https://sputnikportal.rs/20250911/pre-24-godine-izvedeni-teroristicki-napadi-na-njujork-i-vasington-1190010103.html

Пре 24 године изведени терористички напади на Њујорк и Вашингтон

Пре 24 године изведени терористички напади на Њујорк и Вашингтон

Sputnik Србија

У Сједињењим Државама, у Њујорку и Вашингтону, 11. септембра 2001. године догодили су се терористички напади невероватних размера у којима је живот је изгубило... 11.09.2025, Sputnik Србија

2025-09-11T08:53+0200

2025-09-11T08:53+0200

2025-09-11T08:53+0200

друштво

сад

11. септембар 2001.

ал каида

осама бин ладен

свет

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/492/34/4923401_0:106:1992:1227_1920x0_80_0_0_9c25e3b0a968a6ea32dd4f3a8d1d25d4.jpg

Укупан број погинулих био је 2.996, укључујући и нападаче, терористе Ал Каиде, њих 19, а сматра се да је 25 000 особа повређено.Убрзо је обелодањено да су терористи били мотовисани исламским екстремизмом.Организатори и извршитељи терористичких аката који су запрепастили свет, како величином тако и разорношћу, били су припадници екстремне исламистичке групе Ал Каида, под вођством Осаме бин Ладена.Два путничка авиона су тог 11. септембра2001. у размаку од 16 минута, ударила у куле Светског трговинског центра у Њујорку, једног од симбола не само тог града него и целокупних САД.Тог јутра, неколицина припадника Ал Каиде, који су иначе боравили у САД, где су и похађали летачку обуку, отели су четири путничка авиона које су потом искористили за нападе на важне објекте.Намера је била да избором посебно важних објеката, симболичног значаја за САД, за мете, ефектност терористичких напада буде што већа.Отета летелица Американ Ерлајнса, лет број 11, ударила је Северну кулу Светског тговинског комплекса у Њујорку, у 8.46.Авион исте компаније, са лета 175, ударио је у Јужни торањ Трговинског центра у 9.03, односно сеснаест или седамнаест минута после првог удара.У року од сат и четрдесет минута обе куле Светског трговинског центра, обе са по 110 спратова, урушиле су се, оштетивши притом и околне објекте.Отета летелица компаније Американ Ерлајнз, лет бр. 77 ударила је затим у здање Пентагона у Вашингтону, у 09.37.Путницима четвртог отетог авиона, компаније Јунајтед Ерлајнс, лет бр. 93, успело је да онемогуће терористе да га злопутребе на сличан начин. Та летелица срушила се у 10.03, у пољу Стоникрик Тауншип, недалеко од Шанксвила, Пенсилванија.Постоји претпоставка да су терористи Ал Каиде намеравали да четвртим авионом ударе у зграду Капитола у Вашингтону или можда у Белу кућу.Терористи, исламски екстремисти, били су већином из Саудијске Арабије, њих 15. Међу њима и лидер Ал Каиде Осама бин Ладен. Двојица су била из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана.У Њујорку је укупно погинуло 2.606 особа, током напада на куле близнакиње Светског трговинског центра, а онда и током или од последица урушавања кула.Од њих, 147 су били путници или посаде отетих летелица. У Њујорку, 2.192 особе биле су цивилне жртве. Међу њима су 372 лица били страни грађани, из 102 земље. Један од њих био је из Србије.Страдали су и поједини припадници хитних служби, медицинско особље, затим 343 ватрогасца, као и 71 припадник полиције и других безбедносних служби.У Пентагону, односно Вашингтону, погинуло је 125 лица, уз још 59 особа који су се налазили у отетом авиону, укључујући посаду.У летелици која је пала у поље Стоникрик Тауншип, код Шанксвила, Пенсилванија, укупан број погинулих био је 40. Били су то путници, посада авиона, и терористи отмичари.Неколико сати после разорних терористичких напада 11. септембра, представници одговарајућих служби САД обелоданили су да су нападачи били припадници организације Ал Каида.Припрема САД за "Рат против тероризма"У Сједињеним Државама је убрзо започела свеобухватна припрема за "Рат против тероризма", обрачун како са Ал Каидом, тако и са свима за које је ма у ком виду процењено да су помагали тој групацији.Уследила је замашна интервенција у Авганистану, на основу сазнања да је тамошњи режим талибана основна подршка мрежи Ал Каиде.Извесни парадокс који је тада постао очигледан притом се налазио у чињеници да су талибани (у значењу ученици, тражиоци, у смислу правоверни) на власт у Авганистану доспели управо захваљујући САД, у склопу борби против Совјета у време ондашњег такозваног хладног рата.Американци су их тада наоружавали и обучавали, медијски и дипломатски подржавали.У борбама против Совјета, на страни САД, учествовао је тада и сам Осама бин Ладен, потоњи челник Ал Каиде, исламски фанатик, милијардер, изданак једне од најутицајнијих и најбогатијих породица Сауди Арабије.По линији исламског екстремизма припадници мреже Осаме бин Ладена, били су деведесетих, као муџахедини, активни борци против Срба, како у Босни и Херцеговини, тако и на Косову и Метохији, посебно у време агресије на Србију (СРЈ) 1999. године, такође као савезници САД.Званично, Осама бин Ладен је убијен десет година потом, 2. маја 2011. је у Аботабаду, у Хазара региону, на северу Пакистана.Американци су на простору срушеног Светског трговинског центра у Њујорку на доњем Менхетну изградили меморијални простор у виду шуме са 442 стабала храста. Сачувано је притом једно стабло крушке које је некаквим чудом опстало под гомилама шута, бетона и гвожђурије. Изграђен је такође музеј, као и одговарајућа обележја у Пентагону, Вашингтону, и у Пенсилванији.Простор око Светског трговинског центра рашчишћаван је претходно пуних осам месеци, док је Пентагон поправљан пуних годину дана.Америчке трупе су Авганистан напустиле крајем августа 2021. када су талибани поново освојили Кабул.Погледајте и:

сад

2025

Вести

sr_RS

друштво, сад, 11. септембар 2001., ал каида, осама бин ладен