https://sputnikportal.rs/20250904/strucnjaci-otkrivaju-hoce-li-gotovinsko-placanje-u-srbiji-preziveti-digitalnu-eru-1189750870.html
Стручњаци откривају хоће ли готовинско плаћање у Србији преживети дигиталну еру
Стручњаци откривају хоће ли готовинско плаћање у Србији преживети дигиталну еру
Sputnik Србија
У Србији, и поред тога што је безготовинско плаћање све чешће, грађани воле да плаћају готовином, али се, ипак поставља питање да ли ће кеш отићи и историју... 04.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-04T18:30+0200
2025-09-04T18:30+0200
2025-09-04T18:30+0200
економија
економија
кеш
србија – економија
финансије
виртуелни новац
дигитално банкарство
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128470311_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_e9f6fef319c90f3e6a083d04bf7eb4f4.jpg
Економски стручњаци кажи да готовина неће нестати, чак и када буде уведен дигитални новац.Иако готовинско плаћање већ годинама опада у свим земљама, не планира се потпуно нестајање готовог новца - ни у свету, ни у Србији.У Европској унији би дигитални евро могао бити уведен најраније 2028. године, у којој се истовремено наглашава да то не значи укидање готовине, новчаница и кованица евра већ управо супротно, јер ће уредбом Европског парламента бити додатно осигуран статус и сигурност примене готовине.Дигиталне валуте централних банака (Central Bank Digital Currencies – CBDC) издаје и за њихову вредност гарантује централна банка и оне самим тим представљају законско средство плаћања у дигиталном облику.То је разлог због чега их треба разликовати од виртуелних, односно криптовалута, које издају приватна, правна и/или физичка, лица и које не представљају законско средство плаћања, осим у занемарљивом броју случајева у одређеним државама.У складу са Законом о Народној банци Србије, НБС има искључиво право издавања динара у дигиталном облику (дигитални динар), у складу с прописом који може донети Извршни одбор НБС.Из централне банке кажу и да се пажљиво прати развој у области дигиталних валута централних банака на глобалном нивоу и учествује у размени искустава с другим централним банкама.Посебна пажња поклања се анализи питања веће финансијске инклузије, заштите приватности и веће ефикасности у односу на електронско и дигитално банкарство и електронски новац, који су већ дуго присутни у финансијском сектору.Осим тога, кажу у НБС, актуелно је и питање примене дигиталних валута за унапређење реализације прекограничних трансакција кроз развој инфраструктуре за повезивање решења различитих земаља.Из НБС указују да ни у државама у којима се планира увођење дигиталне валуте то не значи укидање готовине, већ алтернативу постојећим готовинским и безготовинским начинима плаћања.Основна предност дигиталних валута централних банака у односу на постојеће безготовинске начине плаћања јесте могућност офлајн плаћања, што значи претходно депоновање новца у дигитални новчаник, чиме се у одређеној мери обезбеђује приватност корисника.С друге стране, офлајн плаћање је ограничено на одређени износ, како би се спречило прекомерно депоновање новца у дигиталне новчанике и очувала финансијска стабилност, тако да је за трансакције у већем износу потребно повезивање дигиталног новчаника с банкарским рачуном, преноси еКапија.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, кеш, србија – економија, финансије, виртуелни новац, дигитално банкарство
економија, кеш, србија – економија, финансије, виртуелни новац, дигитално банкарство
Стручњаци откривају хоће ли готовинско плаћање у Србији преживети дигиталну еру
У Србији, и поред тога што је безготовинско плаћање све чешће, грађани воле да плаћају готовином, али се, ипак поставља питање да ли ће кеш отићи и историју, односно, хоћемо ли у будућности уместо папирним новчаницама и кованицама плаћати искључиво безготовински или дигиталним новцем.
Економски стручњаци кажи да готовина неће нестати, чак и када буде уведен дигитални новац.
Иако готовинско плаћање већ годинама опада у свим земљама, не планира се потпуно нестајање готовог новца - ни у свету, ни у Србији.
У Европској унији би дигитални евро могао бити уведен најраније 2028. године, у којој се истовремено наглашава да то не значи укидање готовине, новчаница и кованица евра већ управо супротно, јер ће уредбом Европског парламента бити додатно осигуран статус и сигурност примене готовине.
Дигиталне валуте централних банака (Central Bank Digital Currencies – CBDC) издаје и за њихову вредност гарантује централна банка и оне самим тим представљају законско средство плаћања у дигиталном облику.
То је разлог због чега их треба разликовати од виртуелних, односно криптовалута, које издају приватна, правна и/или физичка, лица и које не представљају законско средство плаћања, осим у занемарљивом броју случајева у одређеним државама.
У складу са Законом о Народној банци Србије, НБС има искључиво право издавања динара у дигиталном облику (дигитални динар), у складу с прописом који може донети Извршни одбор НБС.
Из централне банке кажу и да се пажљиво прати развој у области дигиталних валута централних банака на глобалном нивоу и учествује у размени искустава с другим централним банкама.
Посебна пажња поклања се анализи питања веће финансијске инклузије, заштите приватности и веће ефикасности у односу на електронско и дигитално банкарство и електронски новац, који су већ дуго присутни у финансијском сектору.
Осим тога, кажу у НБС, актуелно је и питање примене дигиталних валута за унапређење реализације прекограничних трансакција кроз развој инфраструктуре за повезивање решења различитих земаља.
Из НБС указују да ни у државама у којима се планира увођење дигиталне валуте то не значи укидање готовине, већ алтернативу постојећим готовинским и безготовинским начинима плаћања.
Основна предност дигиталних валута централних банака у односу на постојеће безготовинске начине плаћања јесте могућност офлајн плаћања, што значи претходно депоновање новца у дигитални новчаник, чиме се у одређеној мери обезбеђује приватност корисника.
С друге стране, офлајн плаћање је ограничено на одређени износ, како би се спречило прекомерно депоновање новца у дигиталне новчанике и очувала финансијска стабилност, тако да је за трансакције у већем износу потребно повезивање дигиталног новчаника с банкарским рачуном,
преноси еКапија.
