Излазност у Молдавији 33, 3 одсто, бројне европске земље пријавиле неправилности на бирачким местима
14:17 28.09.2025 (Освежено: 14:52 28.09.2025)

© Sputnik / Rodion Proca
/ Пратите нас
У Молдавији се одржавају парламентарни избори. Низ европских земаља пријавио је кршења на бирачким местима у својим државама. Лидер Гагаузије Евгенија Гуцул позвала је грађане земље да на изборима гласају против ропства кроз спољну управу, а актуелни лидер Маја Санду рекла је да ће њена странка правити коалицију само са проевропским партијама.
Бројне европске земаље, укључујући Француску, Шпанију и Немачку, пријавиле су кршења на бирачким местима у својим земљама током парламентарних избора у Молдавији, извештава Спутњик Молдавија.
„Из Румуније, Француске, Шпаније и Немачке стижу алармантни извештаји о кршењима током гласања. У Таргу-Мурешу посматрачима није било дозвољено да уђу на бирачко место, у Француској и Шпанији је одбијена акредитација, у Немачкој представник од јутрос нема приступ кутијама“, наводи се на Телеграм каналу.
Поред тога,медији јављају и следеће:
У Аустрији је на бирачком месту бр. 38/3 (Клагенфурт на Вертерсу) организовано довожење бирача до бирачког места поводом парламентарних избора у Молдавији, извештава Спутњик Молдавија;
Агенција такође пише о кршењима и у других европским земљама: У Таргу-Мурешу посматрачима није било дозвољено да уђу на бирачко место, у Француској и Шпанији је одбијена акредитација, у Немачкој представник од јутрос нема приступ кутијама;
Кутије за гласање на парламентарним изборима у Молдавији биле су препуни на бирачким местима у Европи само неколико сати након отварања бирачких места, оне су могле бити напуњене раније, преноси Тг канал „Реални Кишињев“;
Владајућа странка у Молдавији ПДС послала је бирачким местима у иностранству упутства са „инструкцијама“ о резултатима гласања на парламентарним изборима. На пример, једно од места у Италији не би требало да има 87 одсто гласова за ПДС при излазности од најмање 79 одсто, јавља Телеграм канал „Белци 24“;
Власти у Молдавији захтевају од родитеља школарца да наставницима пошаљу фотографије гласачких листића са парламентарних избора, фотографије преписке у вези са овим, стигле су из средње школе „Михај Еминеску“, јавља Спутњик Молдавија,
Непознате особе нуде 50 евра за глас у корист владајуће странке Молдавије „Акција и солидарност“, као и 20 евра за сваког бирача, јавља Спутњик Молдавија позивајући се на друштвене мреже.
Излазност 33, 3 одсто
Раније данас, на сајту Централне изборне комисије земље објављено је да је, према стању од 13.33 по средњоевропском времену, излазност на изборима достигла 33, 3 одсто.
У складу са тим, избори се могу сматрати одржанима, наводи се у објави.
Опозиција: Бирамо живот без страха и страног ропства
Морамо рећи чврсто НЕ: ропству кроз спољну управу, бескрајним кредитима који оптерећују будуће генерације, милитаризацији која увлачи нашу земљу у стране сукобе. Наш глас је наш мир, наша слобода, наш суверенитет, поручила је Гуцул.
Истовремено, лидер највеће Социјалистичке партије Молдавије, бивши председник земље, Игор Додон, позвао је грађане да гласају на предстојећим парламентарним изборима за живот без страха.
„Ово је дан, када се народ не плаши, већ се други боје народа. Изађимо и гласајмо. Бирамо земљу у којој ће људи живети без страха. Бирамо нормалан живот за грађане. Верујемо у Молдавију“, поручио је један је од лидера Патриотског блока, главног ривала владајуће Маје Санду.
Према речима Додона, он верује да су у изборну кампању у републици учествовали Европска комисија и фондација америчког бизнисмена Џорџа Сороша (проглашена непожељном у Русији).
„Верујем да је интервенција у овој изборној кампањи била са Запада преко невладиних организација које плаћа Сорошева фондација*. Европска комисија је индиректно интервенисала кроз политичке изјаве – које се мешају у унутрашње послове Молдавије – и кроз директне позиве да се гласа за владу. То је директно мешање у унутрашње послове Молдавије“, изјавио је Додон.
Патриотски блок се залаже за обнављање односа са Русијом.
Санду: Коалиција само са проевропским странкама
Истовремено, Маја Санду, председник Молдавије, истакла је да је странка чији је оснивач, „Партија акције и солидарности“, спремна да формира коалиције у следећем парламенту искључиво са проевропским странкама.
„Само људи који искрено верују у европске вредности могу формирати проевропску већину у следећем парламенту и тек тада ћемо моћи да кренемо напред“, истакла је она као одговор на резултате анкете о већини у парламенту.
Парламентарни избори
Јутрос од 7.00 ч на територији Молдавије отворено је више од 2,2 хиљаде бирачких места у склопу парламентарних избора, још 301 ради у иностранству, док у Русији - само два и само 12 у Придњестровљу. Право гласа имају 3. 298. 443 грађанина републике, укључујући младе који гласају први пут.
Грађани данас бирају посланике за наредне четири године.
За право уласка у парламент боре се 23 конкурента - 15 странака, четири блока и четири независна кандидата. У парламенту постоји 101 посланичко место. Да би ушли у парламент, независни кандидати морају прећи изборни цензус са 2 одсто гласова, странке са 5 одсто, блокови са 7 одсто гласова.
Централна изборна комисија Молдавије акредитовала је више од 3.400 посматрача, укључујући 912 међународних посматрача. Истовремено, међу међународним посматрачима нема представника Русије и Министарства спољних послова Заједнице Независних Држава (ЗНД).
Бирачка места ће бити затворена у 21 час.
Од отварања бирачких места, већ је потврђено је 40 инцидената, према извештају невладине организације Promo-Lex о праћењу избора.
Претходно је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова изјавила да се Русија нада да ће резултати предстојећих избора у Молдавији објективно одражавати вољу народа земље.
Борба против опозиције у Молдавији
Последњих година, молдавске власти су појачале притисак на опозицију: против политичара се покрећу кривични поступци, они су задржавани на аеродрому због посете Русији. Највише је одјекнуо случај лидера Гагаузије Евгеније Гуцул, која је осуђена на седам година затвора.
Да би спречила кандидате опозиције пре избора, владајућа „Партија акције и солидарности“ покушава да прошири овлашћења обавештајних служби под изговором „борбе против изборне корупције“. Поред тога, Кишињев жели да забрани протесте 30 дана пре и 30 дана после избора.
У јулу је Централни извршни комитет Републике одбио да региструје блок „Победа“ за учешће на парламентарним изборима. Разлози су били „кршење документације и непоштовање захтева изборног законодавства“.
Централна изборна комисија је у петак увече искључила опозиционе странке „Велика Молдавија“ и „Срце Молдавије“ из предизборне трке.
Молдавска православна црква је такође под прогоном.
Земља је затворила многе непријатне медије, укључујући руске „Комсомољску правду“, „Аргументе и чињенице“, „Лента.ру“, веб-сајт и Телеграм канал агенције Спутњик Молдавија и друге канале – укупно је блокирано више од сто канала.
Руско Министарство спољних послова позвало је молдавске власти да прекину конфронтациону антируску реторику у земљи, као и да је Москва посвећена пријатељским односима са Молдавијом и да јој се не допада чињеница да Запад користи ову земљу у антируске сврхе.
Погледајте и:


