https://sputnikportal.rs/20250826/coveku-u-komi-presadjeno-plucno-krilo-svinje-kakvi-su-rezultati-i-ima-li-ova-metoda-buducnost-1189364889.html
Човеку у коми пресађено плућно крило свиње: Какви су резултати и има ли ова метода будућност?
Човеку у коми пресађено плућно крило свиње: Какви су резултати и има ли ова метода будућност?
Sputnik Србија
Плућно крило генетски модификоване свиње први пут је пресађено човеку који је мождано мртав. Након трансплантације оно је функционисало девет дана, саопштили... 26.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-26T21:22+0200
2025-08-26T21:22+0200
2025-08-26T21:22+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/1c/1159263794_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_a749142d732554c238b97e6fe736a75c.jpg
Овај подухват је најновији напредак у техници званој ксенотрансплантација, која има за циљ решавање кризе недостатка људских органа. Према Светској здравственој организацији, задовољава се само до 10% глобалних потреба за таквим трансплантацијама.Међутим, стручњаци су нагласили да је још дуг пут пре него што ће плућа свиња моћи да се користе код пацијената, преноси "Гардијан".Шта је ксенотрансплантацијаДр Џастин Чен, хирург за трансплантацију плућа на Институту за трансплантацију "NYU Langone", који није био укључен у рад, описао је студију као узбудљив и обећавајући рад, али је рекао да се извештај односи на само једног пацијента и да представља успех са резервом."Ова плућа нису у стању да самостално одржавају пацијента у животу", додао је он.Ендру Фишер, професор трансплантационе медицине респираторних органа на Универзитету у Њукаслу, се слаже.Ксенотрансплантација је последњих година постала веома активна област истраживања, а срце, бубрези и јетра су међу органима који су пресађивани са свиња на људе. Свиње су обично генетски модификоване уклањањем одређених свињских гена и уметањем специфичних људских гена, како би се смањило одбацивање органа од тела примаоца.Студије се често прво спроводе на примаоцима који су мождано мртви, пре него што се, евентуално, испробају на живим пацијентима.Иако је било само неколико живих прималаца, многи су преминули у року од неколико недеља или месеци од такве операције, мада не нужно због компликација повезаних са трансплантацијом. Ипак, неки са пресађеним свињским бубрезима преживели су са органима који су и даље функционисали неколико месеци након процедуре. Али стручњаци кажу да је ксенотрансплантација плућа посебно захтевна."Сваки удах уноси спољашње окружење у тело. Дакле, имуносистем у плућима је веома осетљив и веома активан, што значи да када се бавите трансплантацијом органа, где не желите да имунски систем буде превише активан, то представља додатне изазове", рекао је Фишер.Будућност ксенотрансплантацијеУ чланку објављеном у "Nature Medicine", истраживачи у Кини известили су како су пресадили лево плућно крило свиње донора кинеске расе бама хианг са шест генетских модификација 39-годишњем мушком примаоцу који је мождано мртав.Тим је утврдио да је плућно крило остало одрживо и функционално током периода од 216 сати и да није изазвало хиперакутно одбацивање – брзу, бурну имунску реакцију тела примаоца. Такође није било знакова инфекције.Међутим, 24 сата након трансплантације, плућно крило је показало знаке накупљања течности и оштећења, вероватно у почетку због упале повезане са трансплантацијом. И упркос томе што је прималац добијао јаке имуносупресивне лекове, пресађени орган је био прогресивно нападан антителима, што је временом довело до значајног оштећења.Истраживачи који стоје иза овог рада рекли су да приступ треба усавршити.Идеја ксенотрансплантација – пресађивања органа са једне врсте на другу – није нова. Научници су још у 17. веку почели да за трансфузије крви користе животиње као доноре, а у 19. веку су почели да изводе и пресађивање коже са животиња, најчешће жаба. Од 1963. до 1964. др Кит Риемцма пресадио је бубреге шимпанзи у 13 пацијената, од којих је само један пацијент живео скоро девет месеци. Срце шимпанзе пресађено је човеку 1964, али је пацијент преминуо у року од два сата. Прва трансплантација срца, бубрега и плућа са свиње, која није била генетски модификована, на човека изведена је још 1996, али је пацијент преминуо брзо након операција.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Човеку у коми пресађено плућно крило свиње: Какви су резултати и има ли ова метода будућност?
Плућно крило генетски модификоване свиње први пут је пресађено човеку који је мождано мртав. Након трансплантације оно је функционисало девет дана, саопштили су истраживачи.
Овај подухват је најновији напредак у техници званој ксенотрансплантација, која има за циљ решавање кризе недостатка људских органа. Према Светској здравственој организацији, задовољава се само до 10% глобалних потреба за таквим трансплантацијама.
Међутим, стручњаци су нагласили да је још дуг пут пре него што ће плућа свиња моћи да се користе код пацијената,
преноси "Гардијан".
Шта је ксенотрансплантација
Др Џастин Чен, хирург за трансплантацију плућа на Институту за трансплантацију "NYU Langone", који није био укључен у рад, описао је студију као узбудљив и обећавајући рад, али је рекао да се извештај односи на само једног пацијента и да представља успех са резервом.
"Ова плућа нису у стању да самостално одржавају пацијента у животу", додао је он.
Ендру Фишер, професор трансплантационе медицине респираторних органа на Универзитету у Њукаслу, се слаже.
"Овај рад је веома добродошао за унапређење нашег разумевања, али он представља само постепен корак напред. Потребно је још много рада и нисмо на прагу ере ксенотрансплантације свињских плућа", рекао је он.
Ксенотрансплантација је последњих година постала веома активна област истраживања, а срце, бубрези и јетра су међу органима који су пресађивани са свиња на људе. Свиње су обично генетски модификоване уклањањем одређених свињских гена и уметањем специфичних људских гена, како би се смањило одбацивање органа од тела примаоца.
Студије се често прво спроводе на примаоцима који су мождано мртви, пре него што се, евентуално, испробају на живим пацијентима.
Иако је било само неколико живих прималаца, многи су преминули у року од неколико недеља или месеци од такве операције, мада не нужно због компликација повезаних са трансплантацијом. Ипак, неки са пресађеним свињским бубрезима преживели су са органима који су и даље функционисали неколико месеци након процедуре. Али стручњаци кажу да је ксенотрансплантација плућа посебно захтевна.
"Сваки удах уноси спољашње окружење у тело. Дакле, имуносистем у плућима је веома осетљив и веома активан, што значи да када се бавите трансплантацијом органа, где не желите да имунски систем буде превише активан, то представља додатне изазове", рекао је Фишер.
Будућност ксенотрансплантације
У чланку
објављеном у "Nature Medicine", истраживачи у Кини известили су како су пресадили лево плућно крило свиње донора кинеске расе бама хианг са шест генетских модификација 39-годишњем мушком примаоцу који је мождано мртав.
Тим је утврдио да је плућно крило остало одрживо и функционално током периода од 216 сати и да није изазвало хиперакутно одбацивање – брзу, бурну имунску реакцију тела примаоца. Такође није било знакова инфекције.
Међутим, 24 сата након трансплантације, плућно крило је показало знаке накупљања течности и оштећења, вероватно у почетку због упале повезане са трансплантацијом. И упркос томе што је прималац добијао јаке имуносупресивне лекове, пресађени орган је био прогресивно нападан антителима, што је временом довело до значајног оштећења.
"Утицај оштећења је вероватно потцењен (јер) је људски прималац и даље имао једно своје плућно крило, које би компензовало оштећено свињско плућно крило", рекао је Фишер.
Истраживачи који стоје иза овог рада рекли су да приступ треба усавршити.
Идеја ксенотрансплантација – пресађивања органа са једне врсте на другу – није нова. Научници су још у 17. веку почели да за трансфузије крви користе животиње као доноре, а у 19. веку су почели да изводе и пресађивање коже са животиња, најчешће жаба. Од 1963. до 1964. др Кит Риемцма пресадио је бубреге шимпанзи у 13 пацијената, од којих је само један пацијент живео скоро девет месеци. Срце шимпанзе пресађено је човеку 1964, али је пацијент преминуо у року од два сата. Прва трансплантација срца, бубрега и плућа са свиње, која није била генетски модификована, на човека изведена је још 1996, али је пацијент преминуо брзо након операција.
