https://sputnikportal.rs/20250918/restaurirana-verzija-jugoslovenskog-filmskog-klasika-kekec-premijerno-u-gornjem-milanovcu-1190346052.html
Рестаурирана верзија југословенског филмског класика „Кекец“ премијерно у Горњем Милановцу
Рестаурирана верзија југословенског филмског класика „Кекец“ премијерно у Горњем Милановцу
Sputnik Србија
Рестаурирана верзија југословенског филмског класика „Кекец“ (1951) који је режирао Јоже Гале, награђеног Златним лавом у Венецији 1952. године, биће приказана... 18.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-18T14:33+0200
2025-09-18T14:33+0200
2025-09-18T14:33+0200
култура
култура
култура – вести
филм
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/12/1190345768_0:73:2000:1198_1920x0_80_0_0_cf53e62b7d12510d7dd48233a4c7e3cc.jpg
„Кекец“ је црно-бели југословенски филм снимљен на словеначком језику, заснован на приповеткама Јосипа Вандота. Филм је режирао Јоже Гале, а у главним улогама појављују се Матија Барл, Фране Милчински и Франц Пресетник. Музику је компоновао Марјан Козина, док је продукцију реализовао Триглав филм.Ово остварење је први део популарне трилогије (Кекец, Срећно, Кекец! и Кекчеве смицалице), посвећене дечаку из планинског села чија храброст и ведрина освајају публику широм света. Радња филма смештена је у идилично село словенских планина где живи дечак Кекец. Високо у планинама усамљенички живот води Беданец, човек кога се сви плаше јер је зао. Али храбри дечак Кекец га се не боји. Када открије да Беданец у својој кући држи заробљенике, одлучује да их пронађе. Својом храброшћу успева да их ослободи, а још више од тога – натера Беданца да заувек оде.Већ наредне године након премијере филм је донео југословенској кинематографији прву велику међународну награду – Златног лава у Венецији за најбољи омладински филм. Тиме је постао први словеначки и југословенски филм овенчан међународним признањем, заузевши посебно место у историји регионалне кинематографије.Кекец је књижевни и филмски лик који је креирао словеначки писац Јосип Вандот. Први пут се појавио у дечјој причи „Кекец на злом путу“ (Кекец на худи поти), објављеној 1918. године. Током деценија постао је омиљени југословенски јунак и култна фигура свих генерација – његовим именом били су брендирани биоскопи, дечја конфекција, паштете, часописи и бројни други производи.Кекец је неустрашиви и весели дечак, чобанин, који доживљава бројне авантуре док чува своје стадо на планинским пашњацима. У њих улази вођен радозналошћу, добротом и храброшћу, увек настојећи да помогне људима и чини добра дела. Иако шаљивџија и понекад комичан, у кључним тренуцима показује озбиљност, одлучност, одговорност и поштење – особине због којих је освојио срца гледалаца и постао симбол храбрости и ведрине.Поводом обележавања 120 година словенског филма, Словенска кинотека, Словенски филмски центар и Словенски филмски архив при Архиву Републике Словеније реализовали су пројекат дигиталне рестаурације филмова „Кекец“ (1951) и „Срећно, Кекец“ (1963).Негатив „Кекеца“ био је чуван у Југословенској кинотеци у Београду, а након повратка у Словенски филмски архив 2021. године, одлучено је да филм буде дигитално рестауриран. Рестаурацију филма Кекец водио је и надзирао Радо Ликон. Негатив је био у лошем стању и захтеван за обраду – већ сама идентификација врсте материјала била је отежана.За рад је коришћена референтна копија, изабрана међу седам позитивних 35-мм копија, док је звук дигитализован из оптичког записа. Светска премијера дигитално рестауриране верзије одржана је јула 2025. године на језеру Јасна у Крањској Гори и привукла је велику пажњу публике и медија.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, филм
култура, култура – вести, филм
Рестаурирана верзија југословенског филмског класика „Кекец“ премијерно у Горњем Милановцу
Рестаурирана верзија југословенског филмског класика „Кекец“ (1951) који је режирао Јоже Гале, награђеног Златним лавом у Венецији 1952. године, биће приказана у сарадњи са Словеначким филмским центром у оквиру српске премијере 23. септембра у Великој сали Културног центра „Мија Алексић“, као део Међународног филмског фестивала у Горњем Милановцу.
„Кекец“ је црно-бели југословенски филм снимљен на словеначком језику, заснован на приповеткама Јосипа Вандота. Филм је режирао Јоже Гале, а у главним улогама појављују се Матија Барл, Фране Милчински и Франц Пресетник. Музику је компоновао Марјан Козина, док је продукцију реализовао Триглав филм.
Ово остварење је први део популарне трилогије (Кекец, Срећно, Кекец! и Кекчеве смицалице), посвећене дечаку из планинског села чија храброст и ведрина освајају публику широм света. Радња филма смештена је у идилично село словенских планина где живи дечак Кекец. Високо у планинама усамљенички живот води Беданец, човек кога се сви плаше јер је зао. Али храбри дечак Кекец га се не боји. Када открије да Беданец у својој кући држи заробљенике, одлучује да их пронађе. Својом храброшћу успева да их ослободи, а још више од тога – натера Беданца да заувек оде.
Већ наредне године након премијере филм је донео југословенској кинематографији прву велику међународну награду – Златног лава у Венецији за најбољи омладински филм. Тиме је постао први словеначки и југословенски филм овенчан међународним признањем, заузевши посебно место у историји регионалне кинематографије.
Кекец је књижевни и филмски лик који је креирао словеначки писац Јосип Вандот. Први пут се појавио у дечјој причи „Кекец на злом путу“ (Кекец на худи поти), објављеној 1918. године. Током деценија постао је омиљени југословенски јунак и култна фигура свих генерација – његовим именом били су брендирани биоскопи, дечја конфекција, паштете, часописи и бројни други производи.
Кекец је неустрашиви и весели дечак, чобанин, који доживљава бројне авантуре док чува своје стадо на планинским пашњацима. У њих улази вођен радозналошћу, добротом и храброшћу, увек настојећи да помогне људима и чини добра дела. Иако шаљивџија и понекад комичан, у кључним тренуцима показује озбиљност, одлучност, одговорност и поштење – особине због којих је освојио срца гледалаца и постао симбол храбрости и ведрине.
Поводом обележавања 120 година словенског филма, Словенска кинотека, Словенски филмски центар и Словенски филмски архив при Архиву Републике Словеније реализовали су пројекат дигиталне рестаурације филмова „Кекец“ (1951) и „Срећно, Кекец“ (1963).
Негатив „Кекеца“ био је чуван у Југословенској кинотеци у Београду, а након повратка у Словенски филмски архив 2021. године, одлучено је да филм буде дигитално рестауриран. Рестаурацију филма Кекец водио је и надзирао Радо Ликон. Негатив је био у лошем стању и захтеван за обраду – већ сама идентификација врсте материјала била је отежана.
За рад је коришћена референтна копија, изабрана међу седам позитивних 35-мм копија, док је звук дигитализован из оптичког записа. Светска премијера дигитално рестауриране верзије одржана је јула 2025. године на језеру Јасна у Крањској Гори и привукла је велику пажњу публике и медија.
