Макрон: Коалиција вољних спремна да шаље трупе у Украјину, а има и оних који су против
© Tanjug / Manon Cruz/Pool via AP
Пратите нас
Учесници „коалиције вољних“ изразили су спремност да пошаљу трупе у Украјину, изјавио је председник Француске Емануел Макрон. Истовремено су Пољска, Италија у Румунија истакле да неће слати своје војнике на украјинско тло.
„Данас се 26 земаља формално обавезало, а још неколико земаља још увек разматра свој став, али 26 земаља се обавезало да распореди трупе у Украјини као снаге безбедности, или да буде присутно на копну, мору или у ваздуху како би осигурале безбедност украјинске територије и Украјине одмах након успостављања прекида ватре или мира“, рекао је Макрон на конференцији за новинаре након састанка „коалиције вољних“ у Паризу.
Макрон је додао да је на данашњем састанку учествовало 35 земаља.
Макрон није хтео да наведе чак ни приближну бројност међународног контингента који коалиција планира да распореди на украјинској територији, како не би „открили карте“ Русији. Истовремено је навео да начелници генералштабова имају конкретне планове и да их разматрају у тајности.
На захтев да се разјасни да ли су Немачка, Италија и Пољска међу земљама које су пристале да пошаљу своје трупе у Украјину, Макрон је само одговорио да су оне „потврдиле свој допринос у обуци украјинске војске или учешћу у операцијама на копну, мору или у ваздуху“.
Према речима француског председника, формирање војног контингента на украјинској територији „нема за циљ вођење рата против Русије“, већ те снаге морају да „гарантују мир и дају јасан стратешки сигнал“. Такође је нагласио да те снаге неће бити распоређене на првој линији фронта, већ у појединачним областима које се још увек утврђују.
„Након овог самита, одлучили смо да започнемо политички и правни рад како бисмо осигурали ове безбедносне гаранције са земљама коалиције и са Украјином“, додао је Макрон.
Он је напоменуо да „коалиција вољних“ очекује да ће се у наредним данима коначно договорити о доприносу САД пружању безбедносних гаранција за Украјину.
„Одржали смо телефонски разговор са (америчким) председником (Доналдом) Трампом, током којег смо успели да се договоримо око свега овога. Закључци са ове конференције су једноставни: наредних дана коначно ћемо се сложити око подршке САД овим безбедносним гаранцијама (Украјини), али је већ сада јасно да су се све чланице ‘коалиције вољних’– европске, азијске, пацифичке и канадске – обавезале. Сједињене Америчке Државе, као што сам већ рекао, биле су укључене у овај процес“, рекао је француски председник.
Макрон је додао да је са Сједињеним Америчким Државама договорена одлука о увођењу додатних санкција у случају да не буде напретка у решавању украјинског проблема.
„Ако Русија настави да одбија конкретне мировне преговоре... онда ћемо усвојити додатне санкције заједно са Сједињеним Америчким Државама и дати јасан одговор на ово одбијање да се крене напред. Председник Трамп је исто то рекао током данашњег телефонског разговора“, нагласио је Макрон.
Туск: Пољска неће слати војску у Украјину
Пољски премијер Доналд Туск је новинарима након састанка лидера земаља „коалиције вољних“ рекао да Пољска неће слати трупе у Украјину ни након завршетка војних операција тамо.
„Поједине земље гарантују или своје присуство или учешће у гаранцијама безбедности Украјине. Пољска не предвиђа слање војника у Украјину, укључујући и након завршетка рата“, истакао је Туск.
Он је напоменуо да Пољска преузима на себе задатак пружања логистичке подршке за могућу страну војну мисију у Украјини.
„Ми смо одговорни за логистику. Познато је да се највеће чвориште налази у Пољској (аеродром Жешов, преко којег се више од 95 одсто западне војне помоћи доставља Украјини). То је довољан задатак и сви се слажу са овим обликом помоћи Пољске Украјини“, рекао је премијер.
Премијерка Италије: Рим неће слати трупе у Украјину
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која је путем видео-линка учествовала на састанку лидера земаља „коалиције вољних“, потврдила је да Рим неће слати своје трупе у Украјину.
Према саопштењу њене прес-службе, она је поновила предлог о „стварању механизма колективне безбедности на основу члана 5 Вашингтонског уговора (Повеља НАТО-а), као кључног елемента политичке компоненте безбедносних гаранција за Украјину“.
„Премијерка Мелони је потврдила да Италија неће слати трупе у Украјину, али је спремна да подржи потенцијални прекид ватре кроз иницијативе за праћење и обуку ван Украјине“, истиче се у саопштењу.
Такође се додаје да је у разговору са председником САД Доналдом Трампом, који је одржан након састанка коалиције, потврђен „заједнички циљ успостављања праведног и трајног мира у Украјини“.
„Ово се може постићи само кроз приступ који комбинује континуирану подршку Украјини, прекид борбених дејстава, одржавање колективног притиска на Русију, укључујући и кроз санкције, као и поуздане безбедносне гаранције које ће бити дефинисане у духу трансатлантске сарадње“, закључује се у саопштењу.
Председник Румуније: Букурешт неће слати трупе у Украјину
Румунија неће слати своје трупе у Украјину, али ће помагати у мировним операцијама, изјавио је румунски председник Никушор Дан у интервјуу за „Антену 1“.
„Многе земље које су у близини Русији донеле су исту одлуку као и ми – да не шаљу људе у Украјину након могућег мира или могућег прекида ватре. Али ми ћемо мировне операције подржавати логистички, нашим базама. За то, међутим, морамо доћи до мира или барем прекида ватре“, истакао је он.
Раније је и румунски премијер Илие Боложан изјавио да Букурешт неће слати трупе у Украјину, али да би могао да стави на располагање своје војне базе савезницима НАТО-а.
Састанак чланица коалиције одржан је у четвртак у Паризу у мешовитом формату. Састанком су председавали британски премијер Кир Стармер и Макрон. Након састанка „коалиције вољних“, одржан је телефонски разговор са америчким председником Доналдом Трампом.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је 30. августа изјавио да су кораци „коалиције вољних“ усмерене на подривање насталог напретка у решавању украјинског питања након руско-америчких контаката. Министар је раније у интервјуу за „Ен-Би-Си њуз“ изјавио да би давање безбедносних гаранција Украјини путем „стране војне интервенције на неком делу украјинске територије“ било неприхватљиво за Русију.
Погледајте и:
