https://sputnikportal.rs/20250916/milovanovic-dejan-smrt-srce-fudbal-sport-1190245218.html
Памтиће фудбал чаробну десницу Декија Миловановића /видео/
Памтиће фудбал чаробну десницу Декија Миловановића /видео/
Sputnik Србија
Био је фудбалер који је увек давао све од себе. Човек којем је лопта била природни продужетак ноге, те чувене и чаробне деснице. Дејан Миловановић, капитен... 16.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-16T23:15+0200
2025-09-16T23:15+0200
2025-09-16T23:26+0200
спорт
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0d/1163711047_0:98:3292:1950_1920x0_80_0_0_910ca32ede5075aef8bfffcd6095b0d1.jpg
Срце које је деценијама куцало у ритму игре, издало га је на терену.Вест о његовој смрти погодила је фудбалску јавност попут ударца. Није то био само губитак једног играча, бившег капитена или репрезентативца. Био је то одлазак човека који је носио фудбал у крви, симбола једне епохе и борца који никада није знао да одустане.Дејан је био син Ђорђа Миловановића, бившег фудбалера Црвене звезде, познатог под надимком “Ђока Бомба” због разорног шута којим је деценијама раније увесељавао навијаче. Од оца је наследио фудбалски дар, али и посвећеност игри. И његов отац је умро млад, са 53 године, а наводи се да је и он преминуо на фудбалском терену.Рођен у Београду, Миловановић је као дечак показивао да поседује нешто више од талента – имао је карактер. Навијачи су га волели јер је био њихов – искрен и посвећен.У дресу младе репрезентације Србије и Црне Горе стигао је до финала Европског првенства 2004. године. Миловановић је био стуб тима – тих, али одлучан, капитен који није морао да виче да би био вођа.Играо је и у Француској, у Лансу, затим у Грчкој, али се увек враћао кући. Звезда је била његова адреса, његова сигурност и љубав. Са црвено-белима је подизао трофеје, али и пролазио кроз године искушења, носећи траку као доказ да је спреман да иде први, и када је тешко.Смрт га је затекла тамо где је одувек припадао – на терену. У једном рекреативном мечу, лопта је поново била код њега. Играо је срцем, као што је читав живот играо. Само што га је то срце овог пута издало.Дејан Миловановић ће остати упамћен не само по головима и асистенцијама, већ по борби, карактеру и љубави према фудбалу. Његов осмех, његова смиреност и капетански дух остаће део сећања свих који су га познавали.Отишао је прерано, али је оставио траг који се не брише. Капитен који је до последњег даха играо за свој тим, за фудбал.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, фудбал
Памтиће фудбал чаробну десницу Декија Миловановића /видео/
23:15 16.09.2025 (Освежено: 23:26 16.09.2025) Био је фудбалер који је увек давао све од себе. Човек којем је лопта била природни продужетак ноге, те чувене и чаробне деснице. Дејан Миловановић, капитен Црвене звезде и јунак генерације Орлића, преминуо је изненада у 42. години, док је играо оно што је највише волео – фудбал.
Срце које је деценијама куцало у ритму игре, издало га је на терену.
Вест о његовој смрти погодила је фудбалску јавност попут ударца. Није то био само губитак једног играча, бившег капитена или репрезентативца. Био је то одлазак човека који је носио фудбал у крви, симбола једне епохе и борца који никада није знао да одустане.
Дејан је био син Ђорђа Миловановића, бившег фудбалера Црвене звезде, познатог под надимком “Ђока Бомба” због разорног шута којим је деценијама раније увесељавао навијаче. Од оца је наследио фудбалски дар, али и посвећеност игри. И његов отац је умро млад, са 53 године, а наводи се да је и он преминуо на фудбалском терену.
Рођен у Београду, Миловановић је као дечак показивао да поседује нешто више од талента – имао је карактер. Навијачи су га волели јер је био њихов – искрен и посвећен.
У дресу младе репрезентације Србије и Црне Горе стигао је до финала Европског првенства 2004. године. Миловановић је био стуб тима – тих, али одлучан, капитен који није морао да виче да би био вођа.
Играо је и у Француској, у Лансу, затим у Грчкој, али се увек враћао кући. Звезда је била његова адреса, његова сигурност и љубав. Са црвено-белима је подизао трофеје, али и пролазио кроз године искушења, носећи траку као доказ да је спреман да иде први, и када је тешко.
Смрт га је затекла тамо где је одувек припадао – на терену. У једном рекреативном мечу, лопта је поново била код њега. Играо је срцем, као што је читав живот играо. Само што га је то срце овог пута издало.
Дејан Миловановић ће остати упамћен не само по головима и асистенцијама, већ по борби, карактеру и љубави према фудбалу. Његов осмех, његова смиреност и капетански дух остаће део сећања свих који су га познавали.
Отишао је прерано, али је оставио траг који се не брише. Капитен који је до последњег даха играо за свој тим, за фудбал.
