Соба с погледом на „геноцид“ – Сребреница у туристичкој брошури, али зато нема Јасеновца
© AP Photo / Amel Emric / Споменик у Сребреници
Пратите нас
На интернету може да се резервише туристички каталог који нуди обилазак меморијалног центра у Поточарима, чиме се потхрањује мит о „геноциду“ у Сребреници. Заинтересовани, махом странци из западне Европе, могу да бирају какав ће ланч-пакет јести док им локални водичи говоре о распаду Југославије и „геноцдиним“ Србима. Али, у понуди нема Јасеновца.
На сајту Get your guide, регистрованом у Берлину, заинтересовани могу изабрати једну од три понуђене туре приликом којих се обилазе Сребреница и меморијални центар у Поточарима, и то по цени од 80 до 120 евра. Тренутно је у току „акција“ која нуди промо цену од 64 до 65 евра, у зависности од тога да ли посетиоци обилазе музеј, гробље или град. Туре трају дуго, па је у цену урачуната и „традиционална босанска кобасица“ док се вегетаријански или вегански сендвич добија само на посебан захтев путника.
Обилазак места страдања није измишљен у Сарајеву и обиласци логора попут Аушвица или Маутхаузена одавно су у понуди, али је занимљиво да је на сајту на којем је осванула понуда за обилазак Сребренице некада постојала понуда и за Јасеновац. Те понуде више нема. Уместо ње, туристима из Немачке, Британије, Финске, Холандије нуди се - лаж.
Историчар и професор на београдском Универзитету Милош Ковић каже да је потребно одати почаст свим жртвама, без обзира на њихову националност, али да се то не постиже сребреничким фалсификатом. Случајеви попут Сребренице, каже он, представљају исто оно што се догађа у Хашком трибуналу, односно у суду за бившу Југославију. Тамо се, у име правде, једни кажњавају, а други се ослобађају, чиме се показује да злочини над Србима фактички не постоје, а сами Срби жигосани су као ултимативни злочинци.
У Хагу су доживотне казне затвора изрицане једино Србима, четрнаест их је преминуло пре окончања судског поступка, док су за злочине над Србима осуђени нижеразредни муслимански војници, а за оне почињене у Хрватској није пресуђено ни у једном случају. Када се све укупно сабере, Србима је изречено 1.300 година хашке робије више него осталима.
© AP Photo / Peter Dejong / Радован Караџић
Јасеновац и Сребреница не могу да се пореде
Ковић истиче да се Јасеновац и Сребреница чак не могу ни поредити. С једне стране је стравичан логор смрти у коме је, према званичним проценама, убијено више од пола милиона цивила, док су са друге стране у оквиру ратног злочина убијани мушкарци, од којих је добар део учествовао у ратним дејствима, док су жене и деца пуштени да оду.
Треба имати у виду и то да је у случају Сребренице реч сасвим сигурно и о освети, с обзиром на то да су они који се данас рачунају у сребреничке шехиде, односно жртве или мученике, пре тога убијали српске цивиле. Они који су животе изгубили у Сребреници учествовали су пре тога у убијању српских цивила у селима општине Сребреница, дакле у Братунцу, Милићу и другим местима. Те две ствари се једноставно не могу поредити, каже Ковић за Спутњик.
Ипак, Гугл рецензије за „Srebrenica Genocide Memorial and Testimonial Tour“ показују пет звездица и задовољне муштерије које редовно остављају позитивне коментаре и обећања да ће свима које знају пренети то „потресно искуство“ које су „имали среће да осете“.
Чињеница да се Јасеновац чак и не помиње у поменутој туристичкој понуди представља само још један доказ потпуног, не само незнања, него и незаинтересованости за страдање српског народа од стране оних који такве туристичке понуде праве. То је, тврди Ковић, доказ незаинтересованости и за саму тему геноцида почињеног над српским народом у 20. веку, како у Првом, тако и у Другом светском и одбрамбено-отаџбинском рату.
Било би упутно за оне који организују овакве туре да одведу своје госте и на места попут Гаравице где су Србе убијале муслиманске усташе, а реч је о броју од око 12.000 побијених цивила. Могли би да их одведу и у Стари Брод, где су Србе такође убијале муслиманске усташе, као и на многа друга језива стратишта широм Босне и Херцеговине.
Ковић као посебно битно наглашава да се кроз Сребреницу и сличне теме заправо само сакрива оно што је можда и највећа тема историје наших простора у двадесетом веку, а то је геноцид на српским народом. Он је започео још 1914. године, врхунац је доживео 1941, а довршен је у нашем времену у Крајини, односно у Хрватској.
О Србима које су муслимани убили око Сребренице, у Братунцу, Кравицама и другим местима страдања странци не воле да говоре. Српско страдање за њих не постоји.
© AP Photo / Marko Drobnjakovic / Српско гробље у Братунцу
Страни финансијери
Меморијални центар у Сребреници основао је високи представник за БиХ Волфганг Петрич, а отворио га је амерички председник Бил Клинтон 2003. године. Из Европске уније су само у протеклих годину дана добили 340.000 евра, а редовну подршку им дају и Влада Велике Британије, шведска и холандска амбасада, Национални фонд за демократију, Рокфелеров фонд и други.
Највише посетилаца који желе да виде меморијални центар у Поточарима стиже управо из Британије, Холандије, Немачке, Аустрије, Финске и наш саговорник види корелацију између те две чињенице.
Историја колонијалних царстава и колонизације незападних народа и континената свакако познаје случајеве попут овог. Ту је реч о њиховој амбицији да се пише историја, односно да велике колонијалне силе пишу историју колонизованих народа. И никако да се у тим земљама одрекну такве амбиције.
И док плаћени аранжман за обилазак Сребренице подразумева возача и водича, климатизован превоз, ужину и могућност да вас покупе испред хотела у којем одседате, српска историографија тек мора да схвати против какве машинерије се бори.
Гугл рецензије за „Srebrenica Genocide Memorial and Testimonial Tour“ показују пет звездица и задовољне муштерије које редовно остављају позитивне коментаре и обећања да ће свима које знају пренети то „потресно искуство“ које су „имали среће да осете“.
© AP Photo / Amel Emric / Марш мира који иде ка Сребреници
Ковић верује да одговор на прекрајање историје од стране великих сила, какво је на делу у Сребреници, лежи у јачању националних историографија, у овом случају српске историографије. Увек се мора поставити питање шта смо ми учинили и какав се одговор даје на овакве иницијативе. Српска историографија, наука и култура морају да освесте велику тему геноцида над српским народом. Та тема мора да се нађе у темељу националног идентитета српског народа и на њој морамо радити систематски, додаје наш сагворник.
Уместо тога ми имамо чак и у деловима српске историографије и јавности смањивање броја жртава Јасеновца, што понекад добија и званичну подршку. Дакле, крајње је време да се наша јавност и наша наука тргну и да почну на један систематски, квалификован, озбиљан начин да се баве великом темом геноцида почињеним над српским народом. Ми, наравно, нећемо моћи да забранимо било коме да пише оно што жели да пише, поготово у универзитетским центрима колонијалних држава, али ћемо онда бар увек имати спремне одговоре на овакве изазове.
Профитирање на гробовима
Мотиви колонизатора разноврсни су и разнолики, али Ковић сматра да је најважнији међу њима осећај моћи над колонизованим уз материјалну добит. Од свега што колонизатор предузима – писања локалне историје, економске пљачке, војне окупације… најчешће стоји финансијски интерес.
То је и овде случај, где за мање од сто евра имате прилику да саслушате још једну причу из западног арсенала о злим и геноцидним Србима, која се већ генерацијама храни на страдању и патњи како српског, тако и муслиманског становништва у Босни и Херцеговини.
Ово што се сада догађа на нашим просторима само је део једне много шире приче. Иза великих ратова које су покренуле Сједињене Америчке Државе и њихови сателити НАТО државе врло често и најчешће стоји материјални интерес. Сребреница је само покушај оправдања политичких и војних интереса нечим што би наводно били хуманитарни и морални разлози, закључује Ковић.
Погледајте и:
