https://sputnikportal.rs/20250920/kako-su-zvucali-neandertalci-1190428994.html
Како су звучали неандерталци?
Како су звучали неандерталци?
Sputnik Србија
Тешко је знати како су неандерталци изгледали, а камоли звучали. Међутим, постоји добар разлог да се мисли да су били способни за сложен језик – не само... 20.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-20T20:00+0200
2025-09-20T20:00+0200
2025-09-20T20:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
антропологија
неандерталци
језик
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111213/07/1112130759_0:29:2001:1154_1920x0_80_0_0_5221645a0209a85abf0157f68e2f7ead.jpg
Снимак из Би-Би-Сијевог програма о неандерталцима бави се такозваном „теоријом високог гласа“. Да би репродуковала звук неандерталских гласова, наставница вокалног израза Петси Роденбург је радила са 3Д моделом неандерталског вокалног тракта, уз знање о њиховој анатомији, попут дубоког грудног коша, тешке лобање и велике назалне шупљине. Кад је то применила код људског певача, резултат је било необично, високо, назално кричање.Ово је само једна интерпретација, али је питање обрађено из угла који је више научни.Идеја да су неандерталци брутални пећински људи са великим обрвама је превазиђена. Огроман број доказа сад показује да су попут нас били веома интелигентна, културно комплексна и емоционално осетљива бића.Знамо да су неандерталци имали когнитивне способности сличне нашима, као и да су њихови мозгови били отприлике велики као наши или већи, иако другачијег облика, тако да можемо слободно претпоставити да су имали неопходан нервни хардвер за обраду језика, пише ИФЛ сајенс.Године 2021, антрополози су направили дигиталне реконтрукције костију у неандерталским лобањама и открили да су били способни за разумевање, као и производњу говора.Откривено је да су имали капацитет слуха у опсегу 4-5 кХз, што је блиско модерном хомо сапијенсу. То имплицира да су неандерталци имали комуникациони систем сложен и ефикасан као модерни људски говор. Вероватно су имали сличну способност као ми за производњу говора, а њихове уши су биле „подешене“ за опажање ових фреквенција.Други научници имају шире гледиште и користе мултидисциплинарни приступ који комбинује анатомију, генетику, когницију, културу и животну средину. Све ово указује на исти закључак: далеко од грубог мумлања, неандерталци су можда увелико звучали као ми, са неким суптилним разликама.„У најмању руку, може се спекулисати да су неандерталски језици имали мање сложену синтаксу, редукован број функционалних категорија и мање дистинктивних звукова“.Међутим, врло мало се зна о томе кад су људи почели да користе сложен језик. Процене се много разликују, у распону од пре само 50.000 година до пре више од два милиона година, отприлике кад се људски род (Хомо) први пут појавио.Неандерталци су постојали између пре отприлике 400.000 година и пре 40.000 година, тако да је могуће да су живели у свету у ком се језик још није развио.Оно што је јасно јесте да неандерталци нису били неме сенке човечанства, већ су били активни креатори сложеног друштвеног и културног света. Без обзира на то да ли су њихове конверзације биле изражене вишим тоном гласа или једноставнијом граматиком у поређењу с нама, њихови гласови су скоро сигурно били испуњени богатим значењем, емоцијом и повезаношћу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111213/07/1112130759_210:0:1789:1184_1920x0_80_0_0_811582246952104faedcb78a74615c68.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, антропологија, неандерталци, језик
наука и технологија, антропологија, неандерталци, језик
Како су звучали неандерталци?
Тешко је знати како су неандерталци изгледали, а камоли звучали. Међутим, постоји добар разлог да се мисли да су били способни за сложен језик – не само роктање и стењање.
Снимак из Би-Би-Сијевог програма о неандерталцима бави се такозваном „теоријом високог гласа“. Да би репродуковала звук неандерталских гласова, наставница вокалног израза Петси Роденбург је радила са 3Д моделом неандерталског вокалног тракта, уз знање о њиховој анатомији, попут дубоког грудног коша, тешке лобање и велике назалне шупљине. Кад је то применила код људског певача, резултат је било необично, високо, назално кричање.
Ово је само једна интерпретација, али је питање обрађено из угла који је више научни.
Идеја да су неандерталци брутални пећински људи са великим обрвама је превазиђена. Огроман број доказа сад показује да су попут нас били веома интелигентна, културно комплексна и емоционално осетљива бића.
Знамо да су неандерталци имали когнитивне способности сличне нашима, као и да су њихови мозгови били отприлике велики као наши или већи, иако другачијег облика, тако да можемо слободно претпоставити да су имали неопходан нервни хардвер за обраду језика,
пише ИФЛ сајенс.
Године 2021, антрополози су направили дигиталне реконтрукције костију у неандерталским лобањама и открили да су били способни за разумевање, као и производњу говора.
Откривено је да су имали капацитет слуха у опсегу 4-5 кХз, што је блиско модерном хомо сапијенсу. То имплицира да су неандерталци имали комуникациони систем сложен и ефикасан као модерни људски говор. Вероватно су имали сличну способност као ми за производњу говора, а њихове уши су биле „подешене“ за опажање ових фреквенција.
Други научници имају шире гледиште и користе мултидисциплинарни приступ који комбинује анатомију, генетику, когницију, културу и животну средину. Све ово указује на исти закључак: далеко од грубог мумлања, неандерталци су можда увелико звучали као ми, са неким суптилним разликама.
„Неандерталци су скоро сигурно говорили језике који су били врло слични нашим језицима, али изгледа мање структурално сложене и мање функционално флексибилне“, каже Антонио Бенитез-Бурако, лингвиста са Универзитета Севиље.
„У најмању руку, може се спекулисати да су неандерталски језици имали мање сложену синтаксу, редукован број функционалних категорија и мање дистинктивних звукова“.
Међутим, врло мало се зна о томе кад су људи почели да користе сложен језик. Процене се много разликују, у распону од пре само 50.000 година до пре више од два милиона година, отприлике кад се људски род (Хомо) први пут појавио.
Неандерталци су постојали између пре отприлике 400.000 година и пре 40.000 година, тако да је могуће да су живели у свету у ком се језик још није развио.
Оно што је јасно јесте да неандерталци нису били неме сенке човечанства, већ су били активни креатори сложеног друштвеног и културног света. Без обзира на то да ли су њихове конверзације биле изражене вишим тоном гласа или једноставнијом граматиком у поређењу с нама, њихови гласови су скоро сигурно били испуњени богатим значењем, емоцијом и повезаношћу.