https://sputnikportal.rs/20250919/kovic-u-srbiji-i-u-republici-srpskoj-se--premalo-govori-o-srbima-i-srpskom-nasledju-u-hrvatskoj-1190408546.html
Ковић: У Србији и у Републици Српској се премало говори о Србима и српском наслеђу у Хрватској.
Ковић: У Србији и у Републици Српској се премало говори о Србима и српском наслеђу у Хрватској.
Sputnik Србија
Историчар Милош Ковић рекао је да је српски народ најстрашније страдао у Хрватској и да је за преостале Србе веома важно да њих и тамошње светиње посећују... 19.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-19T17:44+0200
2025-09-19T17:44+0200
2025-09-19T17:44+0200
регион
регион
регион – политика
хрватска
милош ковић
република српска (рс)
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/01/1145429016_0:114:3072:1842_1920x0_80_0_0_540128b2fa455c50128b2e48e24bad0b.jpg
Ковић је рекао за Срну да је дуго одбијао мисао да би требало да дође у крајеве из којих су Срби протерани јер човек по природи не жели да обнавља тешка сећања, али након што је отишао каже да је то било несвакидашње искуство за њега као историчара, преноси РТРС.Према његовим речима, разумети тако страшно страдање, научно га обрадити, покушати разумети смисао и порекло тог страдања задаци су који се саданалазе не само пред српском историографијом, већ и пред српском културом.Он је нагласио да се, на жалост, у Србији, па и у Републици Српској, премало говорио о Србима и српском наслеђу у Хрватској.Важно је, каже, поећивати Косово и Метохију, као и Книнску Крајину, Лику, Банију на Кордун, светиње Славоније, јер тамошњим Србима нису потребне велике патриотске тираде, већ конкретна помоћ.Ковић је додао да међу Србима повратницима има и оних који се асимилују и то врло брзо, али треба са са њима доћи у додир, оценивши да би у томе важну улогу могла да има Бањалука као духовни, политички и културни центар западном Српству.Указао је да наслеђе Срба треба да се врати у школске програме да се обнавља свест о томе да је Гомирје најзападнији српски манастир, да се обнови свест да је Далмација највећим делом припадала држави Немањића.Срби су, каже, према најстаријим историјским изворима живели на тлу Далмације, чак се у раном средњем веку помињу као доминантан етнички фактор.Закључио је да ће Србима, у мери у којој показују солидарност према сународницима у Хрватској, на Косову и Метохији, ФБиХ, бити добро или лоше.Погледајте и:
хрватска
република српска (рс)
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, хрватска, милош ковић, република српска (рс), србија
регион, регион – политика, хрватска, милош ковић, република српска (рс), србија
Ковић: У Србији и у Републици Српској се премало говори о Србима и српском наслеђу у Хрватској.
Историчар Милош Ковић рекао је да је српски народ најстрашније страдао у Хрватској и да је за преостале Србе веома важно да њих и тамошње светиње посећују сународници из Србије и Републике Српске.
Да бисте разумели прошлост морате да дођете на лице места да видите сопственим очима. Ми се и даље налазимо пред великим задатком тумачења, разумевања геноцида који је на тим територијама погодио српски народ од 1941. до 1945. године, објаснио је Ковић.
Ковић је рекао за Срну да је дуго одбијао мисао да би требало да дође у крајеве из којих су Срби протерани јер човек по природи не жели да обнавља тешка сећања, али након што је отишао каже да је то било несвакидашње искуство за њега као историчара,
преноси РТРС.
Према његовим речима, разумети тако страшно страдање, научно га обрадити, покушати разумети смисао и порекло тог страдања задаци су који се сада
налазе не само пред српском историографијом, већ и пред српском културом.
Он је нагласио да се, на жалост, у Србији, па и у Републици Српској, премало говорио о Србима и српском наслеђу у Хрватској.
Важно је, каже, поећивати Косово и Метохију, као и Книнску Крајину, Лику, Банију на Кордун, светиње Славоније, јер тамошњим Србима нису потребне велике патриотске тираде, већ конкретна помоћ.
Она би била најважнија директним контактом и личним искуством које се стиче посетама светињама и стратиштима којих је препуна Хрватска, пре свега, посете Јасеновцу, Јадовну, али има још много стратишта и јама. Срби су још тамо са својим свакодневним бригама и решени да остану и истрају у томе што јесу, рекао је он.
Ковић је додао да међу Србима повратницима има и оних који се асимилују и то врло брзо, али треба са са њима доћи у додир, оценивши да би у томе важну улогу могла да има Бањалука као духовни, политички и културни центар западном Српству.
И Бањалука и Крајина по природи ствари боље познају Книн, Лику, Банију и Кордун него што то познаје Београд или Ваљево, рекао је Ковић.
Указао је да наслеђе Срба треба да се врати у школске програме да се обнавља свест о томе да је Гомирје најзападнији српски манастир, да се обнови свест да је Далмација највећим делом припадала држави Немањића.
Срби су, каже, према најстаријим историјским изворима живели на тлу Далмације, чак се у раном средњем веку помињу као доминантан етнички фактор.
Ми и данас у Далмацији имамо светиње из 14. века - Крупу, коју је градио краљ Милутин, Крку, коју је градила Јелена, сестра цара Душана. Ту је и манастир Драговић. Дакле, тамо имамо светиње, наше људе, а и наша црква је тамо. Увек имамо чему да се вратимо и о чему да учимо у нашим школама - навео је Ковић.
Закључио је да ће Србима, у мери у којој показују солидарност према сународницима у Хрватској, на Косову и Метохији, ФБиХ, бити добро или лоше.
