https://sputnikportal.rs/20250907/drecun-vojni-sporazum-slovenije-i-hrvatske-pokazao-da-nato-ima-nedovrsen-posao-na-ovim-prostorima-1189853494.html
Дрецун: Војни споразум Словеније и Хрватске показао да НАТО има недовршен посао на овим просторима
Дрецун: Војни споразум Словеније и Хрватске показао да НАТО има недовршен посао на овим просторима
Sputnik Србија
Председник скупштинског одбора за одбрану Милован Дрецун изјавио је данас да војни споразум Словеније и Хрватске показује да НАТО има недовршен посао на овим... 07.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-07T11:52+0200
2025-09-07T11:52+0200
2025-09-07T11:54+0200
регион
регион
регион – политика
словенија
хрватска
милован дрецун
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1a/1184017470_0:0:3121:1756_1920x0_80_0_0_c02ea2b77ebddd11bc0f3e59505e47c0.jpg
Дрецун је указао и да је АП Косово и Метохија кључна тачка у том геополитичком коридору и да се убрзано ради на јачању тзв. војске Косова.Како су Хрватска и Словенија чланице НАТО-а, Дрецун каже да не види потребу да оне праве неку врсту подсавеза у оквиру Атлантског савеза, јер се, како објашњава, такви подсавези у оквиру НАТО-а праве само ако су усмерени против некога.Указао је да је питање против кога су усмерени ти савези.„Мислим да НАТО овај простор доживљава као недовршен посао због тога што је Србија војно неутрална, није чланица НАТО-а, и због тога што Босна и Херцеговина због противљења Републике Српске такође није у чланству НАТО-а. Јесу у Партнерству за мир као и ми, али нису у НАТО-у. Због тога НАТО сматра да је овај посао недовршен“, рекао је Дрецун за РТС.Према његовим речима, НАТО жели у потпуности да постави војнополитичку и што је могуће већу економску контролу над овом територијом, да максимално елиминише могуће присуство конкурентских сила попут Русије и Кине, али је главни циљ успостављање геополитичког, првенствено војног коридора који ће повезати Јадранско и Црно море.Додаје да је веома снажно присуство НАТО-а на обали Црног мора преко Бугарске, где треба да буде стационирано готово 5.000 америчких војника, у њиховој бази и такође у Румунији.Дрецун је указао и да је АП Косово и Метохија кључна тачка у том геополитичком коридору, зато што је Србија војно неутрална и НАТО би веома желео да буде чланица Савеза, иако за то званично не врше притисак.„Када сам био недавно у команди у Бриселу, шеф америчке канцеларије у НАТО-у ми је на моје питање одговорио на следећи начин: ја сам питао како се понашају према политици војне неутралности Србије, а он је рекао да не види проблеме да Србија и Косово, као две независне државе, буду чланице НАТО-а. И то је одговор на сва питања. Да, њима треба чланство Србије и чланство БиХ у НАТО-у да доврше посао“, навео је.Дрецун је истакао да Хрватска покушава да у оквиру такве политике НАТО-а реализује своје циљеве који нису нимало добронамерни ни добросуседски према Србији и генерално према српском народу и прави сада два подсавеза са намером да један прошири чланством Бугарске.Циљ да се ојача тзв. војска КосоваУказао је да постоји и Америчко-јадранска повеља, А5, где су такође САД земља која је доминантна, а онда и Хрватска, БиХ, Албанија, Црна Гора, Северна Македонија, истичући да се ту појављује и Словенија, односно опет Словенија и Хрватска.Додаје да је првенствени циљ Хрватске, Словеније, Албаније да ојачају такозвану војску Косова, која се убрзано ствара и ушла је сада у трећу фазу припреме.Дрецун је навео и да прве заједничке војне вежбе "Бранилац Европе" већ постоје и да се одржавају на територији Хрватске.„Тамо су припадници такозваних Косовских снага безбедности. Одржавају се и на територији наше јужне покрајине, иако је то по Резолуцији 1244 искључено, али команда КФОР-а не реагује“, указао је Дрецун.Он је нагласио да је од доласка Доналда Трампа на чело САД много убрзана, интензивирана сарадња на том војном плану, у изградњи тзв. војске Косова.„Ово је покушај директног наношења штете држави Србији и целокупном српском народу. Када видите, рецимо, да Хрватска набавља ХИМАРС-е који имају ракете дугог домета, кога ће да гађају тим ракетама? Мађарску? Па неће. Словенију? Па неће. У НАТО-у су. Кога могу само да гађају - Србију и Републику Српску. Тако да Хрватска заиста жели да нанесе огромну штету“, наводи Дрецун.Истиче да Србија мора да гради своју војну неутралност, указујући да је за изградњу војне неутралности потребна изузетно снажна економија, изузетно јака међународна позиција, што Србија има.„За војну неутралност морате да имате довољно својих капацитета у смислу производње наоружања и, наравно, војске“, наглашава Дрецун.Истиче да је војска најбитнија, да је неопходно имати довољне војне капацитете за одбрану од евентуалних покушаја агресије на нашу земљу, без обзира на то у којој форми они долазе - конвенционалној или асиметричној као што су покушаји да се АП КиМ потпуно одвоји од Србије или дестабилизација због промене власти.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250906/susedi-ne-smeju-da-brane-ukrajinu-pa-krecu-protiv-srbije--ali-tu-su-sada-i-rusija-i-kina-1189819450.html
словенија
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, словенија, хрватска, милован дрецун
регион, регион – политика, словенија, хрватска, милован дрецун
Дрецун: Војни споразум Словеније и Хрватске показао да НАТО има недовршен посао на овим просторима
11:52 07.09.2025 (Освежено: 11:54 07.09.2025) Председник скупштинског одбора за одбрану Милован Дрецун изјавио је данас да војни споразум Словеније и Хрватске показује да НАТО има недовршен посао на овим просторима због војне неутралности Србије и да жели да успостави контролу, а у
Дрецун је указао и да је АП Косово и Метохија кључна тачка у том геополитичком коридору и да се убрзано ради на јачању тзв. војске Косова.
Како су Хрватска и Словенија чланице НАТО-а, Дрецун каже да не види потребу да оне праве неку врсту подсавеза у оквиру Атлантског савеза, јер се, како објашњава, такви подсавези у оквиру НАТО-а праве само ако су усмерени против некога.
Указао је да је питање против кога су усмерени ти савези.
„Мислим да НАТО овај простор доживљава као недовршен посао због тога што је Србија војно неутрална, није чланица НАТО-а, и због тога што Босна и Херцеговина због противљења Републике Српске такође није у чланству НАТО-а. Јесу у Партнерству за мир као и ми, али нису у НАТО-у. Због тога НАТО сматра да је овај посао недовршен“, рекао је Дрецун
за РТС.
Према његовим речима, НАТО жели у потпуности да постави војнополитичку и што је могуће већу економску контролу над овом територијом, да максимално елиминише могуће присуство конкурентских сила попут Русије и Кине, али је главни циљ успостављање геополитичког, првенствено војног коридора који ће повезати Јадранско и Црно море.
„Непријатељ долази са истока, зна се ко је непријатељ са истока, скоро до обала Јадранског мора, ту се НАТО снаге организују, наоружавају, прегрупишу се и онда крећу да потискују непријатеље. Тај коридор је јако битан као логистичка подршка управо ономе што треба да буду наступајућа дејства НАТО-а према Руској Федерацији према истоку. Зато је одлучено да се гради нова поморска база у Драчу, дакле на територији Републике Албаније. Изграђена је тактичка ваздухопловна база у месту Кучова. Имате војно присуство НАТО преко Кфора на Косову и Метохији“, навео је Дрецун.
Додаје да је веома снажно присуство НАТО-а на обали Црног мора преко Бугарске, где треба да буде стационирано готово 5.000 америчких војника, у њиховој бази и такође у Румунији.
Дрецун је указао и да је АП Косово и Метохија кључна тачка у том геополитичком коридору, зато што је Србија војно неутрална и НАТО би веома желео да буде чланица Савеза, иако за то званично не врше притисак.
„Када сам био недавно у команди у Бриселу, шеф америчке канцеларије у НАТО-у ми је на моје питање одговорио на следећи начин: ја сам питао како се понашају према политици војне неутралности Србије, а он је рекао да не види проблеме да Србија и Косово, као две независне државе, буду чланице НАТО-а. И то је одговор на сва питања. Да, њима треба чланство Србије и чланство БиХ у НАТО-у да доврше посао“, навео је.
Дрецун је истакао да Хрватска покушава да у оквиру такве политике НАТО-а реализује своје циљеве који нису нимало добронамерни ни добросуседски према Србији и генерално према српском народу и прави сада два подсавеза са намером да један прошири чланством Бугарске.
Циљ да се ојача тзв. војска Косова
Указао је да постоји и Америчко-јадранска повеља, А5, где су такође САД земља која је доминантна, а онда и Хрватска, БиХ, Албанија, Црна Гора, Северна Македонија, истичући да се ту појављује и Словенија, односно опет Словенија и Хрватска.
„Уперени су и против Србије и против Републике Српске. И сви ови актуелни догађаји у Србији и у Републици Српској су усмерени ка промени власти да би се кориговала спољна политика Србије у правцу одустајања од стратешког партнерства са Русијом и са Кином, а приближавања и евентуалног чланства у НАТО-у, да се све то уклапа у оно што Хрватска покушава да ради“, прецизирао је Дрецун.
Додаје да је првенствени циљ Хрватске, Словеније, Албаније да ојачају такозвану војску Косова, која се убрзано ствара и ушла је сада у трећу фазу припреме.
Дрецун је навео и да прве заједничке војне вежбе "Бранилац Европе" већ постоје и да се одржавају на територији Хрватске.
„Тамо су припадници такозваних Косовских снага безбедности. Одржавају се и на територији наше јужне покрајине, иако је то по Резолуцији 1244 искључено, али команда КФОР-а не реагује“, указао је Дрецун.
Он је нагласио да је од доласка Доналда Трампа на чело САД много убрзана, интензивирана сарадња на том војном плану, у изградњи тзв. војске Косова.
„Ово је покушај директног наношења штете држави Србији и целокупном српском народу. Када видите, рецимо, да Хрватска набавља ХИМАРС-е који имају ракете дугог домета, кога ће да гађају тим ракетама? Мађарску? Па неће. Словенију? Па неће. У НАТО-у су. Кога могу само да гађају - Србију и Републику Српску. Тако да Хрватска заиста жели да нанесе огромну штету“, наводи Дрецун.
Истиче да Србија мора да гради своју војну неутралност, указујући да је за изградњу војне неутралности потребна изузетно снажна економија, изузетно јака међународна позиција, што Србија има.
„За војну неутралност морате да имате довољно својих капацитета у смислу производње наоружања и, наравно, војске“, наглашава Дрецун.
Истиче да је војска најбитнија, да је неопходно имати довољне војне капацитете за одбрану од евентуалних покушаја агресије на нашу земљу, без обзира на то у којој форми они долазе - конвенционалној или асиметричној као што су покушаји да се АП КиМ потпуно одвоји од Србије или дестабилизација због промене власти.
