https://sputnikportal.rs/20250828/velika-gospojina--jedan-od-najvecih-hriscanskih-praznika-posvecen-bogorodici-1189424640.html
Велика Госпојина — један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици
Велика Госпојина — један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици
Sputnik Србија
Српска православна црква и верници данас славе празник Успења пресвете Богородице, који је у народу познат као Велика Госпојина. 28.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-28T07:15+0200
2025-08-28T07:15+0200
2025-08-28T07:15+0200
друштво
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/06/1181331062_0:173:2499:1579_1920x0_80_0_0_29fcc5ceb89a2b17137578233470469a.jpg
Велика Госпојина је један од највећих хришћанских празника, који се слави 28. августа по грегоријанском, односно 15. августа по јулијанском календару.Празник је посвећен Успењу (уснућу) Пресвете Богородице, односно дану када је Богородица преминула и била узнесена на небо.Према предању, Богородица је умрла природном смрћу, а њен дух је преузео сам Христос. Апостоли су се, чудесно сабрани из свих крајева света, окупили да је испрате.Три дана након сахране, њен гроб је отворен - и пронађен је празан. Верује се да је Пресвета Богородица узнесена телом на небо, слично као Христос.За овај велики празник установљен је двонедељни пост.Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.У народу је празник Велика Госпојина веома поштован, посебно међу женама.На селу је често заветан дан, када се не ради, приређују се литије, вашари, и сеоске славе.За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра (8. септембра) зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве - хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.По народном веровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити.Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших композиција насликана је у манастиру Жича, задужбини Немањића.Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница.У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, друштво
србија – друштво, друштво
Велика Госпојина — један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици
Српска православна црква и верници данас славе празник Успења пресвете Богородице, који је у народу познат као Велика Госпојина.
Велика Госпојина је један од највећих хришћанских празника, који се слави 28. августа по грегоријанском, односно 15. августа по јулијанском календару.
Празник је посвећен Успењу (уснућу) Пресвете Богородице, односно дану када је Богородица преминула и била узнесена на небо.
Према предању, Богородица је умрла природном смрћу, а њен дух је преузео сам Христос. Апостоли су се, чудесно сабрани из свих крајева света, окупили да је испрате.
Три дана након сахране, њен гроб је отворен - и пронађен је празан. Верује се да је Пресвета Богородица узнесена телом на небо, слично као Христос.
За овај велики празник установљен је двонедељни пост.
Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.
Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.
У народу је празник Велика Госпојина веома поштован, посебно међу женама.
На селу је често заветан дан, када се не ради, приређују се литије, вашари, и сеоске славе.
За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.
Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра (8. септембра) зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве - хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.
По народном веровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити.
Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших композиција насликана је у манастиру Жича, задужбини Немањића.
Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница.
У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.
