Савет безбедности право место да се чује истина - ко је одговоран за хаос у БиХ
© Sputnik / Дмитрий Астахов
/ Пратите нас
Седница Савета безбедности УН, коју ће Русија поводом ситуације у БиХ заказати за 31. октобар веома је важна за Републику Српску јер ће јој у фокусу бити међународни актери одговорни за хаос у БиХ. Све што шаље истинити глас у свет о ситуацији у БиХ је повољно. Зато има разлога за оптимизам да ће се ствари у БиХ променити.
Ситуација у БиХ догорела је до ноката, потенцијално је експлозивна и логично је да о њој расправља Савет безбедности; зато је руска иницијатива не само добродошла, већ је и правовремена, сматра некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
За амбасадора БиХ у Србији, др Александра Врањеша, Савет безбедности је право место да се расправља о ситуацији у БиХ уз подсећање да руска иницијатива долази у време можда највеће кризе коју је изазвао човек који се представља као високи представник међународне заједнице у БиХ, а кога Савет безбедности као таквог није верификовао.
„Захвални смо Руској Федерацији што је спремна да отвори ту тему. Наравно, Русија је за то апсолутно позвана због чињенице да је и потписница Дејтонског споразума. Из те перспективе посматрано јако је важно да се покуша да се неке ствари разреше“, истиче он.
За Јовановића, све што даје истиниту слику о ситуацији у БиХ је повољно.
„Тиме се Дејтонски споразум, који је и одобрен у Савету безбедности враћа на полазну основу и ту би требало видети који су то разлози и узроци који су довели до садашње скоро неразмрсиве ситуације у БиХ, као последицу врло неодговорних одлука такозваног високог представника и политичара из Федерације БиХ, који су незадовољни троетничком БиХ, него су прижељкивали и циљ им је да овладају целом земљом“, каже Јовановић.
Шмит генератор кризе у БиХ
Оба саговорника Спутњика означавају Кристијана Шмита, самозваног високог представника међународне заједнице у БиХ, као најодговорнијег генератора кризе у БиХ. Питање његовог присуства и његове одговорности сасвим сигурно ће бити једно од најважнијих на столу 31. октобра. Са тим је повезано и питање такозваних бонских овлашћења која је Шмит све време у БиХ злоупотребљавао, али и питање војне мисије Алтеа, у јавности познатије као Еуфор.
За Врањеша институција канцеларије високог представника (ОХР) персонификује апсурдност ситуације у БиХ јер опстаје као канцеларија непостојећег високог представника, па се поставља питање постоји ли ОХР и ко финансира ову институцију.
„Намерно кажем ОХР-а јер она је на неки начин још опстала као канцеларија непостојећег високог представника и функционише уз помоћ држава које је и даље финансирају, а одавно су изашле из свог мандата. Јер, ако немате високог представника, немате ни његове канцеларије. Па се поставља питање да ли ОХР постоји у БиХ, ко га финансира“, објашњава Врањеш.
Што се бонских овлашћења тиче, Врањеш подсећа да се све време њиховог трајања расправљало о томе да ли је уопште требало да их користе високи представници који су у БиХ, за разлику од Шмита, били присутни на легалан и легитиман начин.
„Подсећам јавност да је још 2019. године ЕУ у свом мишљењу о напредовању БиХ ка чланству у Унији осудила постојање бонских овлашћења, сматрајући их неспојивим са европском будућношћу БиХ. Само неколико година касније аплаудирали су Шмиту што их злоупотребљава и користи их против Републике Српске и српског фактора у БиХ“, каже он.
Русија може да стави вето на присуство стране војске у БиХ
Поред питања ОХР-а и Шмитових злоупотреба, потребно је отворити питање присуства међународних војних снага у БиХ, односно мисије Алтеа – мандат ове војне мисије одобрава Савет безбедности крајем сваке године и поставља се питање оправданости наставка њеног мандата. За Врањеша ће бити занимљиво какав ће став заузети друге државе. Ипак, будућност ове мисије дословно зависи од Русије, с обзиром да она, као стална чланица Савета безбедности има право вета.
Владислав Јовановић сматра да Русија може да затражи да се расправља о будућности ОХР-а и мисије Алтеа. Више је него извесно да ће Русија затражити да се оконча мандат колонијалног управника, против чијег именовања је и била.
Благи помаци у америчкој политици
Ипак, најзанимљивије питање је како ће се поставити САД и како ће се у односу на то поставити европске државе, на пример Велика Британија и Немачка, које су, како Врањеш каже, покушале да ојачају свој утицај у БиХ након што су Сједињене Државе оставиле вакуум када су се, након доласка Трампа на власт пасивизирале.
Што се европских држава тиче, претпоставка је да ће се супротставити, пре свега, потенцијалној теми о гашењу мисије Алтеа, сматра Врањеш који верује да ће у томе, очекивано, предњачити Велика Британија.
Благи помаци у америчкој политици видљиви су и по променама у америчкој амбасади у Сарајеву; новопостављени шефови политичког и економског одељења амбасаде, као и нови отправник послова у амбасади ближи су Трамповој администрацији него рецидивима бивше администрације. Такође, на последњој седници Савета за имплементацију мира, амерички представници били су уздржани по свим питањима, што се десило први пут од 1995. године.
„Све нам то указује да се курс мења и уколико узмемо у обзир њихов став да се неће мешати у унутрашња питања других држава, могли бисмо очекивати много већи баланс када је реч о њиховим ставовима о унутрашњим питањима БиХ, него њихову ранију наклоњеност и агресивност у жељи и намери да мењају Дејтонски мировни споразум“, објашњава он.
Чини ли једна ласта пролеће
Јовановић је ипак мало опрезнији – назнаке које стижу из Вашингтона су прве ласте, каже он, а прве ласте не морају да значе пролеће.
„Али надајмо се да је то почетак доласка и осталих ласта“, додаје он.
По ономе што су САД радиле од почетка Трамповог мандата, могли бисмо да будемо оптимисти.
„САД су до сада биле прилично пасивне у односу на последњи развој догађаја, а ако би биле коректне (на седници Савета безбедности), то би било веома позитивно за даљи развој. Очекујем да САД у сваком случају неће бити солидарне са европским земљама које су веома екстремне у жељи да се зацртани циљеви постигну на сваки начин, без обзира на цену и последице. То није добро и то је произвело садашњу напету и потенцијално врло опасну и ризичну ситуацију у БиХ“, констатује Јовановић.
Погледајте и:
