https://sputnikportal.rs/20250929/vestacko-svetlo-utice-na-zdravlje-dece-vise-nego-sto-smo-mogli-da-zamislimo-1190797830.html
Вештачко светло утиче на здравље деце више него што смо могли да замислимо
Вештачко светло утиче на здравље деце више него што смо могли да замислимо
Sputnik Србија
Данашња деца проводе све више времена у затвореном простору. И проблем није само у времену проведеном испред екрана (јер се екрани могу изнети и напоље), већ у... 29.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-29T22:52+0200
2025-09-29T22:52+0200
2025-09-29T22:52+0200
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/1d/1190798012_0:285:832:753_1920x0_80_0_0_ff912d93f668bf9cf6aec2d5939cd594.jpg
Међутим, овакакав начин живота, који подразумева да деца дуго бораве под вештачким светлом, има последице по њихово здравље о којима нико раније није размишљао.Наиме, аустралијска студија из 2008. године показала је да деца која проводе више времена напољу имају мање шансе да развију миопију, чак и ако имају породичну историју миопије (кратковидости). У међувремену, бројне студије широм света потврдиле су ово откриће, пише РТЕ.Зашто је важно природно светлоСтручњаци предвиђају да ће до 2050. године свака друга особа на свету бити кратковида. И проблем није само у диоптрији и потреби за ношењем наочара приликом читања, већ и у чињеници да чак и мало повећање диоптрије повећава ризик од озбиљних проблема са очима (као што су развој глаукома и макуларне дегенерације).Иако се екрани често криве за развој кратковидости, они нису и не могу бити једини кривци. У ствари, све је више доказа да је природна дневна светлост један од најмоћнијих заштитника од овог поремећаја. А данашња деца је добијају све мање и мање.Математика је веома једноставна. Јарко спољашње светло стимулише ослобађање допамина у мрежњачи, што помаже у регулисању раста ока. Ако око расте без излагања спољашњем светлу, ризик од деформације очне јабучице и развоја компликација вида је већи.Разлика између природног, или спољашњег, светла и вештачког светла је велика. Чак и у хладу, са шеширом и наочарима за сунце, дневно светло је 11 до 43 пута јаче него у затвореном простору. На пример, по облачном дану, спољашње светло мери 10.000 до 30.000 лукса (јединица мере за мерење интензитета светлости). Поређења ради, наше учионице и спаваће собе су обично осветљене са само 100 до 500 лукса.Колико времена треба проводити напољуСтудије су показале да је потребно проводити најмање два сата напољу сваког дана како би се смањио ризик од развоја миопије. Чак и само 15 минута јаког дневног светла може утицати на правилан раст ока.Проблем је и у вештачком светлу којим осветљавамо своје просторе. За разлику од топлијег, мекшег сјаја класичних сијалица са жарном нити, модерне ЛЕД диоде емитују хладно, плаво светло, које, поред тога што ремети сан, ремети циркадијалне ритмове. За децу то значи да су, поред тога што током дана добијају премало природне дневне светлости, ноћу изложена превише вештачкој светлости. Обе ситуације имају значајне последице по вид, здравље и благостање.Па шта можемо да урадимо да зауставимо епидемију миопије или је бар успоримо?Родитељи би требало да подстакну децу да проводе што више времена напољу. Школе и наставници би требало да дозволе деци да напусте зграду и проводе време напољу током одмора, и ако је могуће, да уведу могућности за учење на отвореном (нпр. кроз шетње у парковима или шумама). Доносиоци политика би требало да створе просторе где деца могу да се играју напољу, али и да воде рачуна приликом пројектовања вртића и школа да што боље искористе природну дневну светлост.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво
Вештачко светло утиче на здравље деце више него што смо могли да замислимо
Данашња деца проводе све више времена у затвореном простору. И проблем није само у времену проведеном испред екрана (јер се екрани могу изнети и напоље), већ у начину живота.
Међутим, овакакав начин живота, који подразумева да деца дуго бораве под вештачким светлом, има последице по њихово здравље о којима нико раније није размишљао.
Наиме, аустралијска студија из 2008. године
показала је да деца која проводе више времена напољу имају мање шансе да развију миопију, чак и ако имају породичну историју миопије (кратковидости). У међувремену, бројне студије широм света потврдиле су ово откриће,
пише РТЕ.
Зашто је важно природно светло
Стручњаци предвиђају да ће до 2050. године свака друга особа на свету бити кратковида. И проблем није само у диоптрији и потреби за ношењем наочара приликом читања, већ и у чињеници да чак и мало повећање диоптрије повећава ризик од озбиљних проблема са очима (као што су развој глаукома и макуларне дегенерације).
Иако се екрани често криве за развој кратковидости, они нису и не могу бити једини кривци. У ствари, све је више доказа да је природна дневна светлост један од најмоћнијих заштитника од овог поремећаја. А данашња деца је добијају све мање и мање.
Математика је веома једноставна. Јарко спољашње светло стимулише ослобађање допамина у мрежњачи, што помаже у регулисању раста ока. Ако око расте без излагања спољашњем светлу, ризик од деформације очне јабучице и развоја компликација вида је већи.
Разлика између природног, или спољашњег, светла и вештачког светла је велика. Чак и у хладу, са шеширом и наочарима за сунце, дневно светло је 11 до 43 пута јаче него у затвореном простору. На пример, по облачном дану, спољашње светло мери 10.000 до 30.000 лукса (јединица мере за мерење интензитета светлости). Поређења ради, наше учионице и спаваће собе су обично осветљене са само 100 до 500 лукса.
Колико времена треба проводити напољу
Студије су показале да је потребно проводити најмање два сата напољу сваког дана како би се смањио ризик од развоја миопије. Чак и само 15 минута јаког дневног светла може утицати на правилан раст ока.
Проблем је и у вештачком светлу којим осветљавамо своје просторе. За разлику од топлијег, мекшег сјаја класичних сијалица са жарном нити, модерне ЛЕД диоде емитују хладно, плаво светло, које, поред тога што ремети сан, ремети циркадијалне ритмове. За децу то значи да су, поред тога што током дана добијају премало природне дневне светлости, ноћу изложена превише вештачкој светлости. Обе ситуације имају значајне последице по вид, здравље и благостање.
Па шта можемо да урадимо да зауставимо епидемију миопије или је бар успоримо?
Родитељи би требало да подстакну децу да проводе што више времена напољу. Школе и наставници би требало да дозволе деци да напусте зграду и проводе време напољу током одмора, и ако је могуће, да уведу могућности за учење на отвореном (нпр. кроз шетње у парковима или шумама). Доносиоци политика би требало да створе просторе где деца могу да се играју напољу, али и да воде рачуна приликом пројектовања вртића и школа да што боље искористе природну дневну светлост.
