Прави је тренутак! Глас Српске чуће се далеко - Русија преузима ствар у своје руке
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ Пратите нас
Општи закључак који се може извући из састанка Милорада Додика и Сергеја Лаврова јесте да Русија као гарант Дејтонског споразума и Република Српска деле исте ставове. И Русија и Српска залажу се за заштиту уставног поретка БиХ у складу са оним што је потписано у Дејтону, а не у складу са оним како Запад тумачи Дејтон.
Најава седнице Савета безбедности УН-а о БиХ за 31. октобар, потпуно јасна оцена улоге Запада и Кристијана Шмита у разарању БиХ и Републике Српске уз помоћ обојене револуције, као и пуна подршка Дејтонском споразуму, Милораду Додику, Републици Српској и референдуму, главне су поруке са састанка председника Републике Српске Милорада Додика и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова одржаног у Москви, оцењује политички аналитичар из Бањалуке Бојан Шолаја.
Најважније је да ће се глас Српске чути у УН
Шолаја подсећа на речи Сергеја Лаврова да је узрок кризе у БиХ то што су одлуке Савета безбедности погажене, што је проузроковало дубинску кризу у земљи. Зато је најава седнице Савета безбедности била најважнија тачка разговора Додик-Лавров јер ће се она бавити актуелном ситуацијом у БиХ за коју се још увек тражи решење које ће бити добро за БиХ.
„Добро је да ће се десити седница Савета безбедности на ту тему и да ће све стране имати прилику да изнесу своје аргументе“, наводи наш саговорник, додајући да је и тренутак згодан, јер ће управо Русија председавати највишим телом Светске организације.
Према његовим речима, састанак је показао да Русија озбиљно схвата своју улогу једног од гараната Дејтонског споразума и по том питању инсистира, као и Република Српска на његовом доследном спровођењу, без додатних тумачења, што је у последњих тридесетак година била пракса западних земаља.
„Сматрам да је сходно томе, као што је председник Додик поменуо, и дошло до дерогирања Дејтонског споразума од почетка и да је због тога јако битно да о томе расправља Савет безбедности који је једини и надлежан за спровођење Дејтонског споразума, бар у оном делу који се тиче деловања и високог представника и цивилних аспеката самог споразума који су били у надлежности високих представника“, наводи Шолаја.
Доста говори, напомиње наш саговорник, и то што је састанак Додика и Лаврова трајао прилично дуго, што је показатељ да се прошло кроз све аспекте кризе у БиХ, тако да, када се о томе буде расправљало у Уједињеним нацијама то буде прилика да се криза у БиХ детаљно представи.
Шмит означен као главни узрочник кризе
Основно питање је како је могуће да у БиХ одлуке покушава да наметне човек који је у потпуности нелегалан и нелегитиман као високи представник, с обзиром да не постоји одлука Савета безбедности о његовом именовању. Тај неоколонијални управник одлучује путем декрета, што је супротно свим демократским узусима.
„То су питања која се морају начети, да видимо како је могуће да у било којој „сувереној“ земљи неко одлучује на тај начин, да дерогира правни систем те државе, интервенише у њеном законодавству директно занемарујући присуство изабраних представника“, истиче Шолаја.
Кристијан Шмит, самозвани високи представник, означен је као главни узрочник кризе, који, како је речено, спроводи обојену револуцију. За њу има подршку једног од конститутивних народа, који, како Шолаја каже, има улогу квислинга, помагача.
„Са друге стране, Шмит има партнере у ЕУ за то, а то се огледа у експлоатацији Уставног суда БиХ против БиХ, захваљујући страним судијама, а без присуства судија из реда српског народа, наравно, у сарадњи са представницима из реда Бошњака“, објашњава Шолаја.
Заправо, обојена револуција у БиХ траје од тренутка потписивања Дејтонског споразума и када је истовремено почело његово рушење. Ниједног тренутка, каже Шолаја, није постојала воља западних земаља да се Дејтонски споразум доследно поштује, да би се дошло до садашњег тренутка у коме један човек на основу своје воље, путем декрета, одлучује, додаје он.
Подршка референдуму и Додику логична
Што се референдума тиче, он на основу демократске воље грађана, треба да покаже да није могуће смењивати људе који су на легалан и легитиман начин изабрани као представници грађана. Такође, циљ референдума је да се заштите институције Републике Српске, утемељених у Дејтону, стога је руска подршка референдуму природна, сматра Шолаја.
„Сасвим је логично да министар спољних послова Руске Федерације која је гарант Дејтонског споразума штити уставно уређење БиХ, а самим тим и Републике Српске, с обзиром на то да су та два устава усклађена. Ми имамо чак и апсурдну ситуацију да се представник друге државе више залаже за заштиту устава у БиХ него они који политички делују у самој БиХ. И наравно, сходно томе, сасвим је логично да изрази јасну подршку легитимном председнику Републике Српске јер оно што председник Додик носи као капацитет је легитимитет који црпи из избора, који су одржани пре три године, који је доживео да се поновним пребројавањем гласова тај његов легитимитет и потврди“, закључује Шолаја.
