Како је Француска паралисана

Дан друштвене мобилизације је најављен крајем августа као одговор на мере буџетске штедње које је предложио тадашњи министар финансија Франсоа Бајру. Мере су изазвале противљење синдиката због смањења социјалних права.

Протесте је организовало осам главних синдиката који се противе предложеном смањењу буџета за 40 милијарди евра у нацрту буџета за 2026. годину, које називају „бруталним“ и штетним за раднике, пензионере, незапослене и раднике у несигурним условима.

На демонстрацијама у Паризу, према подацима француског Министарства, учествовало је 55.000 људи. Дошло је до сукоба са полицијом, коју су демонстранти гађали камењем и флашама, а полиција је одговорила испаљивањем сузавца.

Министар унутрашњих послова Француске Бруно Ретајо рекао је да је током протеста широм те земље ухапшено 309 особа, да су 134 приведене, а да је повређено 26 полицајаца.

Демонстрације су одржане на 489 локација, а током протеста блокирана су 92 пута.

Демонстрант бежи од сузавца који је испалила француска полиција.

Француски синдикати су оценили да је штрајк био успешан и планирају да се поново састану како би одлучили о могућем новом дану протеста.

Премијер Француске Себастијан Лекорни изјавио је да ће, упркос насиљу над снагама реда, наставити дијалог са синдикатима како би се размотрили њихови захтеви.

Генерална секретарка националног синдикалног центра, Генералне конфедерације синдиката (ЦГТ), Софи Бине, упозорила је француског премијера да мора брзо да одговори на захтеве синдиката, како не би дошло до поновних протеста.