https://sputnikportal.rs/20250928/dosta-na-redu-je--ceska-video-1190697181.html
Доста! На реду је – Чешка /видео/
Доста! На реду је – Чешка /видео/
Sputnik Србија
Након Словачке и Пољске на реду је Чешка. После - у великој мери очекиваног повратка Роберта Фица на власт и донекле изненађујуће победе Карела Навроцког на... 28.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-28T20:17+0200
2025-09-28T20:17+0200
2025-09-28T20:17+0200
свет
свет – политика
чешка
андреј бабиш
избори
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/14/1125142252_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_d61409c06226293cc66c79fc37f0e7d7.jpg
Наиме, велике су шансе да ће после овог гласања Андреј Бабиш са својом партијом АНО поново формирати скупштинску већину. Велике су и шансе (барем према истраживањима јавног мњења која су до сада у Чешкој углавном била поуздана) да комунисти, на челу са Катержином Конечном која предводи коалицију „Доста!“ (у којој су друге мање странке) поново врате парламентарни статус. Гро досадашње власти, такође у коалицији, под називом „Заједно“, убедљиво заостаје за Бабишем (последње испитивање показује да је то и више од 10 индексних поена), док потенцијални савезници окупљени око платформе градоначелника и независних кандидата, као и алијансе „пирата“ и „зелених“ (сада су раздељени у два блока, на прошлим изборима сви набројани наступали су заједно) имају благи раст рејтинга, али тај раст остварују науштрб коалиције „Заједно“.Битка за сваки гласИначе, парламентарни избори у Чешкој 2021. године остају запамћени по податку да је због изборног прага од 5% „пропало“ чак милион гласова, односно 20% гласача „заокружили“ су листе које нису прешле цензус. Отуда овога пута толико коалиција и савеза, пошто се води битка за сваки глас и сваки мандат.Наравно, изненађења у финишу кампање јесу могућа, али ипак не изгледа извесно како се сада нешто „епохално“ може одиграти и променити тренд који се утемељивао дуже од две године.Прошли пут је такође АНО освојила највећи број мандата, али се Бабиш нашао у неприлици пошто му је недостајало много за формирање парламентарне већине. Чак је имао проблем и у комуникацији са тада јединим потенцијалним коалиционим партнерима са листе „Слобода и директна демократија“ коју је предводио Томио Окамура.Окамура је, наиме, као услов будуће сарадње захтевао расписивање референдума о чланству Чешке у ЕУ и НАТО. И поред тога што око себе окупља декларисане евроскептике, овакав корак је и за Бабиша био „предугачак“. Ионако, чак ни заједно са Окамуром није имао довољно за „већински пакет“, а пронаћи трећег партнера било је немогуће. Занимљивост је у томе што се Окамура у међуизборном интервалу „подигао“ са око 9 на стабилних 13 посто, у сваком случају његов резултат биће двоцифрен, па се сада још и пре избора „намешта“ као „природни“ коалициони партнер Бабишу.Ко се мота око цензусаХоће ли АНО са њим у савез или ће већину „крпити“ пактирајући са странчицама и појединцима из других коалиција и тако намицати неопходан 101 мандат, остаје питање. Да све буде још комплексније, око цензуса се „мота“ и листа „возача“, коју предводе још већи евроскептици од Окамуре.Рогобатни превод имена партије „Motoristé sobě“ на енглески језик (а са енглеског, по обичају и на све друге језике) гласи „Motorists for Themselves“ чиме се губи изворно значење поруке.У крајње површним извештајима о политичком животу у Чешкој наводи се како су „возачи“ против зелене агенде. Иза овог пројекта иницијално стоји Франтишек Матејка, оснивач покрета „Референдум о Европској унији“, а затим и „Странке независности Чешке Републике“, тако да је порука „возити за себе“ пре свега метафора о неопходном (гео)политичком дискурсу.Таква „вожња“ подразумева и критику зелене агенде (Чешка своју енергетску безбедност осигурава ослањањем на угаљ и атомску енергију), али и још многе друге ствари.Углавном, тренд је да евроскептицизам у Чешкој расте, па је сада чак могућ и расплет по ком би се Бабиш још нашао у ситуацији као „средње решење“ између разних „фракција либерала“ са једне (левих, десних, неолиберала, зелених) и „индепендиста“ и комуниста са друге стране.