Борба титана: Трамп против Сороша – где је ту Србија и каква је судбина „грантождера“
© AP Photo / Manuel Balce Ceneta / Сорош
Пратите нас
Чињеница је да Сорош већ деценијама и овде ровари и да је премрежио цео простор. Од остатка остатака Југославије, којима на Западу не желе ни да спомену име па их називају некаквим западним Балканом, неке државе је обрадио више, неке мање. Уколико би се Трамп обрушио на Сороша и ако би срушио његову империју, то би се могло осетити и у Србији.
Овако дугогодишњи новинар РТ-ја из Америке Небојша Малић тумачи Трампов позив на гоњење мађарско-америчког милијардера и финансијера Џорџа Сороша и његовог сина „због подршке насилним протестима“ у Сједињеним Америчким Државама.
„Џорџ Сорош и његов дивни син – левичар-радикал, требало би да буду оптужени по Закону „Рико“ због подршке насилним протестима широм Сједињених Држава“, написао је амерички председник Доналд Трамп на својој друштвеној мрежи Истина.
Права претња или маркетиншки трик?
Малић подсећа да је са Трампом све делимични маркетинг, међутим, осврће се на његово спомињање статута за организовани криминал, који је иначе претеча озлоглашене доктрине заједничког злочиначког подухвата која су Американци у Хагу адаптирали како би гонили Србе. По мишљењу нашег саговорника, са Трампом се никад не зна, али напомиње да би ова најава заправо могла да буде наговештај да се нешто озбиљније спрема.
Ни Трамп не може тек тако да прозива и позива на кривично гоњење јер на то се у Америци не гледа баш благонаклоно и сматра се политизацијом судства. Међутим, ово представља позив на истраживање, што значи да министарство правде може покушати да уради нешто по том питању. Не би ме чудило да државна тужитељка Пем Бонди уради нешто у том правцу, рекао је Малић за Спутњик.
„Џорџ Сорош и његов дивни син – левичар-радикал, требало би да буду оптужени по Закону „Рико“ због подршке насилним протестима широм Сједињених Држава“, написао је амерички председник Доналд Трамп на својој друштвеној мрежи Истина.
© AP Photo / Alex Brandon
Све што Трамп ради у функцији је борбе против дубоке државе, баш као и редукције у федералној бирократији. Сви Трампови потези иду у правцу обрачунавања са Демократама и њиховом базом моћи, односно невладиним организацијама, Сорошевом фондацијом и сличнима. С једне стране овај потез јесте спровођење правде, али с друге је унутрашњи политички обрачун, објашњава Малић.
Свет без Сороша
Уколико би Трамп добио ову битку, Малић каже да последице не би биле видљиве на први поглед, али би постале очигледне кроз „последице последица“. То значи да бисмо видели много мање невладиних организација које добијају сумануто финансирање из сумњивих извора.
Било би и драстично мање самоубилачке политике коју заговарају одређени политички фактори, попут увоза неограниченог броја имиграната из неке петнаесте земље која са њима нема никакве везе. Између осталог, најконкретније, видела би се промена у избору тужилаца. Најгоре што је Сорош радио по Америци није било финансирање невладиних организација, већ финансирање избора локалних јавних тужилаца који су одбијали да прогоне криминалце.
Џорџ Сорош и сарадници на конференцији Партнера за избегнуту дефорестацију током Конференције Уједињених нација о климатским променама.
© AP Photo / Eduardo Verdugo / Џорџ Сорош и сарадници на конференцији Партнера за избегнуту дефорестацију током Конференције Уједињених нација о климатским променама.
Малић даје пример градова попут Вашингтона у којима је могло да се пљачка, пали и силује без икакве казне, али напомиње да је Трамп то сада зауставио. По први пут у историји, у Вашингтону десет дана није било ни једног јединог убиства. Ово би постала још једна потенцијална последица укидања Сороша.
