https://sputnikportal.rs/20250922/ai-virusi-u-borbi-protiv-bakterija-otpornih-na-antibiotike--1190518724.html
АИ вируси у борби против бактерија отпорних на антибиотике
АИ вируси у борби против бактерија отпорних на антибиотике
Sputnik Србија
Први пут у историји, рачунарски алгоритми нису само анализирали живот, већ су га почели и стварати. У борби против бактерија отпорних на антибиотике, вештачка... 22.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-22T23:00+0200
2025-09-22T23:00+0200
2025-09-22T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/1a/1134795888_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1398a9c24716b9d4c95b6ead20aeec77.jpg
Научници тврде да би АИ генерисани вируси могли отворити пут будућим терапијским применама. Ово је први пут да АИ системи могу написати кохерентне геномске секвенце великих размера. Следећи корак је АИ-генерисани живот, каже за „Nature”, биолог са Универзитета Станфорд, један од аутора студије која је објављена на серверу биоРxив и која још није прошла научне рецензије. Његов колега Самуел Кинг ипак има мања очекивања. Како каже, потребно је пуно експерименталних истраживања да би се дизајнирао читав живи организам, каже. Истраживање показује потенцијал АИ-а у дизајнирању биотехнолошких алата за борбу против бактеријских инфекција. Надамо се да би стратегија попут ове могла бити допуна постојеће стратегије фаг (бактериофаг) терапије и једног дана унапредити терапијске методе, каже он. Изненађујући резултат Дизајнирање целих генома пуно је сложеније од генерисања појединачних протеина због сложених интеракција гена и процеса репликације. Наведени тим научника је користио АИ моделе Ево 1 и Ево 2, увежбане на више од два милијуна фаг генома (целокупна генетска информација бактериофага), како би створили вирусне секвенце темељене на вирусу ΦX174, једноставном једноланчаном ДНК вирусу с 5386 нуклеотида у 11 гена. Додатно, прецизирано је да АИ циља бактерију Ешерихије коли, укључујући и сојеве отпорне на антибиотике. хиљаде АИ-генерисаних секвенци сужене су на 302 одржива бактериофага. Већина је имала више од 40 посто нуклеотидне сличности с ΦX174, иако су неки садржали потпуно различите кодирајуће секвенце. Синтетизирана ДНК уметнута је у домаћинске бактерије, а експериментална тестирања открила су да 16 АИ-дизајнираних фагова може заразити Е. коли. Комбинације тих фагова чак су убиле сојеве које природни ΦX174 није могао. Био је то прилично изненађујући резултат који нас је јако узбудио, јер показује да би ова метода потенцијално могла бити врло корисна за терапијске сврхе, истиче Кинг. Сигурност и етичка разматрања Петер Ко, биолог у лабораторији Колд Спринг Харбор у Њујорку, који није учествовао у истраживању, рекао је да постоји занимљива могућност за примену те терапије, али уз упозорење. Наглашава да Ево модел захтева људско усмеравање како би се вируси генерисали сигурно. Керстин Гопфрицх, биофизичарка са Универзитета Хеиделберг која такође није учествовала у истраживању, у коментару истиче пак проблем двоструке употребе. „Мислим да у истраживању уопштено увек постоји проблем двоструке употребе. Нема ништа специфично у АИ-у и напредак се увек може користити, и за добро, и за лоше”, напомиње она. У студији су изузети вируси који утичу на еукариоте из тренинг података, а ΦX174 фаг и његов домаћин Е. коли имају дугу историју сигурне употребе у молекуларно-биолошким истраживањима. Аутори истраживања се надају да би АИ-дизајнирани вируси могли пружити сигурна решења за бактеријске инфекције и друге здравствене изазове.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, изуми и открића, живи свет и генетика
АИ вируси у борби против бактерија отпорних на антибиотике
Први пут у историји, рачунарски алгоритми нису само анализирали живот, већ су га почели и стварати. У борби против бактерија отпорних на антибиотике, вештачка интелигенција сада ради на стварању вируса који би могли спасити животе.
Научници тврде да би АИ генерисани вируси могли отворити пут будућим терапијским применама. Ово је први пут да АИ системи могу написати кохерентне геномске секвенце великих размера. Следећи корак је АИ-генерисани живот, каже
за „Nature”, биолог са Универзитета Станфорд, један од аутора студије која је објављена на серверу биоРxив и која још није прошла научне рецензије.
Његов колега Самуел Кинг ипак има мања очекивања. Како каже, потребно је пуно експерименталних истраживања да би се дизајнирао читав живи организам, каже. Истраживање показује потенцијал АИ-а у дизајнирању биотехнолошких алата за борбу против бактеријских инфекција. Надамо се да би стратегија попут ове могла бити допуна постојеће стратегије фаг (бактериофаг) терапије и једног дана унапредити терапијске методе, каже он.
Дизајнирање целих генома пуно је сложеније од генерисања појединачних протеина због сложених интеракција гена и процеса репликације. Наведени тим научника је користио АИ моделе Ево 1 и Ево 2, увежбане на више од два милијуна фаг генома (целокупна генетска информација бактериофага), како би створили вирусне секвенце темељене на вирусу ΦX174, једноставном једноланчаном ДНК вирусу с 5386 нуклеотида у 11 гена.
Додатно, прецизирано је да АИ циља бактерију Ешерихије коли, укључујући и сојеве отпорне на антибиотике. хиљаде АИ-генерисаних секвенци сужене су на 302 одржива бактериофага. Већина је имала више од 40 посто нуклеотидне сличности с ΦX174, иако су неки садржали потпуно различите кодирајуће секвенце.
Синтетизирана ДНК уметнута је у домаћинске бактерије, а експериментална тестирања открила су да 16 АИ-дизајнираних фагова може заразити Е. коли. Комбинације тих фагова чак су убиле сојеве које природни ΦX174 није могао. Био је то прилично изненађујући резултат који нас је јако узбудио, јер показује да би ова метода потенцијално могла бити врло корисна за терапијске сврхе, истиче Кинг.
Сигурност и етичка разматрања
Петер Ко, биолог у лабораторији Колд Спринг Харбор у Њујорку, који није учествовао у истраживању, рекао је да постоји занимљива могућност за примену те терапије, али уз упозорење. Наглашава да Ево модел захтева људско усмеравање како би се вируси генерисали сигурно.
Керстин Гопфрицх, биофизичарка са Универзитета Хеиделберг која такође није учествовала у истраживању, у коментару истиче пак проблем двоструке употребе.
„Мислим да у истраживању уопштено увек постоји проблем двоструке употребе. Нема ништа специфично у АИ-у и напредак се увек може користити, и за добро, и за лоше”, напомиње она.
У студији су изузети вируси који утичу на еукариоте из тренинг података, а ΦX174 фаг и његов домаћин Е. коли имају дугу историју сигурне употребе у молекуларно-биолошким истраживањима. Аутори истраживања се надају да би АИ-дизајнирани вируси могли пружити сигурна решења за бактеријске инфекције и друге здравствене изазове.