Западни експеримент – пропаоИспоставља се да је експеримент, спровођен уз жестоку помоћ америчке дубоке и државе и ЕУ 2021. године не само „подбацио“, него и произвео контраефекте који ће се испољити на новом гласању. Једноставно, било је јасно и тада и сада да је због унутрашњег противљења Чешку тешко „наместити“ на „бриселски колосек“ и усмерити ка новој (гео)политици ЕУ. Било је то јасно и након што је Павел Петр победио на председничким изборима Андреја Бабиша 2023. године.Јер, победио је у условима жестоке антируске кампање у којој је противкандидат проглашаван „руским човеком“, уз бројне медијске манипулације и логистику целокупног политичког Запада.Но, Бабиш је на тим изборима „трчао“ како би и у крајње дискутабилним условима сачувао своје бирачко тело (и успео је у томе, освојивши у другом кругу 2,4 милиона гласова) и спремио се за нови изборни циклус. Антируска кампања и даље траје, али њени ефекти јењавају, пошто је тешко објаснити бирачима зашто њихов стандард опада зарад финансирања рата у Украјини?Они који постављају ова питања нису „руски људи“ како их пропагандисти одмах квалификују, међу њима има и русофоба (што није страно чешким политичарима), већ се ту ради о чистој рачуници. О тој рачуници говори и Бабиш, делом слично као Виктор Орбан, а делом слично и као Карел Навроцки.Ништа није као преШта Чешка уопште добија подршком рату у Украјини? Зашто би њих интересовао тај оружани сукоб? Чему издавајање толиких финансијских средстава?При томе, евидентно је да цене расту, последице инфлације се осећају и стање када је реч о економији и социјалној политици није као раније. Није као раније ни што се тиче слободе говора када се прича о Украјинској кризи и у том контексту поступања ЕУ и НАТО, било је разних притисака и рестрикција посвуда, од медијског простора до академске заједнице.А Чеси су јако осетљиви баш на то када им се забрањује слобода да кажу своје мишљење. У комунизму су неслагање испољавали кроз јавне демонстрације, иронију, књижевност и гестове спортиста на великим такмичењима, данас то чине преко страначких политика и опредељивањем на изборима.У сваком случају, стање у Чешкој и са чешком спољном политиком мењаће се након парламентарних избора. Није упитно у ком смеру ће се одвијати промене, али јесте упитно до које мере ће се одигравати. То ће већ зависити од избора мањих коалиционих партнера.Погледајте и:
чешка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет – политика, чешка, андреј бабиш, избори
свет – политика, чешка, андреј бабиш, избори
Доста! На реду је – Чешка /видео/
Након Словачке и Пољске на реду је Чешка. После - у великој мери очекиваног повратка Роберта Фица на власт и донекле изненађујуће победе Карела Навроцког на председничким изборима, сада су погледи уперени ка Прагу и резултатима редовних парламентарних избора.
Наиме, велике су шансе да ће после овог гласања Андреј Бабиш са својом партијом АНО поново формирати скупштинску већину. Велике су и шансе (барем према истраживањима јавног мњења која су до сада у Чешкој углавном била поуздана) да комунисти, на челу са Катержином Конечном која предводи коалицију „Доста!“ (у којој су друге мање странке) поново врате парламентарни статус. Гро досадашње власти, такође у коалицији, под називом „Заједно“, убедљиво заостаје за Бабишем (последње испитивање показује да је то и више од 10 индексних поена), док потенцијални савезници окупљени око платформе градоначелника и независних кандидата, као и алијансе „пирата“ и „зелених“ (сада су раздељени у два блока, на прошлим изборима сви набројани наступали су заједно) имају благи раст рејтинга, али тај раст остварују науштрб коалиције „Заједно“.
Иначе, парламентарни избори у Чешкој 2021. године остају запамћени по податку да је због изборног прага од 5% „пропало“ чак милион гласова, односно 20% гласача „заокружили“ су листе које нису прешле цензус. Отуда овога пута толико коалиција и савеза, пошто се води битка за сваки глас и сваки мандат.
Наравно, изненађења у финишу кампање јесу могућа, али ипак не изгледа извесно како се сада нешто „епохално“ може одиграти и променити тренд који се утемељивао дуже од две године.
Прошли пут је такође АНО освојила највећи број мандата, али се Бабиш нашао у неприлици пошто му је недостајало много за формирање парламентарне већине. Чак је имао проблем и у комуникацији са тада јединим потенцијалним коалиционим партнерима са листе „Слобода и директна демократија“ коју је предводио Томио Окамура.
