https://sputnikportal.rs/20250824/sansa-za-preokret-rusija-i-amerika-izbacuju-eu-sa-balkana--u-korist-srba-1189101897.html
Шанса за преокрет: Русија и Америка избацују ЕУ са Балкана – у корист Срба?
Шанса за преокрет: Русија и Америка избацују ЕУ са Балкана – у корист Срба?
Sputnik Србија
Сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци отворио је нове перспективе за Балкан. Заједнички рад Москве и Вашингтона може истиснути антисрпску и... 24.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-24T16:30+0200
2025-08-24T16:30+0200
2025-08-24T16:30+0200
србија
србија
србија – политика
република српска (рс)
сад
русија
сусрет путина и трампа – историјски моменат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110997/02/1109970217_0:2:2094:1180_1920x0_80_0_0_477c4845bc410097fae5a5bd633df8e4.jpg
Координисани рад Русије и САД, након самита Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци, могао би да промени политичку динамику на Балкану, сматра историчар Александар Раковић.Ако се постигне стварна сарадња Русије и САД, антисрпска и антируска политика Европске уније, могла би да буде знатно ослабљена, а праведније решавање националних питања, пре свега на Косову и Метохији и Босни Херцеговини, коначно би постало могуће.Томе се очигледно надају како српски председник Александар Вучић, тако и председник Републике Српске Милорад Додик, који су поздравили самит двојице светских лидера: Вучић речима да је самит на Аљасци добар и за Србију, док се Додик нада заокрету америчке политике у Босни и Херцеговини.Очекивања председника Србије и Српске имају смисла, ако узмемо у обзир да се већ дуже време очекује именовање шефова америчких дипломатских мисија у Сарајеву и Приштини, као и изјаве Ричарда Гренела о новом америчком приступу косовскометохијском питању, где се нагласак ставља на економски напредак, а идеју о међусобном признању описује као „смешну“.Европа и стари шаблониРаковић указује да ниједно питање на Балкану не може бити решено уколико Западна Европа не прихвати праведна решења националних питања у бившој Југославији.Коментаришући најаве Ричарда Гренела које могу да наговесте промену политике у корист Срба, Раковић подсећа да су оне за сада само речи:Дубока држава и амерички заокретПрема речима нашег саговорника, много зависи и од тога да ли ће Трамп успети да се обрачуна са дубоком државом у Вашингтону.Он истиче и да Западна Европа покушава да „освоји време“ и оспори сваки покушај сарадње са Русијом.Балканска перспективаЗа Србију и Републику Српску, самит на Аљасци представља нову наду. Београд може да очекује подршку за наставак политике војне неутралности и балансирања између Истока и Запада, док Бањалука може да рачуна на смањење притисака које су узроковале наметнуте одлуке високих представника, укључујући и садашњег илегалног, Кристијана Шмита.Повлачење европских бирократа попут Каје Калас из одлучивања о будућности балканских народа означило би крај епохе у којој европске силе покушавају да намећу одлуке у складу са својим, а не са интерсима оних који живе на простору бивше Југославије. Балкан више не би био поље погодно за експериментисање, већ простор где се уважавају интереси грађана и где се коначно признаје тежина српских (и руских) ставова.Ако Москва и Вашингтон успеју да пронађу заједнички језик, Балкан може да уђе у период стабилности и развоја – без туторства Брисела и без притисака оних који су деценијама користили регион за сопствене геополитичке игре.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250815/istorijski-samit-putina-i-trampa-sudbina-sveta-se-resava-na-aljasci-1188916057.html
србија
република српска (рс)
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – политика, република српска (рс), сад, русија, сусрет путина и трампа – историјски моменат
србија, србија – политика, република српска (рс), сад, русија, сусрет путина и трампа – историјски моменат
Шанса за преокрет: Русија и Америка избацују ЕУ са Балкана – у корист Срба?
Сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци отворио је нове перспективе за Балкан. Заједнички рад Москве и Вашингтона може истиснути антисрпску и антируску политику ЕУ и на тај начин омогућити праведно решавање српског националног питања.
Координисани рад Русије и САД, након самита Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци, могао би да промени политичку динамику на Балкану, сматра историчар Александар Раковић.
Ако се постигне стварна сарадња Русије и САД, антисрпска и антируска политика Европске уније, могла би да буде знатно ослабљена, а праведније решавање националних питања, пре свега на Косову и Метохији и Босни Херцеговини, коначно би постало могуће.
Томе се очигледно надају како српски председник Александар Вучић, тако и председник Републике Српске Милорад Додик, који су поздравили самит двојице светских лидера: Вучић речима да је самит на Аљасци добар и за Србију, док се Додик нада заокрету америчке политике у Босни и Херцеговини.
Очекивања председника Србије и Српске имају смисла, ако узмемо у обзир да се већ дуже време очекује именовање шефова америчких дипломатских мисија у Сарајеву и Приштини, као и изјаве Ричарда Гренела о новом америчком приступу косовскометохијском питању, где се нагласак ставља на економски напредак, а идеју о међусобном признању описује као „смешну“.
Раковић указује да ниједно питање на Балкану не може бити решено уколико Западна Европа не прихвати праведна решења националних питања у бившој Југославији.
„За разлику од Америке, где постоји наговештај заокрета, Европа још не показује спремност на промене. Они и даље гледају на Балкан искључиво кроз призму притисака и једностраних решења“, наглашава он.
Коментаришући најаве Ричарда Гренела које могу да наговесте промену политике у корист Срба, Раковић подсећа да су оне за сада само речи:
„Потребно је прећи са речи на дела. То су наше наде и претпоставке, али за сада нема конкретних потеза“.
Дубока држава и амерички заокрет
Према речима нашег саговорника, много зависи и од тога да ли ће Трамп успети да се обрачуна са дубоком државом у Вашингтону.
„То је најављивао и у првом мандату. Сада не говори толико о томе, али у пракси ћемо видети постоје ли стварни помаци. Уколико буде успео, то ће значити и промену глобалних односа, што се директно рефлектује и на Балкан“, додаје Раковић.
Он истиче и да Западна Европа покушава да „освоји време“ и оспори сваки покушај сарадње са Русијом.
„Они чекају посттрамповску власт, надајући се да ће њихов кандидат доћи на чело САД и блокирати све покушаје промена на глобалном нивоу“, истиче Раковић.
За Србију и Републику Српску, самит на Аљасци представља нову наду. Београд може да очекује подршку за наставак политике војне неутралности и балансирања између Истока и Запада, док Бањалука може да рачуна на смањење притисака које су узроковале наметнуте одлуке високих представника, укључујући и садашњег илегалног, Кристијана Шмита.
Повлачење европских бирократа попут Каје Калас из одлучивања о будућности балканских народа означило би крај епохе у којој европске силе покушавају да намећу одлуке у складу са својим, а не са интерсима оних који живе на простору бивше Југославије. Балкан више не би био поље погодно за експериментисање, већ простор где се уважавају интереси грађана и где се коначно признаје тежина српских (и руских) ставова.
Ако Москва и Вашингтон успеју да пронађу заједнички језик, Балкан може да уђе у период стабилности и развоја – без туторства Брисела и без притисака оних који су деценијама користили регион за сопствене геополитичке игре.
