Телескоп хоризонта догађаја - низ од осам земаљских радио-телескопа планетарних размера, створених кроз међународну сарадњу — дизајниран је да снима слике црне рупе. На координисаним конференцијама за штампу широм света, истраживачи EHT-а су открили да су успели, откривајући први директан визуелни доказ о супермасивној црној рупи у центру Месје 87 и њеној сенци. Сенка црне рупе која се овде види је најближа слици саме црне рупе, потпуно тамног објекта из којег светлост не може да побегне. Граница црне рупе — хоризонт догађаја по коме је EHT добио име — је око 2,5 пута мања од сенке коју баца и износи нешто мање од 40 милијарди километара у пречнику. Иако ово може звучати велико, овај прстен је пречника само око 40 микролучних секунди — што је еквивалентно мерењу дужине кредитне картице на површини Месеца. Иако телескопи који чине EHT нису физички повезани, они су у стању да синхронизују своје снимљене податке са атомским сатовима — водоничним мазерима — који прецизно мере време њихових посматрања. Ова посматрања су прикупљена на таласној дужини од 1,3 мм током глобалне кампање 2017. године. Сваки телескоп EHT-а је произвео огромне количине података – отприлике 350 терабајта дневно – који су сачувани на високо-перформансним чврстим дисковима испуњеним хелијумом. Ови подаци су преношени до високо специјализованих суперрачунара – познатих као корелатори – у Институту Макс Планк за радио-астрономију и опсерваторији Хејстек на МИТ-у ради комбиновања. Затим су мукотрпно конвертовани у слику коришћењем нових рачунарских алата које је развила ова сарадња.
Сонда „Марс Експрес“ Европске свемирске агенције добила је овај снимак неименованог ударног кратера који се налази на Ваститас Бореалис, широкој равници која покрива већи део далеких северних географских ширина Марса. Кружна мрља светлог материјала која се налази у центру кратера је резидуални водени лед. Боје су веома блиске природним, али је вертикални рељеф топографије три пута преувеличан. Ова мрља леда присутна је током целе године, остајући након што замрзнути угљен-диоксид који је прекрива нестане током марсовског лета.
Уметнички приказ егзопланете K2-18b Астрономи су открили до сада најперспективније знаке могућег биопотписа ван Сунчевог система. Користећи податке са Свемирског телескопа Џејмс Веб, астрономи, предвођени Универзитетом у Кембриџу, открили су хемијске отиске диметил сулфида (DMS) и/или диметил дисулфида (DMDS) у атмосфери егзопланете K2-18b, која кружи око своје звезде у настањивој зони.
Расподела енергије у Универзуму према мерењима Планкове сонде, март 2013.
Слика дубоког универзума коју је направио свемирски телескоп Џејмс Веб, на којој су идентификоване две посебно удаљене галаксије.
Слика побољшане ,,NavCam'' камере снимљена је 18. септембра 2016. године, када је Розета била удаљена 12,1 км од центра језгра комете 67P/Чурјумов-Герасименко. Размера на површини је око 1,0 м/пикселу, а слика мери око 1,1 км у пречнику.
Нумеричке симулације гравитационих таласа које емитује инспирација(фаза у којој се две компактне астрофизичке масе окрећу једна око друге у све ближим и бржим орбитама, док се не споје у један објекат) и спајање две црне рупе. Обојене контуре око сваке црне рупе представљају амплитуду гравитационог зрачења; плаве линије представљају орбите црних рупа, а зелене стрелице њихове спинове.
Тамна материја мапирана коришћењем светлости из 100 милиона галаксија.
Поглед на сектор 3-4 тунела ЛХЦ-а.
Извлачење централног региона патуљасте галаксије звезданог избијања Хениз 2-10 прати одлив, или мост врућег гаса дугачак 230 светлосних година, који повезује масивну црну рупу галаксије и регион формирања звезда. Хаблови подаци о брзини одлива из црне рупе, као и старости младих звезда, указују на узрочно-последичну везу између њих двоје. Пре неколико милиона година, одлив врућег гаса ударио је у густи облак звезданог расадника и раширио се, попут воде из црева која удара у гомилу земље. Сада су јата младих звезда поравната нормално на одлив, откривајући путању његовог ширења.