Окамура је, наиме, као услов будуће сарадње захтевао расписивање референдума о чланству Чешке у ЕУ и НАТО. И поред тога што око себе окупља декларисане евроскептике, овакав корак је и за Бабиша био „предугачак“. Ионако, чак ни заједно са Окамуром није имао довољно за „већински пакет“, а пронаћи трећег партнера било је немогуће. Занимљивост је у томе што се Окамура у међуизборном интервалу „подигао“ са око 9 на стабилних 13 посто, у сваком случају његов резултат биће двоцифрен, па се сада још и пре избора „намешта“ као „природни“ коалициони партнер Бабишу.
Хоће ли АНО са њим у савез или ће већину „крпити“ пактирајући са странчицама и појединцима из других коалиција и тако намицати неопходан 101 мандат, остаје питање. Да све буде још комплексније, око цензуса се „мота“ и листа „возача“, коју предводе још већи евроскептици од Окамуре.
Рогобатни превод имена партије „Motoristé sobě“ на енглески језик (а са енглеског, по обичају и на све друге језике) гласи „Motorists for Themselves“ чиме се губи изворно значење поруке.
У крајње површним извештајима о политичком животу у Чешкој наводи се како су „возачи“ против зелене агенде. Иза овог пројекта иницијално стоји Франтишек Матејка, оснивач покрета „Референдум о Европској унији“, а затим и „Странке независности Чешке Републике“, тако да је порука „возити за себе“ пре свега метафора о неопходном (гео)политичком дискурсу.
Таква „вожња“ подразумева и критику зелене агенде (Чешка своју енергетску безбедност осигурава ослањањем на угаљ и атомску енергију), али и још многе друге ствари.
Углавном, тренд је да евроскептицизам у Чешкој расте, па је сада чак могућ и расплет по ком би се Бабиш још нашао у ситуацији као „средње решење“ између разних „фракција либерала“ са једне (левих, десних, неолиберала, зелених) и „индепендиста“ и комуниста са друге стране.
Западни експеримент – пропао
Испоставља се да је експеримент, спровођен уз жестоку помоћ америчке дубоке и државе и ЕУ 2021. године не само „подбацио“, него и произвео контраефекте који ће се испољити на новом гласању. Једноставно, било је јасно и тада и сада да је због унутрашњег противљења Чешку тешко „наместити“ на „бриселски колосек“ и усмерити ка новој (гео)политици ЕУ. Било је то јасно и након што је Павел Петр победио на председничким изборима Андреја Бабиша 2023. године.
Јер, победио је у условима жестоке антируске кампање у којој је противкандидат проглашаван „руским човеком“, уз бројне медијске манипулације и логистику целокупног политичког Запада.
Но, Бабиш је на тим изборима „трчао“ како би и у крајње дискутабилним условима сачувао своје бирачко тело (и успео је у томе, освојивши у другом кругу 2,4 милиона гласова) и спремио се за нови изборни циклус. Антируска кампања и даље траје, али њени ефекти јењавају, пошто је тешко објаснити бирачима зашто њихов стандард опада зарад финансирања рата у Украјини?
Они који постављају ова питања нису „руски људи“ како их пропагандисти одмах квалификују, међу њима има и русофоба (што није страно чешким политичарима), већ се ту ради о чистој рачуници. О тој рачуници говори и Бабиш, делом слично као Виктор Орбан, а делом слично и као Карел Навроцки.
Шта Чешка уопште добија подршком рату у Украјини? Зашто би њих интересовао тај оружани сукоб? Чему издавајање толиких финансијских средстава?
При томе, евидентно је да цене расту, последице инфлације се осећају и стање када је реч о економији и социјалној политици није као раније. Није као раније ни што се тиче слободе говора када се прича о Украјинској кризи и у том контексту поступања ЕУ и НАТО, било је разних притисака и рестрикција посвуда, од медијског простора до академске заједнице.
А Чеси су јако осетљиви баш на то када им се забрањује слобода да кажу своје мишљење. У комунизму су неслагање испољавали кроз јавне демонстрације, иронију, књижевност и гестове спортиста на великим такмичењима, данас то чине преко страначких политика и опредељивањем на изборима.
У сваком случају, стање у Чешкој и са чешком спољном политиком мењаће се након парламентарних избора. Није упитно у ком смеру ће се одвијати промене, али јесте упитно до које мере ће се одигравати. То ће већ зависити од избора мањих коалиционих партнера.