Немам никакве илузије да Демократе неће пробати да Сорошу нађу неку замену, али свака победа у овом рату, ма колико привремена, много значи.
Реалне шансе
Наш саговорник сматра да су Трампове шансе да победи Сороша реалне и да би он заиста могао да изађе као победник из овог сукоба.
Трамп делује као да је у овом другом мандату далеко способнији него што је то био раније јер његов експертски тим, односно људи који су окупљени око њега, знају тачно шта раде, знају тачно где им је непријатељ и знају тачно како да га онемогуће. Сходно томе они и делују. Са друге стране, Трамп је у првом мандату био доста изгубљен, правио је неке труле компромисе са људима који му нису желели добро, био окружен неспособним људима, па чак и неким случајевима отвореним издајницима. То сад више није случај.
Наш саговорник сматра да су Трампове шансе да победи Сороша реалне и да би он заиста могао да изађе као победник из сукоба са Сорошем.
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Малић каже да је највећи проблем тај што је Трамп зауставио процесе дубоке државе и њене кадрове, али још није учинио ништа да почисти оно што је она оставила за собом, што у Америци, што на нашим просторима. То ће, сматра наш саговорник, заправо бити Сизифов посао – да се демонтира и да се санира сво зло које је до сад деценијама рађено.
На кога Трамп може да се ослони?
Трамп сигурно неће одбити помоћ од Орбана и његове технике борбе са Сорошем, а врло је могуће да његови сарадници, макар тајно, уче и од начина на који се Русија изборила са страним агентима.
Суштина приче је да у тим политичким односима на крају дана власт – власт. Можете имати Сорошеву меку моћ, паре, мреже утицаја, купљене људе, али Трамп иза себе има државни апарат који је прилично моћан и он може законским средствима да стане сваком на крај.
Трамп сигурно неће одбити помоћ од Орбана и његове технике борбе са Сорошем, а врло је могуће да његови сарадници, макар тајно, уче и од начина на који се Русија изборила са страним агентима.
© AP Photo / Pablo Gorondi / Билборд у Мађарској на којем је Џорџ Сорош.
Сорош и његови сарадници, односно странка са којом је сарађивао оволике године, навикли су да тај апарат буде на њиховој страни. Они су целу своју стратегију градили око тога да су они недодирљиви јер њих штити држава, а та динамика је сада обрнута. Сада је Сорош тај који треба да одговара држави и то је нешто на шта они нису спремни – то је њихова слаба тачка.
Шта ће бити са нама?
Уколико би Трампов подвиг успео, у Србији и Балкану би евентуално личио на оно чему смо сведочили почетком године са колапсом УСАИД-а, односно са укидањем донација и грантова.
Могли бисмо да сведочимо уништавању тог читавог екосистема и те инфраструктуре „невладника“ и „грантождера“ који су навикли да већ годинама спроводе интересе својих страних господара. Колапсом УСАИД-а то је све спало на Сорошева леђа, а са његовим колапсом ,то би се пребацило на неке енглеске, немачке, норвешке и сличне фондове који ни из далека немају толико пара и питање је да ли би били одрживи на дужне стазе.
Уколико би Трампов подвиг успео, у Србији и Балкану би евентуално личио на оно чему смо сведочили почетком године са колапсом УСАИД-а, односно са укидањем донација и грантова.
© AP Photo / Carolyn Kaster
На краће стазе не би било неких драстичних промена, каже Малић, осим што би конкуренција за саме грантове постала много, много оштрија, а људи би се, како каже наш саговорник, буквално отимали и забијали једне другима, углавном, метафоричке ножеве у леђа како би се дочепали пара из иностранства на које су од раније навикли.
Не би било позитивних последица у смислу престанка тог малигног утицаја политике, барем годину или две дана, док паре не исцуре и док се не изврши стигматизација те врсте посла у друштву, закључује Малић.
Погледајте и:
