Сава. Руска боја на српској застави”.
Због чега се плодно стваралаштво жена у савременом српском вајарству може посматрати као феномен не само у овдашњој него и у светској историји уметности открива нам Рајка Бошковић, ауторка изложбе „Драгана Илић, Портрет – Игра откривања и / или разоткривања“ која се од 22. августа може погледати у Музеју савремене уметности у Београду.
А шта доноси књига које се, као резултат целоживотног професионалног ангажмана њеног аутора, недавно појавила у издању КЦВ „Милош Црњански“, због чега ће после ове студије наша знања о авангарди као и жанровко одређење манифеста бити заувек промењена, колико пророчког имају песме с почетка 20. века али и зашто је мржња данас постала естетска категорија – у ексклузивном разговору за Спутњик објашњава аутор капиталног дела „Манифести српске авангарде“ Гојко Тешић.
Шта ново откривамо о ренесансном генију на изложби „Леонардо: научник и проналазач“ Музеја науке и технике из Београда која је недавно отворена у Салону Народног музеја у Зрењанину, како је наш музеј дошао у посед макета и цртежа израђених на основу цртежа из чувеног „Атлантског кодекса“ – за „Орбиту културе“ објашњавају приређивач поставке мр Ања Радаковић, саветница у Музеју науке и технике и кустос Милан Вуковић.У којој је мери Свети Сава био свестан духовне и културне блискости Србије с Русијом и да ли се може рећи да је овај просветитељ и први српски архиепископ поставио темеље за касније заједништво православних народа, посебно у односима Србије и Русије – за Спутњик открива историчар Милош Ковић, један од саговорника у документарном филму „Свети Сава. Руска боја на српској застави”.Због чега се плодно стваралаштво жена у савременом српском вајарству може посматрати као феномен не само у овдашњој него и у светској историји уметности открива нам Рајка Бошковић, ауторка изложбе „Драгана Илић, Портрет – Игра откривања и / или разоткривања“ која се од 22. августа може погледати у Музеју савремене уметности у Београду.А шта доноси књига које се, као резултат целоживотног професионалног ангажмана њеног аутора, недавно појавила у издању КЦВ „Милош Црњански“, због чега ће после ове студије наша знања о авангарди као и жанровко одређење манифеста бити заувек промењена, колико пророчког имају песме с почетка 20. века али и зашто је мржња данас постала естетска категорија – у ексклузивном разговору за Спутњик објашњава аутор капиталног дела „Манифести српске авангарде“ Гојко Тешић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта ново откривамо о ренесансном генију на изложби „Леонардо: научник и проналазач“ Музеја науке и технике из Београда која је недавно отворена у Салону Народног музеја у Зрењанину, како је наш музеј дошао у посед макета и цртежа израђених на основу цртежа из чувеног „Атлантског кодекса“ – за „Орбиту културе“ објашњавају приређивач поставке мр Ања Радаковић, саветница у Музеју науке и технике и кустос Милан Вуковић.
У којој је мери Свети Сава био свестан духовне и културне блискости Србије с Русијом и да ли се може рећи да је овај просветитељ и први српски архиепископ поставио темеље за касније заједништво православних народа, посебно у односима Србије и Русије – за Спутњик открива историчар Милош Ковић, један од саговорника у документарном филму „Свети Сава. Руска боја на српској застави”.
Због чега се плодно стваралаштво жена у савременом српском вајарству може посматрати као феномен не само у овдашњој него и у светској историји уметности открива нам Рајка Бошковић, ауторка изложбе „Драгана Илић, Портрет – Игра откривања и / или разоткривања“ која се од 22. августа може погледати у Музеју савремене уметности у Београду.
А шта доноси књига које се, као резултат целоживотног професионалног ангажмана њеног аутора, недавно појавила у издању КЦВ „Милош Црњански“, због чега ће после ове студије наша знања о авангарди као и жанровко одређење манифеста бити заувек промењена, колико пророчког имају песме с почетка 20. века али и зашто је мржња данас постала естетска категорија – у ексклузивном разговору за Спутњик објашњава аутор капиталног дела „Манифести српске авангарде“ Гојко Тешић.
