УН на прекретници: Да ли је реформа једини начин да организација преживи?
© Sputnik
Пратите нас
Током протеклих 80 година, Уједињене нације су потврдиле свој статус јединствене међудржавне организације, која омогућава сарадњу у одржавању мира, развоју и заштити људских права, пише лист „Независна газета“. Међутим, светски лидери сматрају да је време за њихову реформу.
Индијски премијер Нарендра Моди, током самита Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у кинеском Тјенђину, позвао је на хитну реформу УН.
„Ограничити тежње Глобалног југа у оквирима застарелих система представља очигледну неправду према будућим генерацијама. Не можемо приказивати шарене снове нове генерације на старом црно-белом екрану. Потребно је променити тај екран“, констатовао је Моди.
Међутим, Моди неће отпутовати крајем септембра на недељу високог нивоа у оквиру заседања Генералне скупштине УН у Њујорку због затегнутих односа Њу Делхија са САД.
Према писању индијског листа „Хиндустан тајмс“, одлука премијера донета је након што су САД увеле увећане царине на увоз индијске робе због набавки руске нафте. Уместо њега Индију ће представљати министар спољних послова Субрамањам Џаишанкар.
Према распореду говора шефова делегација на општим политичким дебатама, он треба да говори на бини Генералне скупштине 27. септембра. Истог дана је планиран говор руског министра спољних послова Сергеја Лаврова.
Према мишљењу лидера земаља ШОС-а, трајни глобални мир могућ је само уз безусловно поштовање међународног права, циљева и принципа Повеље УН од стране свих држава.
„Принципи УН, као што су поштовање суверенитета и независности држава, право народа на самоопредељење, суверена једнакост и неповредивост унутрашњих послова, и даље су актуелни и непромењени“ истакао је председник Русије Владимир Путин на седници Савета шефова држава-чланица ШОС-а.
У јуну је за председницу 80. сесије Генералне скупштине УН изабрана бивша министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок, коју је у тајном гласању подржало 167 земаља. Отварајући заседање Генералне скупштине, она је изјавила да су „међународна сарадња и дипломатија сада свету потребни као никада раније“.
Међутим, у Москви сматрају да ће избор Аналене Бербок на место председавајуће Генералне скупштине негативно утицати на дневни ред, имајући у виду да је њена политика на месту немачке министарке спољних послова била деструктивна.
Један од њених задатака биће припрема избора новог генералног секретара УН, који ће се одржати следеће године. Тренутни генерални секретар, Антонио Гутереш, обављаће своје дужности до краја 2026. године.
У међувремену, у УН се припрема програм свечаних и меморијалних догађаја поводом јубилеја. Заседање високог нивоа у знак обележавања 80. годишњице УН одржаће се 22. септембра. На дневном реду предвиђена је дискусија о путу ка стварању инклузивнијег и оперативнијег мултилатералног система.
Са високим степеном извесности може се претпоставити да расположење оних који раде у УН, као и шефова држава и влада, тешко да ће бити свечано. Сви су забринути због сложене ситуације у УН, коју неки чак називају кризном.
Русија, као држава-оснивач УН, активно учествује у реформским дискусијама.
Став Москве је да све иницијативе морају бити усмерене ка стварном повећању ефикасности и ауторитета УН. Посебна пажња треба да се посвети јачању улоге светске већине у свим телима УН система. Тако, Савет безбедности може постати репрезентативнији укључивањем земаља Глобалног југа. Међутим, број чланица Савета не би требало да прелази двадесет и више чланица, јер би такав орган постао неспретан и неефикасан.
Упркос томе што већина држава подржава реформу УН и њеног Савета безбедности у неком облику, до консензуса о основним питањима промена још увек није дошло. Што се тиче Савета безбедности, циљ је постићи једногласност у свих пет категорија: саставу чланства, праву вета, регионалној представљености, величини Савета и његовом односу према Генералној скупштини.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган често почиње своје говоре на Генералној скупштини слоганима „свет не чини само пет“ и „будућност човечанства не сме да зависи од одлука пет сталних чланица Савета безбедности УН“.
„Уједињене нације захтевају озбиљну реформу. Данас је тешко одговорити на питање да ли је садашњи систем УН, формиран пре 80 година, способан да стави крај угњетавању на Блиском истоку или да сачува међународни поредак заснован на правилима. Наша је обавеза да УН учинимо платформом која представља глобалну правду пред зверствима којима је годинама изложен палестински народ“, истакао је Ердоган на недавном самиту ШОС-а.
Очекује се да ће тема рата у Појасу Газе и палестинско-израелског сукоб у целини бити једна од кључних током заседања Генералне скупштине УН. Неколико недеља пре самог заседања, на ком Француска намерава да се заложи за признање палестинске државе, Сједињене Америчке Државе објавиле су одлуку да одбију визе палестинским званичницима.
Ова одлука америчког Стејт департмента уклапа се у досадашњу политику председника САД Доналда Трампа, који је практично објавио рат УН.
Према његовом мишљењу, УН лоше функционише и њихово деловање не одговара интересима Вашингтона.
„Сједињене Америчке Државе помогле су у оснивању УН након Другог светског рата како би се спречили будући глобални сукоби и подстакли међународни мир и безбедност. Али неке агенције и тела УН одступиле су од те мисије и, уместо тога, делују против интереса САД, нападајући наше савезнике и пропагирајући антисемитизам“, наводи се у Трамповом указу.
Став Трампа ће, очигледно, умањити ефикасност рада УН, јер подразумева смањење финансијских уплата од стране САД. Организација се суочила с буџетским дефицитом због неплаћања доприноса, пре свега од стране Сједињених Држава, које дугују око 3 милијарде долара, укључујући 1,5 милијарди по редовном буџету, као и значајне износе за мировне мисије. Кина, други највећи донатор, такође одлаже своје уплате до краја године.
Оваква кашњења приморавају УН да смање трошкове, замрзну запошљавање и умање хуманитарне програме, укључујући помоћ деци и избеглицама.
Централно место на новом дневном реду, који је предложио генерални секретар Антонио Гутереш, заузимају превенција сукоба и одржавање трајног мира.
Иницијатива представља одговор на растуће геополитичке тензије, скептицизам према глобалној сарадњи и кршења међународног права. Она позива на промене у међународној сарадњи са циљем обнављања поверења и јачања солидарности међу државама, као и на развој универзалнијих мера реаговања на кризе, које су све више међусобно повезане.
Погледајте и:
